Тешан Подруговић
Тешан Подруговић (1783-1815. године) био је један од српских народних пјевача. Од њега је Вук Стефановић Караџић записао велики број народних пјесама. Тешан Подруговић је био пјевач ког је Вук највише цијенио.[1]
Тешан Подруговић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1783. |
| Место рођења | Казанци |
| Датум смрти | 1815. |
| Место смрти | Сремски Карловци |
Родом је из села Казанаца, Стара Херцеговина у Црној Гори на граници са Источном Херцеговином.[2]По оцу се презивао Гавриловић.
Надимак Подруг (односно Подруговић) је добио зато „што је био по другога човека“. (високог стаса).[3]
Убијен је од Турака у околини Сребренице, Босна, 1815. године.[2]
Песме (преко 20) је казивао Вуку у Срему почетком 1815. године.[2] Од Тешана Подруговића Вук је записао сљедеће народне пјесме:
- "Женидба Душанова" (о песми),
- "Марко Краљевић и Љутица Богдан" (о песми),
- "Марко Краљевић и Вуча џенерал" (о песми),
- "Женидба Марка Краљевића" (о песми),
- "Марко Краљевић познаје очину сабљу" (о песми),
- "Марко Краљевић и Арапин" (о песми),
- "Марко Краљевић и Муса кесеџија" (о песми),
- "Марко Краљевић и Ђемо Брђанин" (о песми),
- "Цар Лазар и царица Милица" (о песми),
- "Новак и Радивој продају Грујицу" (о песми),
- "Женидба Стојана Јанковића" (о песми),
- "Сењанин Тадија" (о песми)
и друге.
Осим пјесама, Вук је од Тешана, који је био и изврстан приповједач, записао и двије приповијетке: шаљиву причу "Међед, свиња и лисица" и једну од најнеобичнијих и најбољих српских народних бајки: "Међедовић". Тешан није правио нове пјесме, већ је само стварао редакције постојећих. Најчешће је пјевао о Марку Краљевићу.
Главне одлике Тешановог пјевачког стила су јасност и прегледност излагања и хумор. Вук је као његову главну врлину истакао да је „пјесме разумијевао и осјећао“ и да их је знао лијепо „по реду“ казивати. Тешан је за Вука био идеал народног пјевача.
Тешан Подруговић је често пјевао о сјају средњег вијека у српској историји. Његови јунаци су се одликовали не само храброшћу, него и љепотом стаса и сјајем изгледа и одијела. Међутим, велељепност његових историјских казивања често је осјенчена и ублажена хумором. Тешан је несумњиво најизразитији хумориста међу Вуковим народним пјевачима и приповједачима. Вук је о његовом смислу за хумор рекао да је он „радо којешта весело и шаљиво приповиједао“. Тешан је имао једну особину свих истинских хумориста коју је и Вук примијетио, да се он никад није сам смијао својим причама, него је увијек био „све мало као намрштен“.
Види још
уредиРеференце
уреди
