Шалитрена пећина
Шалитрена пећина је смештена у оквиру споменика природе Рибница, у атару селу Брежђе, удаљеном око шест километара од Мионице и три километра узводно од Рибничке пећине и Манастира Рибница. Налази се на списку споменика културе од великог значаја.[1][2][3]
Шалитрена пећина | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Брежђе |
Општина | Мионица |
Држава | Србија |
Врста споменика | Археолошко налазиште |
Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
www |
Археолошки радови
уредиШалитрена пећина је откривена током рекогносцирања долине реке Рибнице које је, крајем седамдесетих година прошлог века, обавила група младих истраживача из Ваљева. Од 2004, истраживања Шалитрене пећине преузео је Народни музеј из Београда, који започиње систематска археолошка ископавања. Ова истраживања се реализују у оквиру ширег пројекта Народног музеја, под насловом Култура и уметност у палеолиту и мезолиту Србије. Руководилац истраживања је Бојана Михаиловић.
Налази
уредиАрхеолошко налазиште садржи најстарије остатке повременог станишта праисторијских ловаца који су овде живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40.000 година старе ере. На основу наших досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина у овом моменту представља за сада најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана, а свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Народни музеј Београд”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2013.
- ^ „На длану”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2013.
Литература
уреди- Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
- Фото-монографија Мионица - Завичај Војводе Мишића. Мионица: Фондација Војвода Живојин Мишић Београд, СО Мионица, КЦ Мионица. 2011. стр. 66. ISBN 978-86-909017-2-2.