Округ Сан Дијего
Округ Сан Дијего (енгл. San Diego County) округ је у југозападном делу савезне државе Калифорнија, САД. Највећи град и седиште округа је Сан Дијего.
| Округ Сан Дијего San Diego County | |
|---|---|
 Положај округа у савезној држави Калифорнија | |
 Положај савезне државе Калифорнија у САД | |
 | |
| Држава |  САД |
| Савезна држава |  Калифорнија |
| Админ. центар | Сан Дијего |
| Површина | 11.721 km2 |
| Становништво | 2010. |
| — број ст. | 3.095.313 |
| — густина ст. | 264,08 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Према попису из 2010, округ је имао 3.095.313 становника, што га чини другим по величини округом у Калифорнији (иза Округа Лос Анђелес).[1] Округ је по броју становника већи од 21 појединачне савезне државе.
Округ се на југу граничи са Мексиком, на северу са окрузима Риверсајд и Оранџ, на истоку са округом Империјал, док на западу и југозападу излази на Тихи океан.
Сан Дијего је један од првобитних округа у Калифорнији, и формиран је 1850.[2] У време формирања, округ је био много већи и обухватао је делове данашњих округа Сан Бернардино и Ињо, као и целу територију данашњих округа Риверсајд и Империјал.
Највећи градови
уреди| Град | Бр. становника | |
|---|---|---|
| Сан Дијего | 1.301.617 |
|
| Чула Виста | 243.916 | 
|
| Оушансајд | 183.095 | 
|
| Ескондидо | 143.911 | 
|
| Карлсбад | 105.328 | 
|
Политика
уреди| Година | Реп. | Дем. | Остали |
|---|---|---|---|
| 2008. | 44,1% 539.939 | 54,3% 664.685 | 1,7% 19.270 |
| 2004. | 52,5% 596.033 | 46,4% 526.437 | 1,1% 12.378 |
| 2000. | 49,6% 475.736 | 45,7% 437.666 | 4,7% 45.232 |
| 1996. | 45,8% 402.876 | 44,1% 389.964 | 10,3% 91.311 |
| 1992. | 35,7% 352.125 | 37,2% 367.397 | 27,1% 267.124 |
| 1988. | 60,2% 523.143 | 38,3% 333.264 | 1,5% 12.788 |
| 1984. | 65,3% 502.344 | 33,4% 257.029 | 1,3% 9.894 |
| 1980. | 60,8% 435.910 | 27,3% 195.410 | 11,9% 85.546 |
| 1976. | 55,7% 353.302 | 41,6% 263.654 | 2,7% 16.839 |
| 1972. | 61,8% 371.627 | 34,3% 206.455 | 3,8% 23.055 |
| 1968. | 56.3% 261,540 | 36,1% 167,669 | 7,7% 35,654 |
| 1964. | 50,3% 214.445 | 49,7% 211.808 | 0,0% 33 |
| 1960. | 56,4% 233.045 | 43,3% 171.259 | 0,3% 1.106 |
| 1956. | 64,5% 195.742 | 35,2% 106.716 | 0,4% 1.147 |
| 1952. | 63,5% 186.091 | 35,9% 105.255 | 0,6% 1.688 |
| 1948. | 49,4% 101.552 | 47,8% 98.217 | 2,8% 5.690 |
| 1944. | 45,4% 75.746 | 53,9% 89.959 | 0,6% 1.059 |
| 1940. | 43,3% 55.434 | 55,6% 71.188 | 1,2% 1.488 |
| 1936. | 35,0% 35.686 | 63,5% 64.628 | 1,5% 1.540 |
| 1932. | 41,5% 35.305 | 53,6% 45.622 | 5,0% 4.223 |
| 1928. | 67,1% 47.769 | 32,0% 22.749 | 0,9% 633 |
| 1924. | 49,0% 22.726 | 6,4% 2.944 | 44,7% 20.721 |
| 1920. | 63,8% 19.826 | 27,3% 8.478 | 9,0% 2.783 |
Историјски, округ је био снажно упориште Републиканске странке. Барак Обама је 2008. постао први председнички кандидат Демократске странке након 64 године који је освојио апсолутну већину гласова у округу. Бил Клинтон је 1992. освојио релативну већину гласова, на изборима који су карактеристични по томе што су била три кандидата са великим бројем гласова.
Град Сан Дијего, с друге стране, више нагиње Демократској странци, чији су кандидати добили највише гласова у граду на последњих пет председничких избора.
Што се тиче избора за Представнички дом САД, у округу се налазе три цела конгресна дистрикта (из сваког се попуњава једно место у Представничком дому) и делови још два дистрикта.
Референце
уреди- ^ U.S. Census Quickfacts Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2011), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Coy, Owen C.; PhD (1923). California County Boundaries. Berkeley: California Historical Commission. стр. 221. ASIN B000GRBCXG.
Литература
уреди- Kane, Joseph; Aiken, Charles (2004). The American Counties: Origins of County Names, Dates of Creation, and Population Data, 1950-2000. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5036-2.
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
