Глигор Станојевић

Глигор Станојевић (Велестово, 23. јануар 1919Београд, 28. мај 1989) био је српски историчар и један од највећих стручњака за историју Срба у раздобљу од 16. до 18. века, са тежиштем на раној нововековној историји Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације.[1]

Глигор Станојевић
Лични подаци
Датум рођења(1919-01-23)23. јануар 1919.
Место рођењаВелестово,  Краљевство СХС
Датум смрти28. мај 1989.(1989-05-28) (70 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Научни рад
ПољеИсторија
ИнституцијаИсторијски институт САНУ

Биографија

уреди

Школовање је започео на Цетињу, а гимназију је завршио у Скопљу. Његове студије, започете на Филозофском факултету у Београду, прекинуло је избијање Другог светском рата (1941). Током рата, би је ухапшен од стране окупатора и заточен у концентрационим логорима у Италији. Након италијанске капитулације у јесен 1943. године вратио се у отаџбину, укључивши се у борбу против окупатора. По завршетку рата вратио се студијама. Дипломирао је 1949. године на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Потом се запослио у Историјском институту, где је провео цео радни век. Докторирао је 1953. године са тезом: Црна Гора у доба владике Данила. Пензионисао се 1984. године, као научни саветник.

Као добар познавалац латинског и италијанског језика, проучавао је историјску грађу у архивским установама Котора, Дубровника, Задра и Венеције. Непосредан увид у историјске изворе из раздобља од 16. до 18. века, који су великим делом били непроучени и необјављени, омогућио му је да у својим научним радовима расветли многа кључна питања из ране нововековне историје српског народа у областима Црне Горе, Боке Которске, Херцеговине и Далмације. Био је један од највећих стручњака за историју Црне Горе у раздобљу од 16. до 18. века. захваљујући непосредној утемељености на архивској грађи, његови научни радови су задржали трајну вредност.

Важнији радови

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ћирковић 1997, стр. 649.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди