Мравоједи
Мравоједи (Vermilingua) су сисари који су познати по томе што се хране мравима и термитима.[1] Заједно са лењивцима чине ред Pilosa. Савремене врсте су: џиновски мравојед (Myrmecophaga tridactyla), свилени мравојед (Cyclopes didactylus), јужни тамандуа (Tamandua tetradactyla) и северни тамандуа (Tamandua mexicana).
| Мравоједи Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| џиновски мравојед | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Pilosa |
| Подред: | Vermilingua Illiger, 1811 |
| Породице | |
Физичке карактеристике
уредиСви мравоједи имају издужене њушке опремљене танким језиком који се може продужити до дужине веће од дужине главе. Њихова уста у облику цеви имају усне, али немају зубе. Мравоједи користе своје дуге и закривљене канџе да отворе склоништа мрава и термита. Имају густо крзно које их штити од напада инсеката.
Понашање
уредиМравоједи су усамљени сисари који бране своју територију. Мужјаци не улазе на територију других мужјака, али често улазе на територије женки. Имају слабо чуло вида, одличан њух и добар слух.[2] Температура тела мравоједа креће се од 33 °C до 36 °C. Она је нижа док се одмарају, а виша када су у потрази за храном. Њихов дневни унос хране у организам је незнатно већи од њихове енергетске потребе за обављање свакодневних активности. [2]
Исхрана
уредиМравоједи се хране мравима, термитима, a понекад и пауковима. Да би избегли уједе, жаоке и друге одбрамбене механизме, мравоједи имају тактику да што брже покупе језиком мраве и термите. Мравоједу је обично потребно око минут за један мравињак. Џиновском мравоједу је, да би задовољио своје потребе за калоријама, потребно да посети око 200 мравињака и поједе на хиљаде инсеката.[2] Језик мравоједа је прекривен хиљадама сићушних кукица које се користе да би држале инсекте у усима заједно са пљувачком. Њихов стомак јаким контракцијама меље инсекте.[2]
Еволуција
уредиМравоједи су једна од три преживеле породице сисара из Јужне Америке, друге две породице су оклопници и лењивци.
Референце
уреди- ^ „Giant Anteater”. Canadian Museum of Nature. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 30. 7. 2011.
- ^ а б в г Grzimek 2004, стр. 171–175
Литература
уреди- Grzimek, Bernhard (2004). Hutchins, Michael; Kleiman, Devra G; Geist, Valerius; McDade, Melissa С, ур. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 13 (2nd изд.). Detroit: Gale. стр. 171—179. ISBN 978-0-7876-7750-3.
Спољашње везе
уреди
