Стоноге (Myriapoda) су зглавкари који се заједно са инсектима сврставају у подтип унирамија.[2] Припадају им сувоземне врсте са израженом хомономном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Стоноге
Временски распон: Силур - данас
Lithobius forficatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Подтип: Myriapoda
Latreille, 1802
класе[1]

Chilopoda
Diplopoda
Pauropoda
Symphyla

Спољашња анатомија

уреди

Тело је покривено хитинском кутикулом која је понекад прожета кречом и подељено је на два региона:

1. главени, на коме се налази :

пар антена
пар мандибула
два пара максила
групе простих очију - оцела;

2. трупни, изграђен од већег броја сегмента (од 10 до 173) на којима се налазе по један или два пара екстремитета (по томе су добили име).

Унутрашња анатомија

уреди

Стоноге дишу преко трахеја чији су отвори (стигме) распоређени дуж бочних страна тела. Крвни систем је отвореног типа са срцем смештеним на леђној страни и са по паром остија у сваком сегменту. Излучивање се обавља Малпигијевим цевчицама. Црево је у облику праве цеви чије су предње и задње црево обложени кутикулом и имају ектодермално порекло, док је средње црево ендодермалног порекла. Нервни систем је лествичаст, у сваком сегменту се налази по пар ганглија, а у главеном региону су главене ганглије и околождрелне комисуре.

филогенетско стабло подтипа Myriapoda

Класификација и филогенија

уреди

Подтип стонога подељен је на четири класе: Chilopoda, Diplopoda, Pauropoda и Symphyla. Подтип је настао у Силуру, а филогенетски најпримитивнија је класа Symphyla.

Фамилије

уреди

Рoдови

уреди

Врсте

уреди

Подврсте

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Myriapoda”. Integrated Taxonomic Information System. 
  2. ^ Ben Waggoner (21. 2. 1996). „Introduction to the Myriapoda”. University of California, Berkeley. Приступљено 9. 11. 2021. 

Литература

уреди
  • Блесић, Б: Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

уреди