Таковски каменоресци
Таковски каменоресци клесали су сеоске надгробне споенике и крајпуташе у северозападном делу Рудничког округа, широм простора Прањани-Бољковци и Сувобор-Вујан.[1]
.jpg)
Радили су у три одвојена клесарска средишта:
Прво је је било на истоку према качерском крају у коме су стварали ручићко-врнчански каменоресци.[1]
Друго средиште захватало најзападнији део подручја према Пожеги, са центром у Прањанима.[1]
Треће средиште било је у подрајачким селима Горњи Бранетићи и Озрем.
Таковски мајстори израђивали су споменике и северно од сувоборске водомеђе, према ваљевском крају.[1]
Истакнути представници
уреди- Јован Томић (1838-1888) из Врнчана.
- Јосиф Симић Теочинац (1860-1908) родом из Теочина, радио у Прањанима.
- Урош Марковић (1883-1963) из Прањана.
- Вујица Гавровић (?-1914) родом из Јелен Дола, радио у Горњим Бранетићима.
- Добросав Стевановић (1890-1969) из Озрема.
Мање познати мајстори
уредиМеђу најбоље каменоресце таковског краја треба уврстити још: Милисава Дробњака из Доњих Бранетића, Милана Баралића из Шарана, Милана Јовановића из Љеваје и Живојина Лучића из Горњих Бранетића.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Радичевић, Бранко В. (1961). Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи. Београд: Савремена школа.
- Радичевић, Бранко В. (1965). Сеоски надгробни споменици и крајпуташи у Србији. Београд: "Југославија".
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.