Споменик природе Рибница
Споменик природе Рибница обухвата површину од 28 хектара као непокретно културно добро од изузетног значаја.
| Рибница | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Паштрић |
| Општина | Мионица |
| Држава |  Србија, Колубарски управни округ |
| Врста споменика | Ботанички, спелолошки, културни |
| Степен заштите | II |
| Површина | 28ha ha |
Локација
уредиСпоменик природе Рибница се налази на подручју општине Мионица и катастарске општине Паштрић, у кањону реке Рибнице.
Опис споменика природе
уредиУ оквиру појаса II степена заштите споменика природе се налази црква Светих апостола Петра и Павла и стара школа, који представљају непокретно културно добро као јединствени споменик културе и Шалитрена и Рибничка пећина и у њеној непосредној близини се налази девет заштићених стабала липе.[1]
Река Рибница припада сливу Колубаре и налази се испод северних обронака планина Маљен и Дивчибаре. На месту спајања две речице, Манастирице и Паклешнице настаје река Рибница. Река је на свом почетку изузетно дивља и брза, али у делу око саме Мионице постаје доста мирнија, где се лаганим током улива у Колубару у близини села Дивци.[2]
Манастир Рибница у Паштрићу је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Први писани докази о постојање овог манастира датирају још из 1657. године.[2]
Пећина Рибница је добила име по реки Рибници. Посебна је јер предстваља јединствен спалеолошки објекат у Србији у коме се налази 15 врста слепих мишева заштићених као природна реткост. Улаз у Рибничку пећину је у облику једнакокраког троугла, висине 12 м, а ширине 25 м. Кроз пећину протиче поток.[2]
Шалитрена пећина је смештена у клисури реке Рибнице на 6 километара од Мионице и 3 километра од Рибничке пећине. Представља изузетно богато археолошко налазиште јер садржи најстарије облике повременог станишта праисторијских ловаца који су живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40 000 година старе ере.[2]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Spomenik prirode Ribnica”. TO Mionica. Архивирано из оригинала 09. 02. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2017.
- ^ а б в г https://visitmionica.com/destinations/spomenik-prirode-ribnica/
Спољашње везе
уреди- Драгана, Драгана (2009). БИОГЕОГРАФСКЕ ОСОБЕНОСТИ КАЊОНСКО-КЛИСУРАСТОГ ДЕЛА ДОЛИНЕ РЕКЕ РИБНИЦЕ И ЊИХОВА АДЕКВАТНА ЗАШТИТА (PDF). Београд: ЗБОРНИК РАДОВА – Географски факултет Универзитета у Београду: Свеска LVII. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 02. 2017. г. Приступљено 07. 02. 2017.
- Енциклопедија за радознале: Рибница (РТС Културно-уметнички програм - Званични канал)
