Србија (лист)
Часопис "Србија" је излазио од 1867. до 1871. године, три пута недељно, у Београду. Издавач и уредник је био Љубомир Каљевић.
 Лист Србија 1867 | |
| Тип | политично-економски лист |
|---|---|
| Формат | 50 цм |
| Издавач | Љубомир Каљевић |
| Уредник | Љубомир Каљевић |
| Оснивање | 1867. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1871. |
| Град | Београд |
Основни подаци
уредиПрви број листа „Србија” је објављен 13. јануара 1867. године, излазио је три пута недељно (уторком, четвртком и суботом) до броја 172, 1871. године.
Од 5. јула (1870) излазио је дневно; од 12. јула (1870) три пута недељно. Штампан је у Београду у Државној штампарији. Поднаслов од 1870. годину гласио је: Лист за политику, трговину и просвету.[1]
Издавач и уредник
уредиЉубомир Каљевић (Ужице, 26. септембар/8. октобар 1841 — Београд, 20. март/2. април 1907) је био политичар и новинар; био је најмлађи министар финансија, у 33. години, који је већ следеће године (1875) преузео мандат председника владе.[2]
Љубомир Каљевић је студирао у Паризу, из кога се враћа у Србију током владавине кнеза Михаила и 1867. године ствара лист „Србија“. Трошио је сопствени новац како би омогућио излажење листа. Окупљао је либералну интелигенцију, али и остале напредне елементе, посебно омладину. Залаже се за начела слободе и за национално ослобођење и уједињење Срба.
Сарадници
уредиУ часопису су сарађивали главни представници слободоумне интелигенције: Милан Кујунџић, Чедомиљ Мијатовић, Стојан Бошковић, Панта Срећковић, Алимпије Васиљевић, Ђура Јакшић, Живојин Жујовић, Светозар Марковић.
Садржаји
уредиЗбог строге цензуре лист се није смео бавити питањима унутрашње политике, али је зато пратио политичке сукобе на Западу, изражавајући своје либералне симпатије. Занимао се за економска питања, писао је са разумевањем и ширином у погледима. Није био лист са циљем практичне политичке делатности, већ више за теоријска разматрања, готово искључиво за интелигенцију и ради идејне пропаганде. Изузетно, када је влада растерала другу скупштину Уједињене омладине српске у Београду 1867, писао је како се државна власт послужила "крвљу и ножем" против "слободне мисли и братског духа Омладине".
"Србија" је била веома значајна у доба кнеза Михајла, до његовог убиства 1869, али после тога су је реакционе снаге осуђивале за морално учешће у убиству. Каљевићев живот је био угрожен, а његово наследство смањено, јер је потрошио његов велики део на спашавање листа. Најгоре је било што је лист био стално под критиком владајућих кругова и што је у самој либералној странци завладало неповерење и растројство. Један од најбољих идеолошких листова у ссрпској штампи је коначно престао да излази.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Србија”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 28. 11. 2020. г. Приступљено 20. 11. 2020.
- ^ Јанковић, Зорица. „Finansisti u premijerskoj fotelji”. vreme.com. Приступљено 20. 11. 2020.
- ^ Скерлић, Јован (1966). Историјски преглед српске штампе 1791-1911 (Издање о педесетогодишњици смрти Јована Скерлића 1914-1964 изд.). Београд: Просвета. стр. 64-65.