Сува Река
Сува Река (алб. Suharekë или Suhareka, или Therandë или Theranda) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. било је 10.422 становника.[б]
| Сува Река | |
|---|---|
 Сува Река | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Сува Река |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 10.422 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 21′ 44″ С; 20° 49′ 54″ И / 42.362222° С; 20.831753° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 400 m |
.svg)  Сува Река Сува Река на карти Србије | |
| Регистарска ознака | PZ |
| Веб-сајт | |
| kk | |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сува Река површине 1921 ha. Сам град је смештен на магистралном путу Приштина—Призрен, на пола пута између Штимља и самог Призрена.
Историја
уреди
Први сачувани писани помен о Сувој Реци је из 1465. године. Млечанин Ђакомо Кантели ди Вињола је 1689. године уписао ово место на свој бакрорез-карту, која се данас чува у Националној библиотеци у Паризу. Осамдесетих година 19. века руски конзул у Призрену затекао је у Сувој Реци девет домова српских Рома.
У месту је постојала стара српска православна црква која је срушена, и српско гробље. На брегу испод села налазила се испосница, у којој су, по једном запису из 1880. године, чуване нечије свете мошти, док су око испоснице биле монашке ћелије. Турци су ову испосницу претворили у текију.
Године 1938. подигнута је нова српска православна црква са кубетом и звоником, Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сувој Реци. Крај ње је данашње гробље.
У непосредној близини града се налазе:
- Црква Богородице Одигитрије, коју је 1315. године подигао Милутинов казнац Драгослав и која се налази у селу Мушутишту.
- Црква светог Ђорђа, коју је око 1370. године подигао непознати српски војвода као своју гробну цркву и која се налази у селу Речану.
Демографија
уредиПрема попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Суву Реку.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник.
