Српска дијаспора
Српска дијаспора је део свеукупног српског бића. Српску дијаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезије увек је у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца.[1]
Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугој српској историји није пронађена национална стратегија са којом би се обезбедио одржив мир, демографска стабилност и свеопшти напредак.[2]
Настајање Српске дијаспоре
уредиОд почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихијска и појединачна исељавања остајала су и непримећена па нису ни записана. Српска дијаспора броји између 4 до 5 милиона Срба, и дели се у пет група.[3]
- Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
- Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
- Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
- Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
- Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.[4]
Прва група
уредиНарод чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.
Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.
Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.
Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Црнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.
Друга група
уредиНа простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.
Трећа група
уредиЗа време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.
Четврта група
уредиСредином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.
Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.
Пета група
уредиПочетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.
Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.
Економски утицај дијаспоре на Србију
уредиПрема подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27% више него у 2008.[5] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијарде долара, 10% више од године 2008.[6]
Срби у свету
уредиАутохтоне земље
уреди| Држава | Званични подаци или процена | Чланак |
|---|---|---|
 Србија
|
5,988,093 (2011),[7] КиМ 146,128 (2013)[8][9] | |
 Босна и Херцеговина
|
1,086,733 (2013)[10] | Срби у Босни и Херцеговини |
 Црна Гора
|
178,110 (2011)[11] | Срби у Црној Гори |
| са статусом националне мањине | ||
 Албанија
|
30,000 - 100,000[12] | Срби у Албанији |
 Мађарска
|
10,000 | Срби у Мађарској |
 Румунија
|
23,000 | Срби у Румунији |
 Северна Македонија
|
35,939 (2002)[13] | Срби у Северној Македонији |
 Хрватска
|
186,633 (2011)[14] | Срби у Хрватској |
| без статуса националне мањине | ||
 Бугарска
|
20,000[15] | Срби у Бугарској |
 Словенија
|
38,964 (2002)[16] | Срби у Словенији |
Исељеништво
уредиИнформације о српској дијаспори широм света.[17]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Стратегија очувања и јачања односа матичне државе
- ^ Енциклопедија српске дијаспоре у централној Европи
- ^ Српска дијаспора као део свеукупног српског бића
- ^ О дијаспори и Србима у региону
- ^ Od dijaspore tri milijarde evra
- ^ Dijaspora faktor makroekonomske stabilnosti
- ^ „Попис становништва из 2011. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. Текст „Срби су бојкотовали попис” игнорисан (помоћ) ecmikosovo.org (језик: енглески)
- ^ Срби су бојкотовали попис „COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 01. 2017. г. (PDF)
- ^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”.
- ^ „(Завод за статистику Црне Горе)” (PDF). Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
- ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011.”. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs
- ^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
- ^ Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ [1]
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ [2]
- ^ (PDF) https://www.llv.li/files/as/bevolkerungsstatistik-30-juni-2014.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ Попис у Совјетском Савезу
- ^ „Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани”. rts.rs.
- ^ „Бадњак слоге на афричком сунцу”. novosti.rs.
Литература
уреди- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- Radojević, Mira (2005). „Srpska politička emigracija posle Drugog svetskog rata: Savez "Oslobođenje" (1949—1990)”. Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 265—274.
- Радојевић, Мира (2007). „Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954—1995)” (PDF). Токови историје. 4: 118—135.
- Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.
- Радојевић, Мира (2010). „Живети и радити у емиграцији: Савез "Ослобођење" (1949—1990)”. Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 97—110.
- Radojević, Mira (2011). „Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Naša reč o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116.
- Radojević, Mira (2014). „Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948—1961)” (PDF). Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 681—690.
