Тадаши Нагај (長井忠, 12. јун 1943) је пензионисани јапански дипломата и бивши амбасадор Јапана у Београду. Током вишегодишњег службовања у Београду истакао се као дипломата који је доста времена посветио организовању и пружању материјалне помоћи и донација Београду и Србији[1]. Проглашен је 2010. године за почасног грађанина Београда.

Тадаши Нагај
Датум рођења(1943-06-12)12. јун 1943.(81 год.)
Место рођењаПрефектура ЈамагучиЈапан Јапан

Биографија

уреди

Тадаши Нагај је рођен 1943. године у Јапану.[2]. Дипломирао је друштвене науке на Међународном хришћанском универзитету у Токију, 1968. године, а затим је још три године студирао на универзитетима у Београду и Загребу.[2] Одлично говори српски језик.[1]

У Београду је провео 16 година радећи као аташе и трећи секретар (19681975), први секретар (19801983), заменик шефа мисије (19982001) и амбасадор[3]. Амбасадор Јапана у Србији (односно СР Југославији, Србији и Црној Гори и Србији) је био од 2005. до октобра 2009. године[2].

Пензионерске дане проводи у Сан Франциску[2].

Донације

уреди

Током прве деценије 21. века, и посебно током амбасадорског мандата Тадашија Нагаја, Влада Јапана је Србији поклонила око 200 милиона евра материјалне помоћи, укључујући и отпис дуга од 84 милиона евра. Вредност донација које је Београд добио износи више од 30 милиона евра[2]. Донације су ишле за ГСП, болнице, хидроелектрану у Бајиној Башти и музичке инструменте за Београдску филхармонију[3] и др.

Награде и признања

уреди

У јануару 2002. године тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница одликовао је Нагаја Орденом југословенске звезде другог степена због „дугогодишњег залагања на унапређивању пријатељских односа између Јапана и Југославије“[2].

Скупштина Београда прогласила је Нагаја почасним грађанином 7. јуна 2010. године, на предлог неколико удружења грађана и појединаца. Повељу почасног грађанина му је на свечаности у скупштини Београда уручио ондашњи градоначелник Београда Драган Ђилас 20. августа 2010. године у присуству бројних угледних званичника.[4]

Занимљивости

уреди

Одлично свира флауту.[2]. У Београду је одржао неколико концерата[3][5] Хоби му је фотографија. У културном животу Београда је активно учествовао као члан Удружења флаутиста и почасни члан Фото савеза Србије[3].

Воли да игра голф[2].

О разликама Јапанаца и Срба је једном приликом изјавио[2]:

За разлику од Јапанаца, Срби су самоуверени. Једина особина коју код вас не разумем јесте да на сваки састанак касните пола сата.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди