Црквеноопштински управни одбор

Црквеноопштински управни одбор је извршна (управна и надзорна) власт у пословима спољашње црквене управе у црквеној општини и извршни орган црквеноопштинског савјета.

Састав

уреди

Црквеноопштински управни одбор чине 6 до 12 чланова, према броју чланова у црквеноопштинском савјету и осталим приликама у црквеној општини.

У црквеноопштински управни одбор улазе предсједник и потпредсједник црквеноопштинског савјета у истом својству по свом положају, као и парох односно најстарији старјешина цркве, члан црквеноопштинског савјета. Остале чланове црквеноопштинског управног одбора, као и једнак број замјеника, бира црквеноопштински савјет из своје средине на шест година. Број чланова црквеноопштинског управног одбора у појединим црквеним општинама одређује епархијски управни одбор.[1]

Црквеноопштински управни одбор може пуноважно рјешавати ако је у сједници присутна већина чланова. Одлуке се доносе простом већином гласова присутних чланова. Ако су гласови подједнако подијељени одлучује глас предсједника.

Дјелокруг

уреди

Црквеноопштински управни одбор:[2]

  • чува и штити углед и интересе Цркве и црквене општине;
  • потпомаже црквену власт у религиозно-моралном и културно-просвјетном подизању и васпитању припадника православне цркве, а нарочито омладине, у чувању и његовању корисних и лијепих обичаја, као и у искорјењивању рђавих и штетних навика;
  • извршује одлуке црквеноопштинског савјета и наредбе претпостављених црквених власти;
  • сарађује са парохом при изради црквених бирачких спискова;
  • поставља и отпушта црквеноопштинско службено особље, сем црквеног појца и црквењака;
  • пази да уживаоци црквених добара ова држе у добром стању;
  • саставља инвентар покретног и непокретног имања и по један примјерак сваке године доставља епархијском управном одбору;
  • управља црквеном имовином и стара се о њеном унапређењу; брине се да се фондовске, задужбинске (закладне) имовине употребљавају у сврхе којима су намијењене;
  • обезбјеђује законским исправама о праву својине црквену непокретну имовину и осигурава је од пожара, а по потреби и од других елементарних непогода;
  • стара се у споразуму са парохом о потребним средствима за вршење богослужења, одржавање, снабдјевање и украшавање храмова, парохијских домова, звоника, гробља и дворишта; води бригу о изналажењу средстава и спремању предрачуна и планова које подноси црквеноопштинском савјету, затим епархијским властима на коначно одобрење, за градњу и подизање нових храмова, парохијских домова и других црквеноопштинских зграда;
  • води бригу о уредном плаћању пореза и свих других обавезних дажбина, које су законом одређене;
  • прегледа свака три мјесеца, а по потреби и чешће, рачуне благајника и тутора, као и других рачунополагача и настоји да они врше своју дужност тачно и савјесно;
  • саставља и предлаже црквеноопштинском савјету годишње предрачуне расхода и прихода црквеноопштинских, а тако исто склапа и сређује завршне рачуне и подноси их са инвентарима црквеноопштинском савјету на преглед и даљу надлежност;
  • чини приједлоге, молбе и представке вишим црквеним властима о свима својим потребама;
  • подноси крајем сваке године извештај црквеноопштинском савјету о своме раду, и
  • стара се да сувишан новац не лежи у црквеној каси већ да га искоришћује на најсигурнији и најподеснији начин за интересе Цркве; о величини суме која се може у каси држати одлучује сам одбор према својим потребама.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Чланови 194. и 195. Устава Српске православне цркве (1957)
  2. ^ Члан 201. Устава Српске православне цркве