Озрем
Озрем је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 250 становника. Удаљено је 19 км од Горњег Милановца, у правцу планинског врха Рајац и планине Сувобор, на надморској висни од 400 до 522 м и од површини од 1.161 ха.[1]
Озрем | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  250 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 10″ С; 20° 19′ 08″ И / 44.086166° С; 20.318833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 466 m |
.svg)  Озрем Озрем на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Ово село је првобитно припадало општини Горњи Бранетићи и имало је заједничку основну школу са селом Доњи Бранетићи. Године 1924. село је у сарадњи са Доњим Бранетићима подигло заједничку цркву на локалитету Јовање – Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Озрему.[1]
Сеоска преслава је на Мали Спасовдан.
Овде се налазе Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Озрему, Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему и Крајпуташи крај гробља у Озрему.
Историја
уредиОзрем се први пут помиње у турском попису 1525. године и то под именом Озрим. Тада је имао 16 хришћанских и 2 муслиманска дома. Нема поузданих података о настанку имена села.[1]
Озрем је постојао још у средњовековној Србији. Пред доласком Турака био је расељен све до друге половине 18. века када су га населили досељеници из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Сјеничке висоравни.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 107 ратника. Погинуло их је 90 а 17 је преживело.[1]
Село је тешко страдало у току Другог светског рата, када су побијени многи људи у селу.
Географија
уредиСело се налази на многобројним косама око речице Озремице и њене десне притоке Бруснице. Разбијеног је типа, па су му куће раштркане и у породичним групама. У селу има свега 182 домаћинства.
Демографија
уредиУ пописима село је 1910. године имало 868 становника, 1921. године 737, а 2002. године тај број је спао на 346.[1]
У насељу Озрем живи 310 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,4 година (48,6 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 134 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 2 | 5 | ||
| 75—79 | 11 | 19 | ||
| 70—74 | 20 | 25 | ||
| 65—69 | 18 | 23 | ||
| 60—64 | 15 | 21 | ||
| 55—59 | 5 | 10 | ||
| 50—54 | 13 | 12 | ||
| 45—49 | 10 | 15 | ||
| 40—44 | 6 | 2 | ||
| 35—39 | 12 | 6 | ||
| 30—34 | 6 | 8 | ||
| 25—29 | 13 | 10 | ||
| 20—24 | 12 | 6 | ||
| 15—19 | 7 | 6 | ||
| 10—14 | 5 | 7 | ||
| 5—9 | 5 | 4 | ||
| 0—4 | 1 | 1 | ||
| Просек : | 48,6 | 53,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 151 | 40 | 100 | 8 | 2 | 1 |
| Женски | 169 | 21 | 93 | 52 | 1 | 2 |
| УКУПНО | 320 | 61 | 193 | 60 | 3 | 3 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 83 | 41 | 0 | 0 | 15 |
| Женски | 55 | 30 | 0 | 0 | 12 |
| УКУПНО | 138 | 71 | 0 | 0 | 27 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 4 | 9 | 1 | 4 |
| Женски | 1 | 0 | 5 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 6 | 4 | 14 | 2 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 318.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
