Хокер тајфун
Хокер Тајфун (енгл. Hawker Typhoon) је био британски једносједи ловац и ловац-бомбардер, кога је производила фабрика Хокер Еркрафт (Hawker Aircraft). Насљедник авиона Тајфун је Хокер темпест. Тајфун је у РАФ-у био познат под надимком „Тифи“.
| Хокер тајфун | ||
|---|---|---|
 Хокер Тајфун Марк 1b | ||
| Опште | ||
| Намена | ловац | |
| Земља порекла |  Уједињено Краљевство
| |
| Први лет | 24. фебруар 1940. | |
| Уведен у употребу | 1941. | |
| Повучен из употребе | 1945. | |
| Први корисник | Краљевско ратно ваздухопловство | |
| Број примерака | 3317 | |
Развој
уредиКонструктор Сидни Кем (Sidney Camm) је почео да прави планове за нови авион и прије него што је почела производња ловца Хокер харикен, 1937. године. Његови планови су се базирали на масивним новим моторима у развоју, Напијер Сејбр (Napier Sabre) и Ролс Ројс Вулчр (Rolls-Royce Vulture) који су обећавали снагу од преко 2000 КС. Харикен је у то вријеме (1937) био опремљен Мерлин (Merlin) мотором од 1000 КС.
Основна намјена овог авиона је била да замјени Хокер харикен као ловачки авион у саставу РАФ-а.
У конструкцији авиона, кориштени су испробани методи испробани на Харикену, и због тога је авион завршио са дебелим крилом превеликог распона, што је практично ограничило његове способности (као и код Харикена).
Проблеми су укључивали вибрације репа (и отпадање код раних верзија) при великим брзинама, превелике вибрације авиона због снажног мотора, „лепршање“ (flutter) крилаца при већим брзинама, улазак испушних гасова у кабину и друго. Производња авиона је почела 1941.
Многобројни проблеми и недовољна брзина лета су на крају допринијели да авион буде више коришћен за нападе на земаљске циљеве, јер је већина проблема отклоњена тек 1943. кад је потреба за ловцима у Британији већ била испуњена са другим типовима.
У борби
уредиПриликом уласка у оперативну употребу, Тајфун се показао разочаравајући. Мала брзина пењања, испод просјечна покретљивост и слабе перформансе изнад 7.000 m су умало узроковале прекид производње. Али на мањим висинама авион се добро показао. Крајем 1942. су почели са пресретањима ФВ-190 изнад јужне Енглеске.
Међутим тек у 1943. су проблеми са мотором и конструкцијом потпуно отклоњени, и тад је постало јасно да је Тајфун боље употребљив за нападе на земаљске циљеве. Дизајн је тад прилагођен у ловац-бомбардер, носећи до 900 Кг бомби или неколико ракета ваздух-земља.
У улози напада на земаљске циљеве, авион се показао одлично, користећи своје топове 20 mm и ракетна зрна од 60 фунти (60 lb). Нарочито су се истакли у нападима на њемачке оклопне јединице у Нормандији.
Тајфун пилот са највећим бројем ваздушних побједа је британски ас Џон Роберт Балдвин (Wing Commander John Robert Baldwin) са 15 побједа од 1942-1944.
Карактеристике
уреди
Ловац и ловац-бомбардер
- Посада: један пилот
- Први лет: Фебруар, 1940.
- Ушао у употребу: 1941.
- Произвођач: Хокер (Hawker)
Димензије
- Дужина: 9.73 m
- Размах: 12.67 m
- Висина: 4.66 m
- Површина крила: 23.13 m²
Масе
- Празан: 4445 Kg
- Оптерећен: 5170 Kg
- Максимална полетна маса: 6340 Kg
Погонска група
- Мотор: један, Напијер Сејбр (Napier Sabre) 2Ц Х-24 2260 КС (1685 KW) са текућим хлађењем
Перформансе
уреди- Максимална брзина: 650 Km/h на 5485 m
- Борбени радијус: 980 Km
- Оперативни плафон: 10.400 m
- Брзина уздизања: 13.4 m/min
Наоружање
уреди- Стрељачко: 4 x 20 mm Хиспано топови,
- Бомбе: 2 454 Kg бомбе,
- Ракете: 8 ракета RP-3
Литература
уреди- Donald, David (1997). The Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. ISBN 978-1-894102-24-7.
