Штимље
Штимље (алб. Shtime) је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, на југу централног дела Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 7.255 становника.[а]
Штимље | |
|---|---|
 Штимље | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Штимље |
| Становништво | |
| — 2011. |  7.255 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 26′ 00″ С; 21° 02′ 18″ И / 42.43344° С; 21.03832° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Штимље Штимље на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | UR |
Географија
уредиАтар насеља се налази на територији катастарске општине Штимље површине 1283 ha. Смештено је на 30 km југозападно од Приштине на главном магистралном путу који повезује главни град покрајине са Призреном и недалеко од развођа Црноморског, Егејског и Јадранског слива.
Историја
уредиСамо насеље је познато по једном од двораца српских владара у средњем веку који се налазе на простору око некадашњег Сврчинског језера. У њему је 1326. краљ Стефан Дечански (1322—1331) издао повељу Дубровчанима у вези царине коју су држали у Новом Брду. Године 1348. Цар Душан је обавезао мештане овог села да дају мед и восак његовој задужбини — цркви Светих Арханђела код Призрена. Недалеко од њега (10 km југозападно) је подигнут и Топиловачки Град да би штитио дворац од кога данас нема назнака, док су остаци самог утврђења обрасли шумом. По турском попису из 1455. године село је имало 109 српских кућа и два попа.
Указом Краља од 21. јула 1927. године насеље је добило статус варошице.
Између 1920. и 1922. године на темељима цркве из средњег века је подигнута црква Светог Арханђела Михаила. Посвећена је српским ратницима изгинулим у Првом светском рату. Црква је тешко оштећена након рата на Косову и Метохији 1999. године, као и у мартовском погрому 2004. године. Након обнове коју је извршио УНЕСКО, у јуну 2012. године Албанци су поново уништили храм[1]. Овде се налази и Црква Светог Николе у Штимљу.
Овде се налази Институт у Штимљу, болница за душевне болеснике, једина таква установа на Косову и Метохији.[2]
Демографија
уредиПрема попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Штимље.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
уреди- ^ РТС: Оскрнављена православна црква у Штимљу (19. јул 2012.), Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Лудница на Косову („Политика”, 17. март 2019)
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
