Списак језика по броју говорника
списак на Викимедији
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Следеће табеле представљају списак језика по броју говорника, процењен на различите начине, од стране различитих извора, у различито време.
Пошто је дефиниција језика донекле дискутабилна, неки узајамно разумљиви идиоми са различитим националним стандардима, или различитом самоидентификацијом су наведени заједно (нпр. Индонежански и Малајски; Хрватски, Бошњачки и Српски итд.)
Национална енциклопедија
уредиСледећи списак садржи 100 језика са највећим бројем говорника 2007. године. Националенциклопедин се сматра најутицајнијом енциклопедијом на шведском језику.[1]
Пошто се пописне методе значајно разликују у различитим државама и неке државе у својим пописима не наводе језик, сваки списак језика по броју изворних говорника или укупном броју говорника је базиран на претпоставкама.
Етнологија
уредиУ следећем списку наведени су језици по броју говорника, како су процењени од стране сајта Етнологуе.[2]
Тај сајт садржи податке о 1300 језика са 100 или више хиљада говорника, 750 са 300 или више хиљада, око 400 са милион и више говорника, 200 са најмање 3 милиона, 80 са око 10 милиона и 40 са 30 или више милиона. Бројке су у већини случајева пропраћене датумима прикупљања; за неке језике стари датум прикупљања може значити да је тренутни број говорника значајно другачији од наведеног.
Више од 100 милиона изворних говорника
уреди| Језик | Породица | Изворних говорника | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|
| Кинески Мандарински | Сино-тибетанска | 940 милиона (2021) | Све варијанте: 1,2 милијарде |
| Шпански | Индоевропска, Италска | 500 милиона (2023) | 500 мил. изворних, 600 милиона укупно |
| Енглески | Индоевропска, Германска | 380 милиона (2021) | 380 мил. (као матерњи језик), 1077 милијарди. (као други језик) и око 750 мил. као страни језик |
| Хинди | Индоевропска, Индоаријска | 350 милиона (2011) | 420 милиона (хинди и урду заједно) |
| Арапски | Афроазијска, Семитска | 380 милиона (свих варијанти) (2024) | 330 милиона (као други језик) |
| Португалски | Индоевропска, Италска | 260 милиона (2012-2020) | 300 милиона укупно |
| Бенгалски | Индоевропска, Индоаријска | 240 милиона (2011–2021) | 281 милиона укупно |
| Руски | Индоевропска, Словенска | 150 милиона (2020) | 262 милиона укупно |
| Панџапски | Индоевропска, Индоаријска | 148 милиона (2011–2017) | / |
| Јапански | Јапанска | 120 милиона (2020) | / |
Од 50 до 100 милиона изворних говорника
уреди| Језик | Породица | Изворни говорници | Укупно | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Немачки | Индоевропска, Германска | 95 милиона (стандардни) | 175-180 милиона | 95 мил. изворних, 80-85 мил. широм света (као други језик) |
| Јуе (Кантонски) | Сино-тибетанска | 86 милиона (2022) | / | / |
| Вијетнамски | Аустроазијска, Вијет-муонг | 85 милиона (2019) | / | / |
| Турски | Урало-алтајска, туркијска | 84 милиона (2006) | 90 милиона | 6 мил. (као други језик) |
| Малајски | Аустронезијска, Малајско-Полинезијска | 84 милиона (2004–2010) | 290 милиона | / |
| Ву (Шангајски дијалект) | Сино-тибетанска | 80 милиона (2007) | / | / |
| Марати | Индоевропска, Индоаријска | 83 милиона (2011) | 99 милиона | 16 мил. (као други језик) |
| Телугу | Дравидска | 83 милиона (2011 цензус) | 96 милиона | 13 мил. (као други језик) |
| Корејски | Корејска (језички изолат) | 81 милиона (2022) | / | / |
| Тамилски | Дравидска | 79 милиона (2011–2019) | 87 милиона | 8 мил. (као други језик) |
| Француски | Индоевропска, Италска | 74 милиона (2020) | 310 милиона | 238 мил. (као други језик) |
| Урду | Индоевропска, Индоаријевска | 70 милиона (2011–2017) | 240 милиона (2020) | 170 мил. (као други језик) |
| Јавански | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 68 милиона (2015) | / | / |
| Италијански | Индоевропска, Италска | 65 милиона (2022) | 68,1 милиона | 3,1 мил. (као други језик) |
| Персијски (Персијки) | Индоевропска, Иранска | 62 мил. | 79 милиона | 17 мил. (као други језик) |
| Гуџарати | Индоевропска, Индоаријска | 57 мил. (2011 цензус) | 62 мил. | / |
| Хауса | Афроазијска, Чадска | 54 мил. (2011–2023) | 88 мил. | / |
Од 30 до 50 милиона изворних говорника
уреди| Језик | Породица | Број изворних говорника | Укупно | Остале претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Мин нан (Тајвански, Хокиен) | Синотибетанска | 46,8 мил. (1988-2001) | / | |
| Боџпури | Индоевропска, Индоаријевска | 39,8 мил. (потцењен, многи говорници се убрајају под Хинди) | / | |
| Пољски | Индоевропска, Словенска | 39 мил. (1986) | / | |
| Канада | Дравидска | 37,3 мил. | 46,7 мил. | |
| Украјински | Индоевропска, Словенска | 36 мил. | / | |
| Шијанг (Хунански) | Синотибетанска | 36 мил. | / | |
| Сундски | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 34 мил. | / | |
| Малајалам | Дравидска | 34 мил. | / | |
| Узбечки | Урало-алтајска, туркијска | 33 мил. | / | |
| Маитхили | Индоевропска, Индоаријевска | 32,8 мил. | / | |
| Орија | Индоевропска, Индоаријевска | 32,1 мил. | / | |
| Бурмански | Синотибетанска, Тибетско-бурманска | 32 мил. | 42 мил. | 50-56 мил. укупно, укључујући 18 до 23 мил. Л2 говорника (Језичка комисија Мјанмара) |
| Хака | Синотибетанска | 30,1 мил. | / |
Од 10 до 30 милиона изворних говорника
уреди| Језик | Породица | Број изворних говорника (у милионима) | Укупно говорника (у милионима) | Остале претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Источни Пенџабски | Индоевропска, Индоаријевска | 29.5 (2001) | ||
| Пашто | Индоевропска, Иранска | 26,9 (1993-2008) | ||
| Холандски | Индоевропска, Германска | 25 (2021) | ||
| Румунски | Индоевропска, Италска | 25 (2020) | ||
| Тагалог (Филипино) | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 24 (2000. (као Тагалог)), 25 (2007. (као Филипино)) | До 85% становништва Филипина има знање Тагалога/Филипина | |
| Ган | Сино-тибетанска | 21 (1984) | ||
| Синди | Индоевропска, Индоаријевска | 21 (2001) | Значајан број Л2 говорника | |
| Таи | Таи-Кадаи, Таи | 21 (2000) | 60 (2000) | Постоје различите дефиниције око тога који дијалекти тј. језици чине Таи |
| Азерски | Турска, Огузка | 20 (2001-2006) | 28 | Подаци о говорницима у Ирану су су веома несигурни. ЦИА: 26 мил. изворних (2010) |
| Раџастани | Индоевропска, Индоаријевска | 20 (2000-2003) | ||
| Лао-Исан | Таи-Кадаи, Таи | 19 (1983-1991) | 20 | |
| Јоруба | Нигер-конгоанска, Волта-нигерска | 19 (1993) | 21 | |
| Српскохрватски (Српско-Хрватско-Бошњачки) | Индоевропска, Словенска | 18 (2011–2021) | Понекад се поред три наведена додаје и црногорски. | |
| Игбо | Нигер-конгоанска, Волта-нигерска | 18 (1999) | 18-25 мил. | |
| Северни Берберски | Афроазијска, Берберска | 15-22 | ||
| Амхарски | Афроазијска, Семитска | 17,5 (1994) | 22 | Значајан број Л2 говорника |
| Оромо | Афроазијска, Кушитска | 17 (1994) | 30 милиона људи са Оромо етничким пореклом, Значајан број Л2 говорника. | |
| Чатисгари | Индоевропска, Индоаријевска | 17,5 (2002) | Често се убраја у Хинди | |
| Казашки | Урало-алтајска, туркијска | 17 (2021 цензус) | ||
| Асамски | Индоевропска, Индоаријевска | 16,8 (2000) | Доста Л2 говорника | |
| Курдски | Индоевропска, Иранска | 16 (1980-2004) | ||
| Синхалски | Индоевропска, Индоаријевска | 16 (2007) | 18 | |
| Себуано | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 15,8 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Рангпури | Индоевропска, Индоаријевска | око 15 (2007) | ||
| Малагаси | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 15 (2006) | 22 | |
| Кмерски | Аустроазијска, Мон-кмерска | 15 (2006) | 16 | |
| Мађарски | Урало-алтајска, Угрофинска | 15 | ||
| Сото-Тсвана | Нигер-конгоанска, Банту | 15 (2006) | ||
| Непалски | Индоевропска, Индоаријевска | 14 (2001) | Већина становника Непала (око 32 мил.) зна Непалски. | |
| Руанда-Рунди | Нигер-конгоанска, Банту | 14 (1986-1998) | Укупан број говорника је вероватно близу 23 милиона | |
| Сомалски | Афроазијска, Кушитска | 14 (2006) | ||
| Мадурски | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 14 (2000) | ||
| Харјанви | Индоевропска, Индоаријевска | 13 (1992) | Често се убраја под Хинди | |
| Фулани | Нигер-конгоанска, Сенегамбијска | 13 (1991-2007) | Значајан број Л2 говорника | |
| Магахи | Индоевропска, Индоаријска | 13 (2002) | Често се убраја под Хинди | |
| Грчки | Индоевропска, Грчка | 13 (2002) | ||
| Читагонијски | Индоевропска, Индоаријевска | 13 (2006) | Понекад се матра дијалектом бенгалског, али нису узајамн разумљиви | |
| Декански | Индоевропска, Индоаријевска | 12,8 (2000) | ||
| Чешки | Индоевропска, Словенска | 12,6 (2022) | ||
| Шона | Нигер-конгоанска, Банту | 10,8 (2000) | 11,6 | |
| Мин Беи | Сино-тибетанска | 10,3 (1984) | ||
| Зулу | Нигер-конгоанска, Банту | 10,3 (2006) | ||
| Силхети | Индоевропска, Индоаријевска | 10 | ||
| Шведски | Индоевропска, Германска | 10 (2012–2021) | 13 |
До 10 милиона изворних говорника
уреди| Језик | Породица | Број изворних говорника (у милионима) | Укупан број говорника (у милионима) | Друге претпоставке |
|---|---|---|---|---|
| Кануаји | Индоевропска, Иноаријевска | 9,5 (2001) | Обично се убраја под Хинди | |
| Бугарски | Индоевропска, Словенска | 9,
1 (1986) |
||
| Мин Донг (Фуџоу) | Сино-тибетанска | 8,6 (2000) | ||
| Ујгурски | Турска, Ујгурска | 8,9 (2000) | ||
| Чева (Нјања) | Нигер-конгоански, Банту | 8,7 (2001) | ||
| Акан (Тви, Фанте) | Нигер-конгоанска, Ква | 8,3 | 9,3 | 10 милиона изворних (око 20 мил. укупно) |
| Макува (Ломве) | Нигер-конгоанска, Банту | 8,0 (2006) | ||
| Багхели | Индоевропска, Индоаријевска | 7,9 (2004) | Обично се убраја под Хинди | |
| Ксоса | Нигер-конгоански, Банту | 7,8 (2006) | ||
| Хаићански креолски | Креол француског | 7,7 (2001) | ||
| Конкани | Индоевропска, Индоаријевска | око 7,6 (2001) | ||
| Албански | Индоевропска, Албанска | 7,5 (1989-2007) | ||
| Гикују | Нигер-конгоански, Банту | 7,9 | ||
| Африканс | Индоевропска, Германска | 7,1 (2011) | 15,2 | Види: Холандски |
| Илокано | Аустронезијски, Малајско-полинезијски | 7,0 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Балочи | Иноевропска, Иранска | 7,0 (1998) | ||
| Јужни Кечуа | Кечуански | 6,9 (1987-2002) | ||
| Батак | Аустронезијски, Малајско-полинезијски | 6,85 (1991-2000) | ||
| Туркменски | Турска, Огузка | 6,6 (1995-1997) | ||
| Моси-Дагомба | Нигер-конгоанска, Гур | 6,4 (1991-2003) | Не уклјучујући Фрафра | |
| Јерменски | Индоевропска, Јерменска | 6,4 (2001) | ||
| Сукума-Њамвези | Нигер-конгоанска, Банту | 6,4 (2006) | ||
| Тсилуба (Луба-Касаи) | Нигер-конгоанска, Банту | 6,3 (1991) | 7,0 | |
| Сантали | Аустроазијска, Мунда | 6,2 (1997) | ||
| Конго | Нигер-конгоанска, Банту | око 6 (2007) | око 11 | Бројке су приближне |
| Хилигајнон | Аустронезијска, Малајско-полинезијска | 5,8 (2000) | Значајан број Л2 говорника | |
| Тигриња | Афро-азијска | 5,8 | 6,0 | |
| Монголски | Монголска | 5,7 (1982-1995) | Мањи број Л2 говорника | |
| Наполитански | Индоевропска, Романска | 5,7 (1976) | ||
| Бхили (Вагди) | Индоевропска, Индо-аријанска | 5,6 (1998-2007) | ||
| Дански | Индоевропска, Германска | 5,6 (2007) | ||
| Минангкабау | Аустронезијска | 5,5 (2007) | ||
| Кашмирски | Индоевропска, Индо-аријанска | 5,6 | подаци су наводно из периода после 2000. | |
| Татарски | Турска, Кипчак | 5,5 (2010) | ||
| Хебрејски | Афро-азијска, Семитска | 5,3 (1998) | Бројка представља изворне говорнике. Значејна Л2 употреба | |
| Фински | Урало-алтајска, Угрофинска | 5,0 (1993) | ||
| Словачки | Индоевропска, Словенска | 5,0 (2011–2021) | Видети и: Чешки | |
| Белоруски | Индоевропска, Словенска | 3,2 (2009) |
Референце
уреди- ^ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007. In parentheses are the 2010 estimates for the top languages.
- ^ „Ethnologue”. SIL Haley. Архивирано из оригинала 07. 08. 2011. г. Приступљено 17. 10. 2013.