Хирадо (јап. 平戸島, Хирадошима) је острво у Јапанском мору.[1] Читаво острво и оближњи део острва Кјушу припадају граду Хирадо у префектури Нагасаки.

Географија

уреди

Острво је дугачко око 32 км (од југа према северу) и широко око 10 км (од истока према западу), и пружа се уз западну обалу острва Кјушу у правцу југоисток-северозапад. Са површином од 163 км² Хирадо је 20. острво по величини у Јапану. По попису из 2005, острво је имало 21.000 становника.

Историја

уреди

Хирадо је у периоду Сенгоку био једна од главних база јапанских пирата који су пљачкали обале Кине и Кореје, а после доласка првих трговачких мисија из Европе (1542—1543) постао је важна лука за међународну трговину са европским земљама. Први даимјо острва Хирадо, Мацуура Шигенобу, учествовао је у јапанским инвазијама Кореје (1592—1598) са 3.000 својих људи.[2] Први португалски бродови посетили су Хирадо 1550, енглески 1580, а холандски 1600. године. Португалска трговачка мисија постојала је у Хирадоу 1550-1561, када је пресељена у Нагасаки, где се одржала до протеривања свих страних трговаца 1639. године. Енглеска трговачка постаја на острву Хирадо радила је 1600-1623, када је сасвим напустила Јапан, а холандска од 1609. до 1641, када је пресељена на острво Дешима у луци Нагасаки, где се одржала све до отварања Јапана за међународну трговину (1858).[3][4]

Положај острва Хирадо на мапи Јапана (лево) и острва Кјушу (десно).
 
Хирадо
 
Положај острва Хирадо на мапи Јапана.
 
 
Хирадо
Накадори
Хисака
Острво Хирадо на мапи Кјушуа.

Референце

уреди
  1. ^ Младеновић, Андреја (1974). Велики атлас света. Београд: Просвета. стр. 80. 
  2. ^ Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London: Cassell & Co. стр. 47—51. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152. 
  3. ^ The Cambridge history of Japan, Volume 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. XVII—XX. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  4. ^ Black, Jeremy (2006). ENCIKLOPEDIJSKI ISTORIJSKI ATLAS SVETA. Beograd: Mono&Manana. стр. 267. ISBN 86-7804-042-4.