Списак округа Калифорније
Савезна држава Калифорнија подељена је на 58 округа.[1] Окрузи су одговорни за провођење свих избора, наплату пореза, вођење јавних записа, функционисање локалних судова унутар својих граница, као и за спровођење закона (преко окружног шерифа и његових замјеника) у областима које не припадају ниједном инкорпорисаном граду.
Округ је стандардна јединица локалне самоуправе (сваки део Калифорније припада једном од 58 округа). Сваки округ има одбор супервизора и обавезан је по државном закону да својим становницима обезбеди услуге попут здравства, одржавања путева, полиције итд. Разликовање обавезних и дискреционих дужности округа је веома тежак задатак. Сваки оштећени порески обвезник има право да тужи округ због неспровођења одређених дужности, као што су здравствене услуге, при чему финансијски проблеми округа не могу бити изговор.
Становници довољно великог дела неинкорпорисане територије могу основати инкорпорисани град. Градска влада тада преузима дио пореских прихода који би отишли округу, а може и да наметне додатне порезе својим становницима. Град затим може да изабере да становницима пружа готово све услуге које обично пружа округ (или чак више), или да пружа само неке услуге, а да плати округу да се брине за остало. Град који уђе у овакав аранжман са округом или неком трећом страном назива се „уговорни град“ (енгл. contract city), док је овај тип уговора познат међу адвокатима као „Лејквуд план“, јер га је први пут применио град Лејквуд 1954.
Ова могућност „изласка“ из надлежности округа је довела до формирања различитих врста градова. Скоро цели град Вернон је једна велика индустријска зона, с друге стране, скоро цели град Лос Алтос Хилс је стамбено подручје.
У Калифорнији постоји један обједињени град-округ — Сан Франциско. Градски одбор супервизора управља и градом и округом. У граду постоје и градска полиција и окружни шериф, који је углавном одговоран за функционисање окружних затвора.
Формирање округа
уредиУставни комитет Калифорније је 4. јануара 1850. препоручио формирање 18 округа у држави. Исте године, 22. априла, формирано је још 9 округа. Нови окрузи су затим повремено формирани, а 7. августа 1907. формиран је последњи округ, Округ Империјал.
ФИПС код за Калифорнију почиње цифрама 06 које прати троцифрена ознака округа.
Списак округа
уредиОкруг | ФИПС код[2] | Седиште округа[1] | Настао[1] | Формиран из | Добио име по[3] | Становништво[4] | Површина[1] | Мапа
|
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Округ Аламида | 001 | Оукланд | 1853. | округа Контра Коста и Санта Клара | Шпанска реч која означава „Авенију у хладовини дрвећа“ | 1.510.271 | 1.911 km2 |
|
Округ Алпајн | 003 | Маркливил | 1864. | округа Амадор, Ел Дорејдо, Калаверас, Моно и Туолуми | Локацији у Сијера Невади | 1.175 | 1.914 km2 |
|
Округ Амадор | 005 | Џексон | 1854. | округа Калаверас | Хозе Марији Амадору (1794—1883), који је 1848. формирао успешан камп за вађење злата близу данашњег Амадор ситија | 38.091 | 1.536 km2 |
|
Округ Бјут | 007 | Оровил | 1850. | првобитни округ | по Сатер Бјутс, за који се погрешно мислило да се налази у округу у време његовог формирања. | 220.000 | 4.248 km2 |
|
Округ Калаверас | 009 | Сан Андреас | 1850 | првобитни округ | реци Калаверас; (шп. calaveras) на шпанском значи „лобање“. | 45.578 | 2.642 km2 |
|
Округ Колуса | 011 | Колуса | 1850. | првобитни округ | Ранчо Колусу, земљишту које је Мексико уступио Џону Бидвелу. | 21.419 | 2.981 km2 |
|
Округ Контра Коста | 013 | Мартинес | 1850. | првобитни округ | шпански за „супротна обала“, подручје наспрам Сан Франциска, на другој обали залива Сан Франциско. | 1.049.025 | 1.865 km2 |
|
Округ Дел Норте | 015 | Кресент Сити | 1857. | округа Кламат | шпански за „северно“, односи се на положај округа у Калифорнији. | 28.610 | 2.611 km2 |
|
Округ Ел Дорејдо | 017 | Пласервил | 1850. | првобитни округ | Елдораду, митском крају са огромним богатством у злату. | 181.058 | 4.434 km2 |
|
Округ Фрезно | 019 | Фрезно | 1856. | округа Марипоса, Мерсед и Тулери | fresno је шпанска реч за „јасен“; Округ је добио име по локалном калифорнијском јасену (Fraxinus dipetala), који је у изобиљу растао уз реку Сан Хоакин. | 930.450 | 15.444 km2 |
|
Округ Глен | 021 | Вилоус | 1891. | округа Колуса | Хјуу Џ. Глену, калифорнијском бизнисмену и политичару. | 28.122 | 3.406 km2 |
|
Округ Хамболт | 023 | Јурика | 1853. | округа Тринити | Хумболтовом заливу, који је назван по Александру фон Хумболту, њемачком истраживачу и природњаку. | 134.623 | 9.254 km2 |
|
Округ Импиријал | 025 | Ел Сентро | 1907. | округа Сан Дијего | долини „Империјал“, названој по Компанији Импиријал ланд. | 174.528 | 10.813 km2 |
|
Округ Инјо | 027 | Индепенденс | 1866. | округа Моно и Тулери | постоји спор око порекла имена; рани досељеници су веровали да је Инјо домородачки назив за околне планине, али се можда ради о имену поглавице Моно индијанаца. | 18.546 | 26.397 km2 |
|
Округ Керн | 029 | Бејкерсфилд | 1866. | округа Лос Анђелес и Тулери | реци Керн, названој по Едварду Керну, картографу у експедицији Џона Фримонта из 1845. | 839.631 | 21.088 km2 |
|
Округ Кингс | 031 | Ханфорд | 1893. | округа Тулери | реци Кингс, шпански назив: „Rio de los Santos Reyes“ („Река светих краљева“). | 152.982 | 3.600 km2 |
|
Округ Лејк | 033 | Лејкпорт | 1861. | округа Напа | језеру Клир Лејк | 64.665 | 3.258 km2 |
|
Округ Ласен | 035 | Сузанвил | 1864 | округа Плумас и Шаста и бившег округа Лејк у Невади | Петеру Ласену, данском истраживачу и природњаку. | 34.895 | 11.805 km2 |
|
Округ Лос Анђелес | 037 | Лос Анђелес | 1850. | првобитни округ | шпанска реч за „анђели“, изведено од: „El Pueblo de Nuestra Señora la Reina de los Angeles del Río de Porciúncula“. | 9.818.605 | 10.515 km2 |
|
Округ Мадера | 039 | Мадера | 1893. | округа Марипоса | шпанска реч за „шуму“, подручје је у то време било прекривено шумом. | 150.865 | 5.537 km2 |
|
Округ Марин | 041 | Сан Рафел | 1850. | првобитни округ | постоји спор око порекла имена, али би могла бити изведеница од „Bahía de Nuestra Señora del Rosario la Marina“, шпанског назива за подручје дуж Залива Сан Франциско. | 252.409 | 1.347 km2 |
|
Округ Марипоса | 043 | Марипоса | 1850. | првобитни округ | шпанска реч за лептира. | 18.251 | 3.758 km2 |
|
Округ Мендосино | 045 | Јукаја | 1850. | првобитни округ | Антонију де Мендози, првом вицекраљу Нове Шпаније. | 87.841 | 9.088 km2 |
|
Округ Мерсед | 047 | Мерсед | 1855. | округа Марипоса | реци Мерсед; изворно шпанско име: El Río de Nuestra Señora de la Merced | 255.793 | 4.996 km2 |
|
Округ Модок | 049 | Алтурас | 1874. | округа Сискију | племену Модок | 9.686 | 10.215 km2 |
|
Округ Моно | 051 | Бриџпорт | 1861. | Округа Калаверас, Фрезно и Марипоса | језеру Моно; Име језера је изведено од речи Monachi, a Јокутсанског имена за домородачке народе Сијера Неваде. | 14.202 | 7.884 km2 |
|
Округ Монтереј | 053 | Салинас | 1850. | првобитни округ | Заливу Монтереј (шп. portmanteau of monte rey) | 415.057 | 8.604 km2 |
|
Округ Напа | 055 | Напа | 1850. | првобитни округ | постоји спор око порекла назива; могуће да се ради о изведеници од патвинске речи napo, што значи кућа. | 136.484 | 1.953 km2 |
|
Округ Невада | 057 | Невада Сити | 1851. | округа Јуба | шпански за „прекривено снегом“ | 98.764 | 2.481 km2 |
|
Округ Оринџ | 059 | Санта Ана | 1889. | округа Лос Анђелес | наранџи, која је била распрострањена у области у време успостављања округа. | 3.010.232 | 2.046 km2 |
|
Округ Пласер | 061 | Оберн | 1851. | округа Сатер и Јуба | шпанска реч за наслаге шљунка које садрже злато; потиче из периода златне грознице у Калифорнији. | 348.432 | 3.893 km2 |
|
Округ Плумас | 063 | Квинси | 1854. | округа Бјут | реци Федер (шп. El Rio de las Plumas). | 20.007 | 6.615 km2 |
|
Округ Риверсајд | 065 | Риверсајд | 1893. | округа Сан Бернардино и Сан Дијего | граду Риверсајд, који је добио име због своје локације у близини реке Санта Ана. | 2.189.641 | 18.669 km2 |
|
Округ Сакраменто | 067 | Сакраменто | 1850. | првобитни округ | реци Сакраменто, чије име потиче од Santisimo Sacramento (шпански за „најсветији сакрамент“). | 1.418.788 | 2.502 km2 |
|
Округ Сан Бенито | 069 | Холистер | 1874. | округа Монтереј | Бенедикту Нурсијском | 55.269 | 3.597 km2 |
|
Округ Сан Бернардино | 071 | Сан Бернардино | 1853. | округа Лос Анђелес | граду Сан Бернардино, који је добио име по Светом Бернардину Сијенском | 2.035.210 | 51.960 km2 |
|
Округ Сан Дијего | 073 | Сан Дијего | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за Дијега де Алкалу | 3.095.313 | 10.888 km2 |
|
Округ Сан Франциско | 075 | Сан Франциско | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за Светог Фрању Асишког. | 805.235 | 122 km2 |
|
Округ Сан Хоакин | 077 | Стоктон | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за Светог Јоакима. | 685.306 | 3.623 km2 |
|
Округ Сан Луис Обиспо | 079 | Сан Луис Обиспо | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за бискупа Луја Тулушког | 269.637 | 8.557 km2 |
|
Округ Сан Матео | 081 | Редвуд Сити | 1856. | округа Сан Франциско и Санта Круз | шпанском имену за Матеја Јеванђелисту | 718.451 | 1.163 km2 |
|
Округ Санта Барбара | 083 | Санта Барбара | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за Свету Барбару | 423.895 | 7.091 km2 |
|
Округ Санта Клара | 085 | Сан Хозе | 1850. | првобитни округ | шпанском имену за Клару Асишку | 1.781.642 | 3.344 km2 |
|
Округ Санта Круз | 087 | Санта Круз | 1850. | првобитни округ | Мисији Санта Круз | 262.382 | 1.155 km2 |
|
Округ Шаста | 089 | Рединг | 1850. | првобитни округ | планини Маунт Шаста | 177.223 | 9.806 km2 |
|
Округ Сијера | 091 | Даунивил | 1852. | округа Јуба | Шпанској речи за „планински венац“ | 3.240 | 2.468 km2 |
|
Округ Сискију | 093 | Вајрика | 1852. | округа Шаста и Кламат | планинама Сискију; Само порекло термина Сискију је спорно. | 44.900 | 16.283 km2 |
|
Округ Солано | 095 | Ферфилд | 1850. | првобитни округ | Поглавици Солану из племена Суисун | 413.344 | 2.145 km2 |
|
Округ Сонома | 097 | Санта Роса | 1850. | првобитни округ | Постоји спор око порекла имена, могуће да је округ добио име по термину који су користили припадници племена Помо а који је означавао „долину месеца“. Ово се односи на древне легенде о духовној активности у подручју. | 483.878 | 4.082 km2 |
|
Округ Станислаус | 099 | Модесто | 1854. | округа Туолуми | реци Станислаус | 514.453 | 3.872 km2 |
|
Округ Сатер | 101 | Јуба Сити | 1850. | првобитни округ | Џону Сатеру, једном од раних досељеника у Калифорнију за време „златне грознице“. | 94.737 | 1.562 km2 |
|
Округ Техејма | 103 | Ред Блаф | 1856. | округа Бјут, Колуса и Шаста | домородачком племену Техејма | 63.463 | 7.643 km2 |
|
Округ Тринити | 105 | Вивервил | 1850. | првобитни округ | реци Тринити која је добила име по граду Тринидад. | 13.786 | 8.234 km2 |
|
Округ Тулери | 107 | Вајсејлија | 1852. | округа Марипоса | Језеру Тулери | 442.179 | 12.494 km2 |
|
Округ Туолуми | 109 | Сонора | 1850. | првобитни округ | Постоји спор око порекла имена: могуће је даје у питању измењена домородачка реч talmalamne, што значи јато камених кућа и односи се на племена која су живела у пећинама. | 55.365 | 5.791 km2 |
|
Округ Вентура | 111 | Вентура | 1872. | округа Санта Барбара | скраћеница од San Buenaventura (Свети Бонавентура) | 823.318 | 4.781 km2 |
|
Округ Јоло | 113 | Вудланд | 1850. | првобитни округ | домородачком племену Јолан | 200.849 | 2.621 km2 |
|
Округ Јуба | 115 | Мерисвил | 1850. | првобитни округ | Локалном Маиду племену које је живело на обалама река Федер и Јуба или по Габријелу Мораги, који је користио шпански назив за дивље грожђе које је обилато расло на ивици реке. | 72.155 | 1.632 km2 |
Референце
уреди- ^ а б в г „Find A County”. National Association of Counties. Архивирано из оригинала 13. 01. 2014. г. Приступљено 7. 4. 2012.
- ^ „EPA County FIPS Code Listing”. EPA.gov. Приступљено 23. 2. 2008.
- ^ Sanchez, Nellie Van de Grift (1914). Spanish and Indian Place Names of California: Their Meaning and Their Romance. San Francisco: A. M. Robertson. OCLC 4268886.
- ^ American FactFinder
Литература
уреди- Sanchez, Nellie Van de Grift (1914). Spanish and Indian Place Names of California: Their Meaning and Their Romance. San Francisco: A. M. Robertson. OCLC 4268886.
- Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2.
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.