Херцеговачки санџак
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Херцеговачки санџак је османска административна јединица другог нивоа која је постојала на простору Херцеговине од 1481. до 1833. и од 1851. до 1878. године. Између та два периода (од 1833. до 1851) овај санџак је био уздигнут је у покрајину првог нивоа, Херцеговачки пашалук (ејалет). Првобитно сједиште Херцеговачког санџака је било у Фочи, а први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Главни град је касније помјерен у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак у почетку био дио Румелијског пашалука, а оснивањем Босанског пашалука 1580. године улази у његов састав, да би 1867. постао дио новооснованог Босанског вилајета.[1][2]
Херцеговачки санџак | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1481.—1878. | |||||||||||
Херцеговачки санџак око 1600. године | |||||||||||
Главни град | Фоча, Пљевља | ||||||||||
Регија | Југоисточна Европа | ||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||
Догађаји | |||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||
Владавина | |||||||||||
• Облик | беговат | ||||||||||
Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1481. | ||||||||||
• Укинуто | 1878. | ||||||||||
|
Види још
уреди- Срби у Босни и Херцеговини
- Српски устанак у Херцеговини (1596-1597)
- Невесињска пушка
- Херцеговачка епархија
- Босански пашалук
- Млетачка Далмација
- Дубровачка република
- Млетачко-турски рат (1537-1540)
- Млетачко-турски рат (1570-1573)
- Млетачко-турски рат (1645-1669)
- Млетачко-турски рат (1684-1699)
- Млетачко-турски рат (1714-1718)
- Власи (друштвена класа)
- Ускоци
Референце
уредиЛитература
уреди- Атанасовски, Вељан (1979). Пад Херцеговине. Београд: Историјски институт.
- Јачов, Марко (1983). Списи Тајног ватиканског архива XVI-XVIII века. Београд: САНУ.
- Јачов, Марко (1986). Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644. Београд: САНУ.
- Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Научна књига.
- Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.