Читалиште (Бугарска)
Читалиште (буг. читалище, у дословном преводу читаоница) је уметничка институција типична за Бугарску, која је у исто време библиотека, позориште, школа језика, музичка школа, место за необавезне разговоре и клуб.
| Читалиште | |
|---|---|
 Читалиште у граду Божуриште | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Chitalishte (Читалище) |
| Место | Бугарска |
| Критеријум | Нематеријално културно наслеђе: |
| Референца | 969 |
| Упис | 2017. (12. седница) |
| Веб-сајт | https://ich.unesco.org/en/BSP/bulgarian-chitalishte-community-cultural-centre-practical-experience-in-safeguarding-the-vitality-of-the-intangible-cultural-heritage-00969 |
Уврштено је 2017. године на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.[1]
Историјат
уредиПрва читалишта у Бугарској појавила су се 1856. године у местима Свиштов, Лом и Шумен. Нека од њих су током деведесетих година 20. века претворена у биоскопе, клубове за пензионере и партије.
Читалишта у Бугарској чувају традицију обичаја и животних навика Бугара. Потпомажу образовање, ширење културе и развој уметности. Кроз епохе ау се мењала, али су ипак сачувала своју изворну аутентичност. Читалишта се појављују у добу бугарског препорода и буђења националне свести. Тада се, уз финансијску подршку образованих и богатијих Бугара, ствара више од 130 читалишта. Интересантно је да је револуционар Васил Левски користио развијену мрежу читалишта да би подстицао револуционарне активности. После ослобођења становништво обнавља у селима и градовима читалишта, али и ствара нова.[2]
Хронологија
уреди- Године 1911, основан је Централни читалишни савез.
- Године 1923, назив му се мања у Врховни читалишни савез.
- Године 1950, постаје Савез народних читалишта у Бугарској.
- Године 1954, престаје са радом.
- Године 1990, маја месеца, се обнавља Савез народних читалишта и региструје се по закону о лицима и породици 12. априла 1991. године.[3]
Мрежа читалишта
уредиДанас је у Бугарској активно преко 3 000 народних читалишта која су јавне установе и обављају јавну, културну и образовну функцију.[2][4]
Референце
уреди- ^ „Bulgarian Chitalishte (Community Cultural Centre): practical experience in safeguarding the vitality of the Intangible Cultural Heritage”. UNESCO. Приступљено 22. 5. 2021.
- ^ а б Александрова, Красимира (2016). „Јавне библиотеке у Бугарској” (PDF). Читалиште. 28: 51—56. Приступљено 26. 1. 2019.[мртва веза]
- ^ „Закон за народните читалища”. Закони у Бугарској. Приступљено 26. 1. 2019.
- ^ „Бугарско библиотечко-информационо друштво”. Званичан веб сајт. Приступљено 26. 1. 2019.
