Устав Српске православне цркве
Устав Српске православне цркве је основни црквеноправни акт у Српској православној цркви.
Историја
уредиПрви и једини Устав Српске православне цркве је донесен 16. новембра 1931.[1] Двије године раније усвојен је Закон о Српској православној цркви.[2] Такође, и избор српског патријарха био је прописан државним Законом о избору патријарха Српске православне цркве.[3]
Двије године након завршетка Другог свјетског рата (1947) и након промјена у односима Цркве према држави, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је учинио измјене и допуне у Уставу, обнародоване по први пут у „Гласнику”, службеном листу Српске патријаршије. Друго издање Устава је обнародовано 1957.[4]
Устав је од тада више пута мијењан уставним одлукама Светог архијерејског сабора ради што успјешнијег остваривања мисије Цркве. Наиме, црквени устав не треба поистовјећивати са државним уставом и дефинисати га као највиши општи правни акт у Цркви. Свети архијерејски сабор доноси одлуке у организационом погледу и свака таква одлука аутоматски значи измјену или допуну важећег Устава. За доношење таквих одлука није потребна чак ни двотрећинска већина.[5] Дана 2. јула 2012. одржана је конститутивна сједница Комисије Светог архијерејског сабора за ревизију Устава Српске православне цркве, која је формирана 16. јуна 2011. на челу са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем (Радовићем) као предсједником. Њен задатак је да сабере и систематизује све одлуке Светог архијерејског сабора уставног карактера из претходног периода како би на адекватан начин биле унијете у нови Устав.[6]
Осим Устава Српске православне цркве, унутар Српске православне цркве постоје и други општи црквеноправни акти којима се на основу канонског предања уређују унутрашња организациона питања: Устав Митрополије аустралијско-новозеландске,[а] Устав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци,[б] Статут Епархије канадске, Статут Епархије темишварске, као и Устав Православне охридске архиепископије.
Одредбе
уредиПо Уставу, црквена власт је духовна, црквенодисциплинска и црквеносудска и канонски припада само јерархији. Јерархија црквену власт врши преко својих представника и органа. Епископска власт у заједници са свештенством и народом преко својих представника и органа, уређује и управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим пословима предвиђеним Уставом.[7]
Уставом је прописано да је устројство Српске православне цркве црквено-јерархијско и црквено-самоуправно. Постоје сљедеће црквене власти, тијела и органи:[8]
- патријарх, Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод, Велики црквени суд, Патријаршијски управни одбор;
- епархијски архијереј, епархијски црквени суд, епархијски савјет, епархијски управни одбор;
- архијерејски намјесник;
- парох;
- црквеноопштински савјет, црквеноопштински управни одбор;
- настојатељ и братство манастира.
Српска православна црква је епископална, њена главна административна подјела је на епархије како у црквено-јерархијском тако и у црквено-самоуправном погледу. Епархије се даље дијеле на архијерејска намјесништва од којих се свако састоји из неколико црквених општина и парохија. Парохија је најмања јединица у црквеној организацији. То је заједница вјерника која се окупља на светој литургији коју води парохијски свештеник.
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Устав Митрополије аустралијско-новозеландске је замијенио пређашње уставе: Устав Српске православне цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци (1983), Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Аустралију и Нови Зеланд — Слободне српске православне епархије за Аустралију и Нови Зеланд (1964, 1976. и 1988) и Устав Слободне српске православне цркве (1984).
- ^ Устав Српске православне цркве у Сјеверној и Јужној Америци је замијенио пређашње уставе: Устав Српске православне цркве у Сједињеним Државама Америке и Канади, Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду — Слободне српске православне епархије за Сједињене Државе Америке и Канаду и Устав Српске православне митрополије новограчаничке — Слободне српске православне цркве.
Референце
уреди- ^ Устав Српске православне цркве („Службене новине Краљевине Југославије”, број 275-86/1931)
- ^ Закон о Српској православној цркви („Службене новине Краљевине Југославије”, број 269—109/1929)
- ^ Закон о избору патријарха Српске православне цркве („Службене новине Краљевине Југославије”, број 79-30/1930)
- ^ „Устав Српске православне цркве”, II издање Светог архијерејског синода, Београд, 1957.
- ^ протојереј мр Велибор Џомић (11. 10. 2011). „О наводној „аутономији” Цркве у Црној Гори”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Српскa Православнa Црквa. Приступљено 20. 5. 2023.
- ^ „Конститутивна седница саборске Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Српскa Православнa Црквa. 3. 7. 2012. Приступљено 20. 5. 2023.
- ^ Члан 8. Устава Српске православне цркве
- ^ Члан 10. Устава Српске православне цркве
Спољашње везе
уреди