Tkanje bošči

Tkanje bošči
Tkanje bošči
	Različite bošče (pregače, kecelje) kao deo ženske narodne nošnje na Kosovu i Metohiji (Etnografski muzej u Beogradu)
Nematerijalno kulturno nasleđe
Region	Kosovsko Pomoravlje
Zajednica	Žene iz lokalnih zajednica Kosovskog pomoravlja
Predlagač	Institut za srpsku kulturu Priština-Leposavić
Datum upisa	13. 12. 2018.
Veb sajt	http://nkns.rs/cyr

Tkanje bošči (prednje pregače, kecelje), simbolički važnog dela tradicionalne srpske ženske narodne nošnje, deo je znanja i veština vezanih za tradicionalne zanate prisutne u oblasti Kosovskog Pomoravlja.

Bošča, pregača, zavijač (kicelja) ili skutača je prednja pregača srpske ženske narodne nošnje u Moravi i Krivoj Reci. Ona je neizostavni deo ove narodne nošnje do danas. Tkaje se na horizontalnom razboju. Prvo se u dvorištu domaćinstva "snove", tj. pravi se osnova i to rade dve osobe. Prvo se određuje tačna dužina osnovne koja se meri u "laktima" (npr. "treba da snovimo pedeset lakti osnovu"). Na jedan kraj se zabode 1 drveni kolac, a na drugi kraj 2 kolca. Onda se osnova (najčešće pamuk) mota oko tih kolaca. To se kasnije unese u kući i "uvodi" u razboj (prvo u brdo, pa u nabrdilo, pa u žičke). Posle toga se bira "potka" (utak), a najčešće vuna, pamuk i konoplja ("kudelja", "klašnja", "prtena"). Najstarije sačuvane bošče tkane su od konoplje. Izrada jedne jednostavnije bošče traje oko nedelju dana, a za nevestinu bošču potrebno je i do 15 dana neprestanog rada. Dužina bošče zavisi od dužine suknje ("donja košulja), ili obrnuto. Šare na boščama se izrađuju "topčanjem" (tehnika provlačenja vunice, vune, srme, srebrne ili zlatne žice u toku tkanja). Bošče se po ivicama ukrašavaju novčićima, nizovima šljokica, pletenom čipkom (ojma) ili heklanom čipkom (nakit) u kojima su perlice (manistra) i šljokice (sprinke, sjajke, slaske). Po površini se ukrašavaju novčićima. Svaka bošča se razlikuje od druge, i ne mogu se nikako izraditi dve potpuno iste bošče, već "žena dur (dok) tkaje mora da pogreši makar jednu žičku". Površina i šare na boščama razlikuju se po tome iz kog dela Kosovsko Pomoravlja potiču i po tome se one dele na krivorečke, donjomoravske, gornjomoravske, planinske i gilanske.

Krivorečke bošče nose se u istočnom delu oblasti Novobrdska Kriva Reka, u opštini Kosovska Kamenica. One su velikog obima, uvek su bele boje i imaju cvetne šare na sebi. Uvek su bogato ukrašene i kod siromašnih i kod bogatih porodica. Ovde je najpoznatija "bošča sas rešetke" (devojačke i nevestine bošče imaju šare zvane rešetke). Ovde ima još jedna vrsta bošče: zavijač ili kicelja. Ona je crne ili tamnoplave boje sa vezenim cvetnim šarama po ivicama.

Donjomoravske bošče nose se u današnjoj opštini Ranilug, tj. od sela Boževce do sela Ranilug. One su gotovo iste kao krivorečke, ali u ovom kraju postoji još jedna vrsta bošči: "bošča na jedno krajče". Te bošče imaju horizontalno utkane pruge, a samo na jednom (na donjem kraju) kraju imaju cvetne šare i zato su i dobile taj naziv. Najpoznatije su ovde bošče sa ružama i rešetkama.

Gornjomoravske bošče se nose u okolini Vitine, u zapadnom delu Gornje Morave. One su male površine: uske su i duge do kolena. Na sebi imaju sitne cvetne šare. Ako imaju pruge, one su vertikalne.

Gilanske se nose u istočnoj Gornjoj Moravi, u okolini Gnjilana, koje se ovde naziva Gilane. One su vrlo šarene. Ako imaju pruge, vertikalne su. Na njima se mogu videti razne šare: od biljaka i životinja, preko geometrijskih oblika, predmeta koji se koriste u svakodnevnom životu, nakita, pa sve do ljudi.

Planinske bošče se nose u zapadnom delu Krive Reke, koji se naziva Planina (po Velikoj planini i Maloj planini na kojima se nalaze mahale Novog Brda), tj. u okolini Novog Brda i u 2 sela kod Prištine: Dragovac i Slivovo. One su slične krivorečkim boščama, ali su im cvetne šare krupnije. Najpoznatija je ovde bošča "jorgovana"(ljubičasta bošča).

Ukupno postoji 104 vrsta bošči sa nazivom, ali i mnogo njih bez naziva. Naziv je isti kao šara na njoj: golema grivka, mala grivka, zmijice u borde, stara jabuka, venčiki, lisičiki (lisja), metličiki, sindžirčiki, rešetka, đuvezlika, cvetača, dubice, golubi, konji, ratnici/vitezovi, devet rala, ruža, božur, gusti granja, lala, žutobela, cvetača, pavun (paun), sekire polovinke, svinjski oči/veđa, perunika, crešnje...

Veština tkanja bošči u Kosovskom Pomoravlju nalazi se od 2018. godine na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.^[1]

Bošča

Bošča je prednja pregača (kecelja) pravougaonog oblika, ravnog tipa.^[2] Ovom elementu ženske narodne nošnje se u selima Kosovskog Pomoravlja poklanja velika pažnja. Naročito su važne prilikom svečanosti, kao što su svadbe i slično, kada se one nose kao praktično neizostavni element svečane nošnje glavnih učesnica ovih događaja.^[1]

Bošča kao tradicionalni poklon

Osim za svadbeni ritual, bošče se izrađuju i za druge prilike. Tkaju se za krštenje deteta, a ima i slučajeva da se tkaju za sahranu, kada žena u starosti priprema odeću u kojoj želi da nakon smrti bude sahranjena. Bošče se tkaju i kao poklon, koji se obično dariva prilikom svečanih, najčešće svadbenih ceremonijala. Tada su namenjene svekrvi, jetrvi, zaovi i drugim ženskim članicama budućeg domaćinstva. Svekrva poklanja bošču snaji pre nego što ova pređe prag mladoženjine kuće. Nevesti se bošče poklanjaju i od strane najbližih rođaka, onda kada ih nekoliko dana posle svadbe ona posećuje.^[2]

Izrada bošči

Tkanje bošči spada u domaće zanate, pod kojima se prevashodno podrazumeva tekstilna radinost čiji su nosioci ženski članovi domaćinstva. Bošče se tkaju na horizontalnom razboju. Za tkanje je najvažnije postavljanje, odnosno snovanje osnove - zatezanje pamučne niti u odgovarajućoj širini, a spram dimenzija bošče koja se tka. Bošče se obično tkaju u tri veličine: 10, 12, 14. Najčešće se tkaju u veličini 14, koja po visini iznosi 70 × 60 cm, što odgovara prosečnoj visini, odnosno građi žena.^[2]

Materijali i dizajn

Do sredine 20. veka tkale su se od vune i konoplje, a danas se tkaju gotovo isključivo od pamuka. Izrada ornamenata najčešće se vrši svilenim koncem, vunom, srmom i pamučnim koncem raznih boja. Po ivicama se ušiva pletena ili kupovna čipka "ojama", a u nju se ušivaju šljokice (sprinke), staklene perlice (manistra) i novčići.

Dizajniranje bošči vrši se prema „zašarku”. Reč je o tradicionalnoj mustri, sastavljenoj od motiva po kojima se ornamentika bošči tka. Formiranje zašarka oduvek je predstavljalo proizvod estetskih načela i opšteprihvaćenih simbola zajednice, kao i od individualnog umeća i kreativnosti tkalja. „Zašarak”, odnosno mustra, podložan je promeni sa idejom da se unošenjem inovacija u njegovo kreiranje prilagodi duhu aktuelnog vremena. Čest je slučaj da se među ženama koje tkaju obično izdvaja jedna koja je poznata po svom „zašarku”, pa ga ostale tkalje, zbog njegove dopadljivosti, kopiraju. Ako tkalja tka po narudžbini nije neuobičajeno da joj se donese „zašarak” po kojem naručilac želi da mu se bošča istka.

Koji će se „zašarak” koristiti za izradu bošče zavisi i od statusa i starosti žene za koju se ona tka:

Za devojke do udaje tkaju se bošče bele boje, obrubljene čipkom, sa pretežno biljnim ornamentima po kojima se ove bošče nazivaju lala, lisčiki, venčiki, gusto granje, božuri, ruže i slično. U Kosovskoj Kamenici devojačke bošče su imale cvetne šare "rešetke", vezene plavim, narandžastim ili crvenim koncem.
Za neveste se tkaju bošče koje imaju biljne ornamente, a u Gnjilanu obavezno imaju cvetne šare "rešetke", rađene belim koncem na vertikalnim crvenim prugama, dok u Kosovskoj Kamenici imaju rešetke vezene crvenim ili narandžastim koncem na beloj površini.
Bošče koje se tkaju za mlađe udate žene svetlih su boja, sa motivima nakita dobijenog kao svadbeni dar i nazivaju se prema njemu mala grivka, golema grivka i slično, ali se često sreću i "rešetke".
Ornamenti na boščama udatih žena koje su već majke geometrijski su i floralni, sa nijansama crvene boje, zbog čega se zovu alena sitna, alene ruže, đuvezlika.
Bošče mlađih svekrva, koje žene prvog sina, bogato su ukrašene biljnim ornamentima. Zovu se lisja, grančiki (gusti granja), itd.
Za svekrve u zrelijim godinama tkaju se bošče tamnije boje sa biljnim i zoomorfnim motivima, po kojima su nazvane stara jabuka, konji, dubice, zmica u borde, ripčiki borde, kao i sa stilizovanim figurama predmeta tradicionalne kulture: metličiki, sinđirčiki i slčno.^[2]

Očuvanje tradicije

Ova veština je u Kosovskom Pomoravlju do danas sačuvana prenošenjem sa generacije na generaciju, a svoju vitalnost je zadržala zahvaljujući značaju koji stanovništvo ovog područja pripisuje bošči kao simbolički važnom delu tradicionalne ženske nošnje, posebno sa aspekta njene uloge kao činioca identiteta zajednice.

Poklonjene bošče brižljivo se čuvaju, i prenose sa generacije na generaciju, tako da u selima Kosovskog Pomoravlja danas praktično nema kuće bez mnoštva bošči dobijenih na dar koje se tretiraju kao porodična vrednost od velikog simboličkog značaja.^[2]

Godine 2018. veština tkanja bošči je, na predlog Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić, upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.^[1]

Vidi još

Reference

^ ^a ^b ^v „Tkanje bošči”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 23. 10. 2019.
^ ^a ^b ^v ^g ^d „Upisi u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije”. Zvanična prezentacija. Institut za srpsku kulturu-Priština. Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2019.

Spoljašnje veze

„Blaga Kosova i Metohije: Kosovsko Pomoravlje”. Zvanična prezentacija. RTS. Pristupljeno 23. 10. 2019.
„"BELA VILA" IZ VELIKE HOČE - NEMATERIJALNO KULTURNO BOGATSTVO SRBA”. Srna. Novinska agencija Republike Srpske - Srna. 12. 7. 2019. Arhivirano iz originala 23. 10. 2019. g. Pristupljeno 23. 10. 2019.
Susuri, Anita. „Olga Gucić”. Oral History Kosovo. Pristupljeno 23. 10. 2019.

[НКН-1] v „Tkanje bošči”. Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Ministarstvo kulture i informisanja RS i Etnografski muzej u Beogradu. Pristupljeno 23. 10. 2019.

[Институт-2] v ^g ^d „Upisi u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije”. Zvanična prezentacija. Institut za srpsku kulturu-Priština. Arhivirano iz originala 08. 08. 2020. g. Pristupljeno 23. 10. 2019.

[1]

[2]