Википедија

Шагринска кожа

роман Онореа де Балзака из 1831.

Шагринска кожа (фр. La Peau de chagrin) је роман француског аутора Онореа де Балзака из 1831. године. Радња романа смештена у Паризу, у раном XIX веку, прати причу о младићу који проналази магични комад шагрена, нештављене коже дивљег магарца, која испуњава сваку његову жељу. Међутим, за сваку испуњену жељу, кожа се смањује и троши део његове физичке енергије. Шагринска кожа припада групи романа Филозофских студија у Балзаковим сабраним делима познатим као Људска комедија.

Илустрација романа „Шагринска кожа“ из 1897, коју је нацртао A.Мореау, а објавили George Barrie & Son
Настанак
Ориг. насловLa Peau de chagrin
Језикфранцуски
Садржај
Место и време
радње		Париз, XIX век
Издавање
Издавање1831.

Објављивањем серије чланака и фрагмената приче у неколико париских часописа, Балзак је успео да заинтересује читаоце за ово дело. Иако је каснио пет месеци са испоруком рукописа, успео је да изазове довољно интересовања да се роман распрода одмах по објављивању. Друго издање, које је укључивало серију од дванаест других „филозофских прича“, објављено је месец дана касније.

Иако се у роману користе елементи фантастике, његов главни фокус је реалистичан приказ ексцеса буржоаског материјализма. Балзакова позната пажња према детаљима користи се за описивање коцкарнице, антикварнице, краљевског банкета и других места. Он такође укључује детаље из сопственог живота као писца који се бори, смештајући главног лика у дом сличан оном у којем је живео на почетку своје књижевне каријере. Централна тема Шагринске коже је сукоб између жеље и дуговечности. Магична кожа представља животну снагу власника, која се исцрпљује сваким изражавањем воље, посебно када се користи за стицање моћи. Игноришући опрез трговца који му нуди кожу, протагониста се похлепно окружује богатством, да би се на крају приче постао јадан и оронуо.

Роман Шагринска кожа је чврсто успоставио Балзака као значајног писца француске књижевности. Његов друштвени круг се значајно проширио, а издавачи су га жељно тражили за будуће пројекте. Књига је послужила као катализатор за низ писама које је разменио са пољском бароницом по имену Евелина Хањска, која му је касније постала супруга. Такође је инспирисала оперу Die tödlichen Wünsche немачког композитора Гизелера Клебе.

Позадина

уреди
 
Оноре де Балзак, писао је десет година пре него што је објавио роман Шагринска кожа.

Године 1830. Оноре де Балзак је тек почео да стиче признање као писац. Иако су га родитељи наговорили да своју каријеру посвети праву и правном факултету, он је 1819. објавио да жели да постане писац. Његова мајка је била избезумљена, али су она и његов отац пристали да му дају мали приход, под условом да се активно посвети писању, и да им преда половину свог бруто прихода од било ког објављеног дела.[1] Након што се преселио у малу просторију у близини Библиотеке de l'Arsenal у Паризу, Балзак је писао годину дана, али без превеликог успеха. Фрустриран, вратио се својој породици у предграђе Вилпаризиа и позајмио је новац од својих родитеља како би наставио даље са својим књижевним амбицијама. Наредних неколико година провео је пишући једноставне романе, које је објављивао под разним псеудонимима. Део прихода је делио са својим родитељима, али им је до 1828. дуговао 50.000 франака.[2]

Прву књигу, роман Шуани потписану под својим именом објавио је 1829. године. Роман о ројалистичким снагама у Бретањи, није имао комерцијални успех, али је Балзака учинио познатим у књижевним круговима.[3] Постигао је велики успех касније исте године када је објавио Физиологију брака, расправу о институцији брака. Подстакнут његовом популарношћу, почео је са објављивањем разних кратких прича и есеја у часописима Revue de Paris, La Caricature, и La Mode. Тако је успоставио везе у издавачкој индустрији које су му касније помогле да добије критике својих романа.[4]

У то време, француски књижевни апетити за причама фантастике били су подстакнути преводом збирке Fantastic Tales немачког писца Ернста Теодора Вилхелма Хофмана из 1829. године; енглеске списатељице готичке фикција Ен Редклиф; и роман L'Âne Mort et la Femme Жила Жанена из 1829. године.[5] Иако је планирао роман у истој традицији, Балзаку се није допао израз „фантастика“, и једном приликом га је назвао „вулгарним програмом жанра у његовом првом налету новине, дакако, али већ превише истрошеним пуким злостављањем речи“.[6]

Политика и култура Француске су, у међувремену, биле у преокрету. Након шест контроверзних година владавине, краљ Шарл X Филип је био приморан да абдицира током Јулске револуције 1830. године. Заменио га је Луј-Филип, који је себе назвао „краљем Француза“ (а не уобичајеним „краљем Француске“) у покушај да се дистанцира од старог поретка. Јулска монархија донела је учвршћивање буржоаских ставова, у којима је Балзак видео неорганизованост и слабо вођство.[7]

Писање и објављивање

уреди

Шагринска кожа се први пут помиње 9. децембра 1830. године, када је Балзак, у чланку за La Caricature, под псеудонимом Алфред Коудреук, објавио белешку: „Проналазак коже која представља живот. Оријентална прича” (фр. L'invention d'une peau qui représente la vie. Conte oriental). Под именом Хенри Б., недељу дана касније је, у истом часопису, објавио фрагмент приче под називом Le Dernier Napoléon.

Извори

уреди
  1. ^ Robb, pp. 52–53; Gerson, p. 29; Maurois, pp. 51–54. The amount he received from his parents is disputed; Gerson says it was 750 francs per year; Maurois indicates 1500. Robb writes that his parents supported his new career "quite generously".
  2. ^ Maurois, pp. 72–128; Gerson, pp. 52–83.
  3. ^ Gerson, pp. 90–92; Maurois, pp. 142–144.
  4. ^ Robb, pp. 162–167; Gerson, p. 92; Maurois, pp. 155–156; Bellos, pp. 5–6.
  5. ^ Bertault, pp. 59–60; Pritchett, p. 108.
  6. ^ Quoted in Bertault, p. 60.
  7. ^ Robb, pp. 177–178; Gerson, pp. 98–99; Maurois, pp. 192–193.

Референце

уреди
  • Affron, Charles. Patterns of Failure in La Comédie Humaine. New Haven: Yale University Press, 1966. OCLC 275265.
  • Balzac, Honoré de. "The Magic Skin". The Works of Honoré de Balzac. Vol. I. Trans. Ellen Marriage. Philadelphia: Avil Publishing Company, 1901. OCLC 9435435.
  • Bertault, Philippe. Balzac and the Human Comedy. ISBN 0-8147-0042-X. . Trans. Richard Monges. New York: New York University Press, 1963. .
  • Dargan, E. Preston and Bernard Weinberg. The Evolution of Balzac's Comédie humaine. Chicago: The University of Chicago Press, 1942. OCLC 905236.
  • Dedinsky, Brucia L. "Development of the Scheme of the Comédie Humaine: Distribution of the Stories". The Evolution of Balzac's Comédie humaine. Ed. E. Preston Dargan and Bernard Weinberg. Chicago: The University of Chicago Press, 1942. OCLC 905236. pp. 22–187.
  • Dunn, Ruth B. "L'Auberge rouge". The Evolution of Balzac's Comédie humaine. Ed. E. Preston Dargan and Bernard Weinberg. Chicago: The University of Chicago Press, 1942. OCLC 905236. pp. 378–382.
  • Gerson, Noel B. The Prodigal Genius: The Life and Times of Honoré de Balzac. Garden City, NY: Doubleday & Company, Inc., 1972. LCCN 78-175376.
  • Hunt, Herbert J. Balzac's Comédie Humaine. London: University of London Athlone Press, 1959. OCLC 4566561.
  • Kanes, Martin. Balzac's Comedy of Words. ISBN 0-691-06282-X. . Princeton: Princeton University Press, 1975. .
  • Marceau, Felicien. Balzac and His World. Trans. Derek Coltman. New York: The Orion Press, 1966. OCLC 236621.
  • Maurois, André. Prometheus: The Life of Balzac. ISBN 0-88184-023-8. . New York: Carroll & Graf, 1965. .
  • Meyer, Priscilla. How the Russians Read the French; Lermontov, Dostoevsky, Tolstoy. ISBN 029922934-3. . University of Wisconsin Press, 2008.
  • Millott, H. H. "La Peau de Chagrin: Method in Madness". Studies in Balzac's Realism. Ed. E. Preston Dargan. New York: Russell & Russell, 1967.
  • Oliver, E. J. Balzac the European. London: Sheed and Ward, 1959. OCLC 4298277.
  • Pasco, Allan H. Balzacian Montage: Configuring La Comédie humaine. ISBN 0-8020-2776-8. . Toronto: University of Toronto Press, 1991. .
  • Pritchett, V. S. Balzac. ISBN 0-394-48357-X. . New York: Alfred A. Knopf Inc., 1973. .
  • Pugh, Anthony R. Balzac's Recurring Characters. ISBN 0-8020-5275-4. . Toronto: University of Toronto Press, 1974. .
  • Raffini, Christine. "Balzac's Allegories of Energy in La Comédie humaine". Honoré de Balzac. ISBN 0-7910-7042-5. . Ed. Harold Bloom. Philadelphia: Chelsea House Publishers, 2003. . pp. 211–222.
  • Robb, Graham. Balzac: A Biography. ISBN 0-393-03679-0. . New York: W. W. Norton & Company, 1994. .
  • Rogers, Samuel. Balzac & The Novel. New York: Octagon Books, 1953. LCCN 75-76005.
  • Sprenger, Scott. "Death by Marriage in Balzac’s Peau de chagrin", Dix-Neuf, Oct. 2008, 59–75.j
  • Stowe, William W. Balzac, James, and the Realistic Novel. ISBN 0-691-06567-5. . Princeton: Princeton University Press, 1983. .
  • Tournier, Isabelle. "La Peau de chagrin" Архивирано 2005-10-27 на сајту Wayback Machine (French). Online at Balzac: La Comédie humaine Архивирано 2008-05-25 на сајту Wayback Machine. The Project for American and French Research on the Treasury of the French Language. Retrieved on 22 May 2008.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Шагринска_кожа&oldid=28872004”