Стари град Клобук (Требиње)
Клобук је средњовјековни град у Републици Српској, подигнут на платоу Миротинских греда крај села Клобук (Требиње). Национални је споменик Босне и Херцеговине.
Историја
уредиСтари град Клобук се налази на косом платоу Миротинских греда, изнад села Аранђелова и долине рјечице Сушице испод стрмих стијена на југу и села Клобук на сјеверу.
Претпоставља се да је саграђен у 9. вијеку. У дјелу Константина Порфирогенета О управљању царством половином 10. вијека наводи у области Травуније град у жупи Врм. Тврђава се спомиње и за вријеме кнеза Војислава у 11. вијеку.[1] Град Клобук је у саставу државе Немањића до 1377. године када овај крај прелази у руке босанске властеле. Најприје је био у посједу властеле Санковића, а затим од 1395. до 1442. године у посједу Павловића који су освојили Санковиће. Од Павловића га преотима Стефан Вукчић Косача 1438. године.[2] Током 15. вијека у њему је у име господара владао кнез, а уз њега и кастелан као војни заповједник.[3]
Турци су заузели Клобук 1477. године, а од тада је у Клобуку стално смјештена посада турске војске; која се у тврђави заджала све до 1878. године, када су пружили жесток отпор аустроугарским снагама. Тврђава добија на значају после Карловачког мира 1699. године, када постаје истакнута тачка према посједима Велеције у Далмацији и према Црној Гори.[4] За вријеме Османлија, припадао је Херцеговачком санџаку.
Унутар Клобука испред некадашње цркве, на чијим темељима је саграђена џамија налази се стећак племића Вукосава Землића[5][6] , на коме пише „Асе лежи Вукосав Землић”[7]. Од некадашњег града данас су само боље сачуване куле у висини до 6 метара.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Шево 2004, стр. 80.
- ^ Спасић, Палавестра, Мрђеновић 1991, стр. 191.
- ^ Ковачевић-Којић 1978, стр. 238.
- ^ Шево 2004, стр. 80-81.
- ^ Шево 2004, стр. 81.
- ^ Археолошки лексикон Босне и Херцеговине 1988, стр. 183.
- ^ „КОНС: Стари град Клобук, градитељска цјелина”. Архивирано из оригинала 17. 08. 2016. г. Приступљено 21. 07. 2016.
Литература
уреди- Шево, Љиљана (2004). Културна баштина Републике Српске. Нови Сад: Православна реч. ISBN 978-86-7530-116-5.
- Археолошки лексикон Босне и Херцеговине. 3. Sarajevo: Земаљски музеј Босне и Херцеговине. 1988. стр. 183.
- Спасић, Палавестра, Мрђеновић, Душан;Александар;Душан (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и властеле. Београд. ISBN 978-86-7685-007-5.
- Ковачевић-Којић, Десанка (1978). Градска насеља средњовјековне босанске државе. Сарајево.
