Википедија

Црмница (област)

област у Црној Гори
За другу употребу, погледајте чланак Црмница.

Црмница је од давнина један од саставних дијелова Старе Црне Горе. Данас се административно налази на територије општине Бар.

Поглед на Вир са утврђења Бесац

Назив

уреди

Владика Сава Петровић тај крај назове Црвницом.[1] Милан Шуфлај назив Црмница повезује са Црвеном Хрватском.[2]

Географија

уреди

Налази се између Паштровића, Ријечке нахије, Шестана и Скадарског језера. На југу и истоку је ограђена планинама Суторманом, Созином и Румијом. Црмница је најбогатији крај Црне Горе. Осим осталога ту успијева разно воће, позната је po виноградима и производњи вина од аутохтоне сорте Вранац. У Црмници има и извора петролеја.

Сједиште области је насеље Вир (Вирпазар).

Кроз Црмничко поље протичу ријеке Црмница и Ораховштица (Ораоштица), које се код Вира спајају у ријеку Вирштицу, а која се након кратког тока улива у Скадарско језеро.

Историја

уреди

Због благе климе и плодности ова област је била чувена одавно, у њој су зетски владаоци подизали дворове и манастире.

Први помен о Црмници имамо у Краљевству Словена попа Дукљанина, у другој половини 12. вијека, гдје се, у латинској редакцији, као једна од области Зете наводи и Cermeniza. У повељи врањинском манастиру српског краља Владислава из 1242, спомињу се готово сва и данас позната села у Црмници и каже се, да је она у то вријеме била густо насељена. Тада је у њој било и Арбанаса као пастира. У топографији овога краја одржала су се нека арбанашка имена и до данас.

Црмница се дијелила на 7 племена: Дупило, Подгор, Брчели, Сотонићи, Бољевићи, Лимљани и Глухи До. Процес формирања племена окончан је током 17. i 18. вијека. Дио племена Дупила доселио се у 16. вијеку из Васојевића. Пламенци у Бољевићима казују, да су из Босне, Штиљановићи и Неранџићи из Приморја, Хајдуковићи у Подгорима су из Хота, Ђоновићи у Брчелима из Миридита, Иличковићи из Куча, а Поповићи из Скадра. У Лимљанима живи старо братство Клисићи. Из племена Бољевића је био у 17. вијеку владика Руфим. Из истог племена је и владика Арсеније Пламенац, који је у периоду 1781—1784. управљао Црном Гором.

На домаку Жабљака, Бара, и Скадра Црмница је била на удару Турцима, те је била од њих више зависна него други даљи крајеви Црне Горе.

Из Црмнице је одлазило доста печалбара, прво у Цариград и Турску, код европских друштава и предузећа која су концесионо експлоатисала тамошња природна богатства. Кући се враћају са разним индустријским производима и воћкама и лозом за сађење. У прве три деценије 20. века се доста иде у Америку, често на рад у рудницима. Печалбари су по цену младости и здравља унапређивали своју породицу, имовину и заједницу.[3]

Црмнички партизани су у Другом светском рату имали око 500 жртава. Под патосом читаонице у Подгори пред Тринаестојулски устанак 1941. године партизани су сакрили 72 пушке, 2 пушкомитраљеза, 1 митраљез, 6 сандука муниције и 5 сандука ручних бомби. За овај магацин били су одговорни Блажо Љутица и Јован Томовић. Иста количина оружја и муниције била је у складишту села Лимљани. У магацину у сеоцима било је око 50 пушака, 2 пушкомитраљеза и већа количина муниције и бомби. Магацин је чувао Мило М. Орландић.[4]

Насељена мјеста

уреди

Сљедећа насељена мјеста се налазе у области:

 
Вир је најважније мјесто у Црмници

Занимљивости

уреди

Црмничани су били сујевјерни, вјеровали су у вјештице, па их митрополит Петар 1830. године кори: Ја сам по свијету у нека мјеста ходио и неколико књигах читао и нигђе не нађох, нити ми ко каза да има вјештицах и вједогоњах, нако међу слијепим и жалостним србским народом, а зашто него зато што је слијеп и зашто више лажи вјерује, неголи јевангелије Христово...[5]

Машо Ђуровић, који је и сам био Црмничанин, у својој здравици поручује Николи I: Сачувај те Бог и крсна слава, господаре:...од љубоморе црмничке...

У говору локалног становништва ова област се назива Црмица, а њени становници Црмичани.

Манастири и цркве

уреди

У Црмници се налазе три манастира и више цркава Српске православне цркве:

Познати Црмничани

уреди

Галерија

уреди
  •  
    Црмница, као једна од језерских жупа у XI вијеку
  •  
    Поход војске на Бар, преко Црмнице, 1448. године
  •  
    Језерске жупе XI вијека.
  •  
    Диоклитијско језеро у XI вијеку.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Младеновић, Александар (1996). Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 120. Цетиње: Обод. 
  2. ^ Шуфлај, Милан. Срби и Арбанаси. Загреб. 
  3. ^ "Политика", 11. авг. 1940, стр. 12
  4. ^ Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962.. стр. 706-716.
  5. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Црмничанима 9. августа 1830., стр. 184., 185. Цетиње: Светигора. 

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Црмница_(област)&oldid=28899880”