Четврта земаљска конференција КПЈ

Четврта земаљска конференција Комунистичке партије Југославије одржана је 24. и 25. децембра 1934. у Љубљани у Трдиновој улици бр. 8, у стану Ане Зихерл, мајке Бориса Зихерла. Конференцији је присуствовало осам делегата партијских организација из Србије, Хрватске, Словеније, Далмације, Црне Горе и три делегата у име Централног комитета КПЈ (Камило Хорватин, Благоје Паровић и Карло Худомаљ).

Четврта земаљска конференција КПЈ
Симбол комунизма
Датум(и)	24—25. децембар 1934.
Трајање	два дана
Локација	Љубљана, Краљевина Југославија
Претходно	Трећа земаљска конференција
Следеће	Пета земаљска конференција
Учесници	11 делегата
Организатор	Комунистичка партија Југославије

Рад Конференције

На Конференцији су разматрана основна питања партијске политике и делатности, посебно искуства из партијског рада и борбе након упостављања Шестојануарске диктатуре 1929, извршена критичка анализа активности КПЈ, политичких грешака и секташких превирања између 1929. и 1931, као и грешака и слабости Привременог руководства и Централног комитета КПЈ. Биле су усвојене резолуције о раду у синдикатима, на селу, међу национално обесправљеним масама, с омладином, о партијској штампи и литератури и о борби против империјалистичког рата.

Оценивши да се криза Шестојануарског режима све више продубљује и да се међу грађанским круговима очитује тежња да излаз из кризе потраже у ослањању на фашистичке државе, на конференцији је био истакнут захтев за одлучнију борбу КПЈ против фашизма и, мада не сасвим јасно, постављен задатак формирања антифашистичког фронта, схваћеног у бити као јединствени фронт радника, сељака и национално угњетених маса. Држећи се и даље концепције о двема етапама револуције, решење националног питања у Југославији повезивало се са стварањем, у револуционарној борби, независних националних држава, премда је изостало подсећање на визију балканске федерације совјетских социјалистичких република.

На основи сугестије Коминтерне, да се у организационом устројству КПЈ узме у обзир национални моменат, на Конференцији је донесена одлука да се у оквиру КПЈ створе комунистичке партије Хрватске и Словеније, а „у најближој будућности и Македоније“. У образложењу такве одлуке истицало се да је то у интересу јачања борбе против националистичких утицаја, „подизања привлачности партије за радне масе поталчених народа“ и остало.

На конференцији је био изабран Централни комитет од дванаест чланова и девет кандидата. У Политбиро ЦК КПЈ били су изабрани Милан Горкић, Јосип Броз Тито, Благоје Паровић, Камило Хорватин и Адолф Мук.

Последице

Четвртом земаљском конференцијом био је приведен крају процес организационе обнове КПЈ, потресене Шестојануарском диктатуром. Само одржавање Конференције у Југославији, а не у иностранству показало је да се КПЈ углавном опоравила од прогона за време диктатуре. Упркос томе, прогони комуниста у земљи су још увек трајали, али с мањим интензитетом.

Нова политичка платофрма КПЈ на Конференцији није била у потпуности обликована. Усвојена концепција организовања антифашистичког фронта још је увек била уска и недоследна, задржан је став о националном питању чије се решење везивало за разбијање Југославије и стварање независних националних држава. Иако су уочене многе негативне последице избивања ужег партијског руковоства изван Југославије, Конференција се није одлучније изјаснила за његов повратак у земљу.

Литература

• Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
• Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479