Ткање бошчи

Ткање бошчи
Ткање бошчи
	Различите бошче (прегаче, кецеље) као део женске народне ношње на Косову и Метохији (Етнографски музеј у Београду)
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Косовско Поморавље
Заједница	Жене из локалних заједница Косовског поморавља
Предлагач	Институт за српску културу Приштина-Лепосавић
Датум уписа	13. 12. 2018.
Веб сајт	http://nkns.rs/cyr

Ткање бошчи (предње прегаче, кецеље), симболички важног дела традиционалне српске женске народне ношње, део је знања и вештина везаних за традиционалне занате присутне у области Косовског Поморавља.

Бошча, прегача, завијач (кицеља) или скутача је предња прегача српске женске народне ношње у Морави и Кривој Реци. Она је неизоставни део ове народне ношње до данас. Ткаје се на хоризонталном разбоју. Прво се у дворишту домаћинства "снове", тј. прави се основа и то раде две особе. Прво се одређује тачна дужина основне која се мери у "лактима" (нпр. "треба да сновимо педесет лакти основу"). На један крај се забоде 1 дрвени колац, а на други крај 2 колца. Онда се основа (најчешће памук) мота око тих колаца. То се касније унесе у кући и "уводи" у разбој (прво у брдо, па у набрдило, па у жичке). После тога се бира "потка" (утак), а најчешће вуна, памук и конопља ("кудеља", "клашња", "пртена"). Најстарије сачуване бошче ткане су од конопље. Израда једне једноставније бошче траје око недељу дана, а за невестину бошчу потребно је и до 15 дана непрестаног рада. Дужина бошче зависи од дужине сукње ("доња кошуља), или обрнуто. Шаре на бошчама се израђују "топчањем" (техника провлачења вунице, вуне, срме, сребрне или златне жице у току ткања). Бошче се по ивицама украшавају новчићима, низовима шљокица, плетеном чипком (ојма) или хекланом чипком (накит) у којима су перлице (манистра) и шљокице (спринке, сјајке, сласке). По површини се украшавају новчићима. Свака бошча се разликује од друге, и не могу се никако израдити две потпуно исте бошче, већ "жена дур (док) ткаје мора да погреши макар једну жичку". Површина и шаре на бошчама разликују се по томе из ког дела Косовско Поморавља потичу и по томе се оне деле на криворечке, доњоморавске, горњоморавске, планинске и гиланске.

Криворечке бошче носе се у источном делу области Новобрдска Крива Река, у општини Косовска Каменица. Оне су великог обима, увек су беле боје и имају цветне шаре на себи. Увек су богато украшене и код сиромашних и код богатих породица. Овде је најпознатија "бошча сас решетке" (девојачке и невестине бошче имају шаре зване решетке). Овде има још једна врста бошче: завијач или кицеља. Она је црне или тамноплаве боје са везеним цветним шарама по ивицама.

Доњоморавске бошче носе се у данашњој општини Ранилуг, тј. од села Божевце до села Ранилуг. Оне су готово исте као криворечке, али у овом крају постоји још једна врста бошчи: "бошча на једно крајче". Те бошче имају хоризонтално уткане пруге, а само на једном (на доњем крају) крају имају цветне шаре и зато су и добиле тај назив. Најпознатије су овде бошче са ружама и решеткама.

Горњоморавске бошче се носе у околини Витине, у западном делу Горње Мораве. Оне су мале површине: уске су и дуге до колена. На себи имају ситне цветне шаре. Ако имају пруге, оне су вертикалне.

Гиланске се носе у источној Горњој Морави, у околини Гњилана, које се овде назива Гилане. Оне су врло шарене. Ако имају пруге, вертикалне су. На њима се могу видети разне шаре: од биљака и животиња, преко геометријских облика, предмета који се користе у свакодневном животу, накита, па све до људи.

Планинске бошче се носе у западном делу Криве Реке, који се назива Планина (по Великој планини и Малој планини на којима се налазе махале Новог Брда), тј. у околини Новог Брда и у 2 села код Приштине: Драговац и Сливово. Оне су сличне криворечким бошчама, али су им цветне шаре крупније. Најпознатија је овде бошча "јоргована"(љубичаста бошча).

Укупно постоји 104 врста бошчи са називом, али и много њих без назива. Назив је исти као шара на њој: голема гривка, мала гривка, змијице у борде, стара јабука, венчики, лисичики (лисја), метличики, синџирчики, решетка, ђувезлика, цветача, дубице, голуби, коњи, ратници/витезови, девет рала, ружа, божур, густи грања, лала, жутобела, цветача, павун (паун), секире половинке, свињски очи/веђа, перуника, црешње...

Вештина ткања бошчи у Косовском Поморављу налази се од 2018. године на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.^[1]

Бошча

Бошча је предња прегача (кецеља) правоугаоног облика, равног типа.^[2] Овом елементу женске народне ношње се у селима Косовског Поморавља поклања велика пажња. Нарочито су важне приликом свечаности, као што су свадбе и слично, када се оне носе као практично неизоставни елемент свечане ношње главних учесница ових догађаја.^[1]

Бошча као традиционални поклон

Осим за свадбени ритуал, бошче се израђују и за друге прилике. Ткају се за крштење детета, а има и случајева да се ткају за сахрану, када жена у старости припрема одећу у којој жели да након смрти буде сахрањена. Бошче се ткају и као поклон, који се обично дарива приликом свечаних, најчешће свадбених церемонијала. Тада су намењене свекрви, јетрви, заови и другим женским чланицама будућег домаћинства. Свекрва поклања бошчу снаји пре него што ова пређе праг младожењине куће. Невести се бошче поклањају и од стране најближих рођака, онда када их неколико дана после свадбе она посећује.^[2]

Израда бошчи

Ткање бошчи спада у домаће занате, под којима се превасходно подразумева текстилна радиност чији су носиоци женски чланови домаћинства. Бошче се ткају на хоризонталном разбоју. За ткање је најважније постављање, односно сновање основе - затезање памучне нити у одговарајућој ширини, а спрам димензија бошче која се тка. Бошче се обично ткају у три величине: 10, 12, 14. Најчешће се ткају у величини 14, која по висини износи 70 × 60 cm, што одговара просечној висини, односно грађи жена.^[2]

Материјали и дизајн

До средине 20. века ткале су се од вуне и конопље, а данас се ткају готово искључиво од памука. Израда орнамената најчешће се врши свиленим концем, вуном, срмом и памучним концем разних боја. По ивицама се ушива плетена или куповна чипка "ојама", а у њу се ушивају шљокице (спринке), стаклене перлице (манистра) и новчићи.

Дизајнирање бошчи врши се према „зашарку”. Реч је о традиционалној мустри, састављеној од мотива по којима се орнаментика бошчи тка. Формирање зашарка одувек је представљало производ естетских начела и општеприхваћених симбола заједнице, као и од индивидуалног умећа и креативности ткаља. „Зашарак”, односно мустра, подложан је промени са идејом да се уношењем иновација у његово креирање прилагоди духу актуелног времена. Чест је случај да се међу женама које ткају обично издваја једна која је позната по свом „зашарку”, па га остале ткаље, због његове допадљивости, копирају. Ако ткаља тка по наруџбини није неуобичајено да јој се донесе „зашарак” по којем наручилац жели да му се бошча истка.

Који ће се „зашарак” користити за израду бошче зависи и од статуса и старости жене за коју се она тка:

За девојке до удаје ткају се бошче беле боје, обрубљене чипком, са претежно биљним орнаментима по којима се ове бошче називају лала, лисчики, венчики, густо грање, божури, руже и слично. У Косовској Каменици девојачке бошче су имале цветне шаре "решетке", везене плавим, наранџастим или црвеним концем.
За невесте се ткају бошче које имају биљне орнаменте, а у Гњилану обавезно имају цветне шаре "решетке", рађене белим концем на вертикалним црвеним пругама, док у Косовској Каменици имају решетке везене црвеним или наранџастим концем на белој површини.
Бошче које се ткају за млађе удате жене светлих су боја, са мотивима накита добијеног као свадбени дар и називају се према њему мала гривка, голема гривка и слично, али се често срећу и "решетке".
Орнаменти на бошчама удатих жена које су већ мајке геометријски су и флорални, са нијансама црвене боје, због чега се зову алена ситна, алене руже, ђувезлика.
Бошче млађих свекрва, које жене првог сина, богато су украшене биљним орнаментима. Зову се лисја, гранчики (густи грања), итд.
За свекрве у зрелијим годинама ткају се бошче тамније боје са биљним и зооморфним мотивима, по којима су назване стара јабука, коњи, дубице, змица у борде, рипчики борде, као и са стилизованим фигурама предмета традиционалне културе: метличики, синђирчики и слчно.^[2]

Очување традиције

Ова вештина је у Косовском Поморављу до данас сачувана преношењем са генерације на генерацију, а своју виталност је задржала захваљујући значају који становништво овог подручја приписује бошчи као симболички важном делу традиционалне женске ношње, посебно са аспекта њене улоге као чиниоца идентитета заједнице.

Поклоњене бошче брижљиво се чувају, и преносе са генерације на генерацију, тако да у селима Косовског Поморавља данас практично нема куће без мноштва бошчи добијених на дар које се третирају као породична вредност од великог симболичког значаја.^[2]

Године 2018. вештина ткања бошчи је, на предлог Института за српску културу Приштина – Лепосавић, уписана у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.^[1]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в „Ткање бошчи”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 23. 10. 2019.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Уписи у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије”. Званична презентација. Институт за српску културу-Приштина. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2019.

Спољашње везе

„Blaga Kosova i Metohije: Kosovsko Pomoravlje”. Zvanična prezentacija. RTS. Приступљено 23. 10. 2019.
„"BELA VILA" IZ VELIKE HOČE - NEMATERIJALNO KULTURNO BOGATSTVO SRBA”. Srna. Novinska agencija Republike Srpske - Srna. 12. 7. 2019. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 23. 10. 2019.
Susuri, Anita. „Olga Gucić”. Oral History Kosovo. Приступљено 23. 10. 2019.

[НКН-1] а ^б ^в „Ткање бошчи”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду. Приступљено 23. 10. 2019.

[Институт-2] а ^б ^в ^г ^д „Уписи у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије”. Званична презентација. Институт за српску културу-Приштина. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 23. 10. 2019.

[1]

[2]