Википедија

Хенри Картер

Хенри Ван Дајк Картер (енгл. Henry Vandyke Carter; Кингстон на Халу, 22. мај 1831 — Скарборо, 4. мај 1897) је био енглески лекар, анатом, хирург и уметник, творац илустрација за медицински уџбеник из анатомије Хенрија Греја —„Грејова анатомија“ (енгл. Gray’s Anatomy).[1][2][3][4]

Хенри Картер
Хенри Картер
(аутопортрет)
Лични подаци
Датум рођења(1831-05-22)22. мај 1831.
Место рођењаКингстон на Халу, Уједињено Краљевство
Датум смрти4. мај 1897.(1897-05-04) (65 год.)
Место смртиСкарборо, Уједињено Краљевство
ПребивалиштеЕнглеска
НационалностЕнглез
Научни рад
ПољеАнатомија
Познат поИлустарцијама за уџбеник
анатомије (Gray's Anatomy)

Живот и дело

уреди

Хенри Ван Дајк Картер се родио 22. мај 1831. у Кингстону на Халу, Велика Британија, као најстарији син сликара Хенрија Барлоа Картера (енгл. Henry Barlow Carter 1805 — 1867) и мајке Елизе рођене Барлоу. Његов брат Џозеф Невингтон Картер (1835—1871) је такође био сликар. Картеров биограф, Рут Ричардсон (енгл. Ruth Richardson) верује да је средње име Картера, Ван Дајк, могло бити асоцијација на Антониса ван Дајка (фламанског сликара), или на име пријатеља његовог оца, такође сликара, Ентони Копли Филдинг Вандајка (енгл. Anthony Vandyke Copleya Fielding).[5]

Од детињства Картер је показивао интересовање за науку и цртање, што су подржавали чланови његове породице. Основно образовање је стекао у Хулу где је завршио и гимназију, пре него што се преселио у Лондон на студије медицине у клиници Сент Џорџ. Од новембра 1852. до фебруара 1853, Картер је студирао у Паризу.[6]

У јуну 1853, Картер је постао студент хумане и компаративне анатомије на Краљевском колеџу хирурга, где је радио са Ричардом Овеном и Џоном Томасом Куекетом. Картер је радио и као демонстратор анатомије, настојећи да додатним радом помогне својим наставницима у очигледној настави. Један од веома необичних послова који му је дат био је да наслика женку мравоједа из Зоолошког врта у Лондону. Како је то Картер успешно обавио, Ричард Овен је за своја предавања посвећена анатомији егзотичних врста сисара користио илустрације које је нацртао Картер.[7] Године 1852. Картера је постао члан Краљевског колеџа хирурга.

У јануару 1858. Картер се отселио у Бомбај где је у Медицинској служби радио као хируршки асистент. Марта исте године отишао је у Индију, где је доби распоред у оружаним снагама Индије, и војни распоред у граду Мхов.[8]

 
Једна од Картерових илустрација у Gray´s Anatomy

Маја 1858. Картер је постао професор анатомије и физиологије на Грантовом Медицинском факултету. На том положају остао је до 1863. Такође је радио у болници (данас Болница Џамасета Џи Џиџибхаја енгл. Jamsetjee Jheejeebhoy Hospital), а радио је и као кустос у Музеју Грантовог Медицинског факултета. Током 1863. је послат на службу у град Гаол у округу Сатара.[9]

Године 1870, Картер је унапређен у хирурга, а исте године у хирурга мајора. Хирург-потпуковник је постао након унапређења у чин потпуковник 1878, а бригадни-хирург 1882, након унапређен у чин команданта бригаде.[9]

Године 1872, Картеру је одобрен одмор и он се враћа у Европу. Део одмора искористио је да посети истраживаче губе у Норвешкој, Италији, Грчкој, Алжиру, на Криту, у Сирији и Анадолији (јер се између осталог бавио и истраживањем губе тада познате под разним именима). Године 1875, вратио се у Индију, где је упућен на полуострво Катхијавар и након краћег времена боравка на њему, објавио извештај о губи код становништва овог подручја.[10]

Од 1876. Картер је радио у болници Гокулдаса Тедзпала у Мумбаију. У то време је био и секретар а потом председник, Бомбајског медицинског друштва и Друштва физичара и декан Медицинског факултета Универзитета у Бомбају.[9]

Са Хенријем Грејом и другим лекарима Хенри је почео да сарађује између 1852. и 1856. када је нацртао илустрације за данас познату илустровану Грејову анатомију.[11] Издавачи првог издања желели су да да књигу прикажу као заједничко ауторско дело Картера и Хенрија, јер су његов илустрације имале за издавача исту важност као и текст, али Греј се томе успротивио.[12]

Картер је отишао у пензију 1888, да би нешто касније био именован за „Почасног заменика главног хирурга и почасног хирурга Краљице“ енгл. Honorary Deputy Surgeon-General and Honorary Surgeon to the Queen.

Године 1890, Картер се оженио 25 година млађом женом, Мери Робинсон, са којом је имао двоје деце, Хенри Робинсон Картер и Мери Маргарет Картер. Хенри Ван Дајк Картер је умро 4. маја 1897. од туберкулозе у Скарборугу, Северни Јоркшир, где је и сахрањен на месном гробљу у породичној гробници. Читуље о његовој смрти обнјављене су у Британском медицинском журналу[9] и Ланцету.[13]

Библиографија

уреди
  • Henry Gray: On the Structure and Use of the Spleen. J. W. Parker & Son, London 1854 (Цртежи)
  • Henry Gray: Anatomy, descriptive and surgical. J. W. Parker & Son, London 1858 (Цртежи)
  • An account of the calculi contained in the Grant Medical College Museum, with some general remarks on calculi in India. 1860.
  • Report on the prevalence & characters of leprosy in the Bombay Presidency, India, based on the official returns of 1867. Education Society's Press, 1872
  • The microscopic structure and mode of formation of urinary calculi. London: J. & A. Churchill, 1873.
  • On mycetoma or the fungus disease of India. London: J. & A. Churchill, 1874.
  • Report on leprosy and leper-asylums in Norway, with references to India. London: G.E. Eyre and W. Spottiswoode, 1874.
  • On leprosy and elephantiasis. London: Eyre & Spottiswoode, 1874.
  • Postscript to a note on the histology of lepra leprosa. Transactions of the Pathological Society of London ss. 300-302 (1875)
  • Modern Indian leprosy: being the report of a tour in Kattiawar, 1876, with addenda on Norwegian, Cretan and Syrian leprosy. . Bombay: Times of India Steam Press. 1876. .
  • Tilbury Fox, T. Farquhar: On certain endemic skin and other diseases of India and hot climates generally (Цртежи)
  • Reports on leprosy, second series. London: 1876.
  • Contributions to the experimental pathology of spirillum fever / by H. Vandyke Carter ; communicated by James Andrew. London: J.E. Adlard, 1880
  • Spirillum fever: synonyms famine or relapsing fever as seen in Western India. London: J. & A. Churchill, 1882.
  • Memoir on leprosy by Brigade-Surgeon Henry Vandyke Carter, published for general information, in continuation of Government notification No. 4900, dated 7 Dec., 1882: 'Memorandum on the prevention of leprosy by segregation of the affected. Govt. Central Press Bombay 1884
  • The later history of spirillum fever at Bombay, 1882-83: memoir based upon cases read before the Medical and Physical Society. 1884.
  • On a Peyerian ulcer-lesion of the small intestines, apparently new. Education Society's Press, 1886.
  • Observations on the prevention of leprosy by segregation. 1887.
  • Note on the occurence of a minute blood spirillum in an Indian rat. „Scientific Memoirs by Officers of the Medical and Sanitary Departments of the Government of India”. 3, ss. 45–48, 1888.
  • Note on some aspects and relations of the blood-organisms in ague. Calcutta, 1888

Извори

уреди
  1. ^ „Dr Henry Vandyke Carter | International Leprosy Association - History of Leprosy”. leprosyhistory.org. Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ „Henry Vandyke Carter (1831-1897)”. www.sgul.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  3. ^ Roberts, S. (2000). „Henry Gray and Henry Vandyke Carter: Creators of a famous textbook”. Journal of Medical Biography. 8 (4): 206—212. PMID 12484282. S2CID 20437674. doi:10.1177/096777200000800406. 
  4. ^ Ghosh, S. K.; Kumar, A. (2019). „The rich heritage of anatomical texts during Renaissance and thereafter: A lead up to Henry Gray's masterpiece”. Anatomy & Cell Biology. 52 (4): 357—368. PMC 6952681  . PMID 31949973. doi:10.5115/acb.19.102. 
  5. ^ The making of Mr Gray's anatomy..., s. 35-36
  6. ^ Kemp, M. (2010). „Style and non-style in anatomical illustration: From Renaissance Humanism to Henry Gray”. Journal of Anatomy. 216 (2): 192—208. PMC 2815942  . PMID 20447244. doi:10.1111/j.1469-7580.2009.01181.x. 
  7. ^ The making of Mr Gray's anatomy..., s. 54
  8. ^ Thappa, D. M.; Sivaranjini, R.; Joshipura, S. P.; Joshipura, D. (2011). „Henry Vandyke Carter and his meritorious works in India”. Indian Journal of Dermatology, Venereology and Leprology. 77 (1): 101—103. PMID 21220897. doi:10.4103/0378-6323.74973  . 
  9. ^ а б в г „Henry Vandyke Carter, M.D.Lond”. BMJ. 1 (1898): 1256—1257. мај 1897. PMC 2433698  . 
  10. ^ Carter, H. V. (1876). Modern Indian leprosy: being the report of a tour in Kattiawar, 1876, with addenda on Norwegian, Cretan and Syrian leprosy. Bombay: Times of India Steam Press. 
  11. ^ Ghosh, Sanjib Kumar (2015). „Evolution of illustrations in anatomy: A study from the classical period in Europe to modern times”. Anatomical Sciences Education. 8 (2): 175—188. PMID 25053471. S2CID 15451344. doi:10.1002/ase.1479. 
  12. ^ Richardson, Ruth (2008). The Making of Mr. Gray's Anatomy. Oxford University Press Oxford. ISBN 978-0-19-955299-3. 
  13. ^ Lancet 1, s. 1381 (1897)

Литература

уреди
  • Richardson, Ruth (2008). The Making of Mr. Gray's Anatomy. Oxford University Press Oxford. ISBN 978-0-19-955299-3. 
  • Carter, H. V. (1876). Modern Indian leprosy: being the report of a tour in Kattiawar, 1876, with addenda on Norwegian, Cretan and Syrian leprosy. Bombay: Times of India Steam Press. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Хенри_Картер&oldid=28806996”