Списак елемената

Ово је списак елемената сортираних по називу, симболу, атомском броју, атомској маси, броју групе и периоде којима припада у периодном систему елемената, док боја означава саму врсту елемента, односно да ли је у питању метал, неметал или металоид. Хемијски елементи су врсте атома који имају исти број протона у њиховом атомском језгру (другим речима имају исти атомски број, или Z).^[1]

До сада је идентификовано 118 елемената, од којих се првих 94 јавља у природи на Земљи док су преостала 24 синтетички елементи. Постоји 80 елемената који имају бар један стабилан изотоп и 38 који су искључиво радионуклиди, који се распадају током времена у друге елементе. Гвожђе је најзаступљенији елемент (по маси) на Земљи, док је кисеоник најзаступљенији у Земљиној кори.^[2]

Низови елемената у периодном систему елемената

Низови елемената у периодном систему елемената

Метали						Металоиди	Неметали
Алкални метали	Земноалкални метали	Унутрашњи прелазни елементи		Прелазни метали	Слаби метали		Други неметали	Халогени	Племенити гасови
		Лантаноиди	Актиноиди

Назив	Симбол	Атомски број	Атомска маса	Група	Периода
Азот	N	7	14.0067(2)^[3]^[4]	15	2
Ајнштајнијум	Es	99	[252]^[5]		7
Актинијум	Ac	89	[227]^[5]		7
Алуминијум	Al	13	26.9815386(8)	13	3
Америцијум	Am	95	[243]^[5]		7
Антимон	Sb	51	121.760(1)^[3]	15	5
Аргон	Ar	18	39.948(1)^[3]^[4]	18	3
Арсен	As	33	74.92160(2)	15	4
Астат	At	85	[210]^[5]	17	6
Бакар	Cu	29	63.546(3)^[4]	11	4
Баријум	Ba	56	137.327(7)	2	6
Берилијум	Be	4	9.012182(3)	2	2
Берклијум	Bk	97	[247]^[5]		7
Бизмут	Bi	83	208.98040(1)	15	6
Бор	B	5	10.811(7)^[3]^[6]^[4]	13	2
Боријум	Bh	107	[264]^[5]	7	7
Бром	Br	35	79.904(1)	17	4
Ванадијум	V	23	50.9415(1)	5	4
Водоник	H	1	1.00794(7)^[3]^[6]^[4]	1	1
Волфрам	W	74	183.84(1)	6	6
Гадолинијум	Gd	64	157.25(3)^[3]		6
Галијум	Ga	31	69.723(1)	13	4
Гвожђе	Fe	26	55.845(2)	8	4
Германијум	Ge	32	72.64(1)	14	4
Дармштатијум	Ds	110	[271]^[5]	10	7
Диспрозијум	Dy	66	162.500(1)^[3]		6
Дубнијум	Db	105	[262]^[5]	5	7
Ербијум	Er	68	167.259(3)^[3]		6
Еуропијум	Eu	63	151.964(1)^[3]		6
Жива	Hg	80	200.59(2)	12	6
Злато	Au	79	196.966569(4)	11	6
Индијум	In	49	114.818(3)	13	5
Иридијум	Ir	77	192.217(3)	9	6
Итербијум	Yb	70	173.04(3)^[3]		6
Итријум	Y	39	88.90585(2)	3	5
Јод	I	53	126.90447(3)	17	5
Кадмијум	Cd	48	112.411(8)^[3]	12	5
Калај	Sn	50	118.710(7)^[3]	14	5
Калијум	K	19	39.0983(1)	1	4
Калифорнијум	Cf	98	[251]^[5]		7
Калцијум	Ca	20	40.078(4)^[3]	2	4
Киријум	Cm	96	[247]^[5]		7
Кисеоник	O	8	15.9994(3)^[3]^[4]	16	2
Кобалт	Co	27	58.933195(5)	9	4
Коперницијум	Cn	112	[285]^[5]	12	7
Криптон	Kr	36	83.798(2)^[3]^[6]	18	4
Ксенон	Xe	54	131.293(6)^[3]^[6]	18	5
Лантан	La	57	138.90547(7)^[3]		6
Ливерморијум	Lv	116	[292]^[5]	16	7
Литијум	Li	3	6.941(2)^[3]^[6]^[4]^[7]	1	2
Лоренцијум	Lr	103	[262]^[5]	3	7
Лутецијум	Lu	71	174.967(1)^[3]	3	6
Магнезијум	Mg	12	24.3050(6)	2	3
Мајтнеријум	Mt	109	[268]^[5]	9	7
Манган	Mn	25	54.938045(5)	7	4
Мендељевијум	Md	101	[258]^[5]		7
Молибден	Mo	42	95.94(2)^[3]	6	5
Московијум	Mc	115	[288]^[5]	15	7
Натријум	Na	11	22.98976928(2)	1	3
Неодијум	Nd	60	144.242(3)^[3]		6
Неон	Ne	10	20.1797(6)^[3]^[6]	18	2
Нептунијум	Np	93	[237]^[5]		7
Никл	Ni	28	58.6934(2)	10	4
Ниобијум	Nb	41	92.906 38(2)	5	5
Нихонијум	Nh	113	[284]^[5]	13	7
Нобелијум	No	102	[259]^[5]		7
Оганесон	Og	118	[294]^[5]	18	7
Олово	Pb	82	207.2(1)^[3]^[4]	14	6
Осмијум	Os	76	190.23(3)^[3]	8	6
Паладијум	Pd	46	106.42(1)^[3]	10	5
Платина	Pt	78	195.084(9)	10	6
Плутонијум	Pu	94	[244]^[5]		7
Полонијум	Po	84	[210]^[5]	16	6
Празеодијум	Pr	59	140.90765(2)		6
Прометијум	Pm	61	[145]^[5]		6
Протактинијум	Pa	91	231.03588(2)^[5]		7
Радерфордијум	Rf	104	261^[5]	4	7
Радијум	Ra	88	[226]^[5]	2	7
Радон	Rn	86	[220]^[5]	18	6
Ренијум	Re	75	186.207(1)	7	6
Рендгенијум	Rg	111	[272]^[5]	11	7
Родијум	Rh	45	102.905 50(2)	9	5
Рубидијум	Rb	37	85.4678(3)^[3]	1	5
Рутенијум	Ru	44	101.07(2)^[3]	8	5
Самаријум	Sm	62	150.36(2)^[3]		6
Селен	Se	34	78.96(3)^[4]	16	4
Сиборгијум	Sg	106	[266]^[5]	6	7
Силицијум	Si	14	28.0855(3)^[4]	14	3
Скандијум	Sc	21	44.955912(6)	3	4
Сребро	Ag	47	107.8682(2)^[3]	11	5
Стронцијум	Sr	38	87.62(1)^[3]^[4]	2	5
Сумпор	S	16	32.065(5)^[3]^[4]	16	3
Талијум	Tl	81	204.3833(2)	13	6
Тантал	Ta	73	180.94788(2)	5	6
Телур	Te	52	127.60(3)^[3]	16	5
Тенесин	Ts	117	[294]^[5]	17	7
Тербијум	Tb	65	158.92535(2)		6
Технецијум	Tc	43	[98]^[5]	7	5
Титанијум	Ti	22	47.867(1)	4	4
Торијум	Th	90	232.03806(2)^[5]^[3]		7
Тулијум	Tm	69	168.93421(2)		6
Угљеник	C	6	12.0107(8)^[3]^[4]	14	2
Уранијум	U	92	238.02891(3)^[5]^[3]^[6]		7
Фермијум	Fm	100	[257]^[5]		7
Флеровијум	Fl	114	[289]^[5]	14	7
Флуор	F	9	18.9984032(5)	17	2
Фосфор	P	15	30.973762(2)	15	3
Францијум	Fr	87	[223]^[5]	1	7
Хасијум	Hs	108	[277]^[5]	8	7
Хафнијум	Hf	72	178.49(2)	4	6
Хелијум	He	2	4.002602(2)^[3]^[4]	18	1
Хлор	Cl	17	35.453(2)^[3]^[6]^[4]	17	3
Холмијум	Ho	67	164.93032(2)		6
Хром	Cr	24	51.9961(6)	6	4
Цезијум	Cs	55	132.9054519(2)	1	6
Церијум	Ce	58	140.116(1)^[3]		6
Цинк	Zn	30	65.409(4)	12	4
Цирконијум	Zr	40	91.224(2)^[3]	4	5

Види још

Референце

^ IUPAC (ур.). „chemical element”. International Union of Pure and Applied Chemistry. doi:10.1351/goldbook.C01022.
^ Los Alamos National Laboratory (2011). „Periodic Table of Elements: Oxygen”. Los Alamos, New Mexico: Los Alamos National Security, LLC. Приступљено 7. 5. 2011.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае ^аж ^аз Састав изотопа овог елемента варира у појединим геолошким узорцима и те варијације могу бити веће од оних датих у таблици.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м Састав изотопа варира у земљишту, па не може се дати прецизнија вредност атомске масе.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае Елемент нема стабилно језгро и вредност у загради, нпр. [209], указује да је у питању масени број најпостојанијег изотопа елемента. Ипак, три елемента, Торијум, Протактинијум и Уранијум, имају карактеристичне изотопе у земљи, па су зато њихови масени бројеви дати.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Састав изотопа овог елемента може варирати у комерцијалним материјалима, што узрокује да атомска маса значајно варира од дате вредности.
^ Атомска маса комерцијалног литијума може варирати између 6.939 и 6.996–анализа специфичног материјала је неопходна ради проналажења што тачније вредности.

Литература

Атомске масе елемената 2001, Pure Appl. Chem. 75(8), 1107-1122, 2003. Дорађено: јун 30, 2005. Вредности атомских маса елемената од 1 до 109 узете из тог извора.
IUPAC Standard Atomic Weights Revised Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2005) (2005).
WebElements Periodic Table. Дорађено: Јун 30, 2005. Вредности атомских маса елемената од 110 до 116 узете из тог извора.
Ball, P. (2004). The Elements: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-284099-8.
Gray, T. (2009). The Elements: A Visual Exploration of Every Known Atom in the Universe. Black Dog & Leventhal Publishers Inc. ISBN 978-1-57912-814-2.
Scerri, E. R. (2007). The Periodic Table, Its Story and Its Significance. Oxford University Press.
Strathern, P. (2000). Mendeleyev's Dream: The Quest for the Elements. Hamish Hamilton Ltd. ISBN 978-0-241-14065-9.
Kean, Sam (2011). The Disappearing Spoon: And Other True Tales of Madness, Love, and the History of the World from the Periodic Table of the Elements. Back Bay Books.
Compiled A. D. McNaught; A. Wilkinson. (1997). Blackwell Scientific Publications, ур. Compendium of Chemical Terminology (the "Gold Book") (2nd изд.). Oxford. ISBN 978-0-9678550-9-7. doi:10.1351/goldbook.
Bullinger, Hans-Jörg (2009). Technology guide: Principles, applications, trends. Berlin: Springer-Verlag. стр. 8. ISBN 978-3-540-88545-0.
Manson, S. S.; Halford, G. R. (2006). Fatigue and durability of structural materials. Materials Park, Ohio: ASM International. стр. 376. ISBN 978-0-87170-825-0.
Silberberg, M. S. (2006). Chemistry: The molecular nature of matter and change (IV изд.). New York: McGraw-Hill. стр. 536. ISBN 978-0-07-111658-9.
Jones, C. (2002). d- and f-block chemistry. New York: J. Wiley & Sons. стр. 2. ISBN 978-0-471-22476-1. OCLC 300468713.
Kotz, J.; Treichel, P.; Townsend, John (2009). Chemistry and Chemical Reactivity, Volume 2 (VII изд.). Belmont: Thomson Brooks [Cole]. стр. 324. ISBN 978-0-495-38712-1. OCLC 220756597.
Mascetta, J. (2003). Chemistry The Easy Way (IV изд.). New York: Hauppauge. стр. 50. ISBN 978-0-7641-1978-1. OCLC 52047235.
Stoker, S. H. (2007). General, organic, and biological chemistry. New York: Houghton Mifflin. стр. 68. ISBN 978-0-618-73063-6. OCLC 52445586.
Leigh, G. J. (1990). Nomenclature of Inorganic Chemistry: Recommendations 1990. Blackwell Science. ISBN 978-0-632-02494-0.
Holman, J.; Hill, G. C. (2000). Chemistry in context (V изд.). Walton-on-Thames: Nelson Thornes. стр. 40. ISBN 978-0-17-448276-5.
Day, M. C. Jr.; Selbin, J. (1969). Theoretical inorganic chemistry (II изд.). New York: Nostrand-Rienhold Book Corporation. стр. 103. ISBN 978-0-7637-7833-0.
Bagnall, K. W. (1967). „Recent advances in actinide and lanthanide chemistry”. Ур.: Fields, P. R.; Moeller, T. Advances in chemistry, Lanthanide/Actinide chemistry. Advances in Chemistry. 71. American Chemical Society. стр. 1—12. ISBN 978-0-8412-0072-2. doi:10.1021/ba-1967-0071.
Messler, R. W. (2010). The essence of materials for engineers. Sudbury, MA: Jones & Bartlett Publishers. стр. 32. ISBN 978-0-7637-7833-0.
Silva, Robert J. (2006). „Fermium, Mendelevium, Nobelium and Lawrencium”. Ур.: Morss, L. R.; Edelstein, N. M.; Fuger, J. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (III изд.). Dordrecht, The Netherlands: Springer Science+Business Media. ISBN 978-1-4020-3555-5.
Emsley, J. (2011). Nature's Building Blocks: An A–Z Guide to the Elements (New изд.). New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960563-7.
Dayah, M. „Dynamic/Interactive Periodic Table”. Ptable. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016.
Haran, B. „The Periodic Table of Videos”. University of Nottingham. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016.
Winter, M. „WebElements: The Periodic Table on the Web”. University of Sheffield. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016.
Leach, M. R. „The Internet Database of Periodic Tables”. Meta-Synthesis. Архивирано из оригинала 24. 03. 2016. г. Приступљено 19. 4. 2016.

Спољашње везе

Atoms made thinkable,
Videos for each element by the University of Nottingham
"Chemical Elements"
Atoms made thinkable, an interactive visualisation of the elements allowing physical and chemical properties of the elements to be compared
Top 50 Elements, a quiz on the chemical symbols of the top 50 elements in the periodic table

Група	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18
	Алкални метали	Земноалкални метали													Пниктогени	Халкогени	Халогени	Племенити гасови
Периода 1	Водоник1H 1,008																	Хелијум2He4,0026
2	Литијум3Li6,94	Берилијум4Be9,0122											Бор5B 10,81	Угљеник6C 12,011	Азот7N 14,007	Кисеоник8O 15,999	Флуор9F 18,998	Неон10Ne20,180
3	Натријум11Na22,990	Магнезијум12Mg24,305											Алуминијум13Al26,982	Силицијум14Si28,085	Фосфор15P 30,974	Сумпор16S 32,06	Хлор17Cl35,45	Аргон18Ar39,948
4	Калијум19K 39,098	Калцијум20Ca40,078	Скандијум21Sc44,956	Титанијум22Ti47,867	Ванадијум23V 50,942	Хром24Cr51,996	Манган25Mn54,938	Гвожђе26Fe55,845	Кобалт27Co58,933	Никл28Ni58,693	Бакар29Cu63,546	Цинк30Zn65,38	Галијум31Ga69,723	Германијум32Ge72,630	Арсен33As74,922	Селен34Se78,971	Бром35Br79,904	Криптон36Kr83,798
5	Рубидијум37Rb85,468	Стронцијум38Sr87,62	Итријум39Y 88,906	Цирконијум40Zr91,224	Ниобијум41Nb92,906	Молибден42Mo95,95	Технецијум43Tc[98]	Рутенијум44Ru101,07	Родијум45Rh102,91	Паладијум46Pd106,42	Сребро47Ag107,87	Кадмијум48Cd112,41	Индијум49In114,82	Калај50Sn118,71	Антимон51Sb121,76	Телур52Te127,60	Јод53I 126,90	Ксенон54Xe131,29
6	Цезијум55Cs132,91	Баријум56Ba137,33	Лантан57La138,91	Хафнијум72Hf178,49	Тантал73Ta180,95	Волфрам74W 183,84	Ренијум75Re186,21	Осмијум76Os190,23	Иридијум77Ir192,22	Платина78Pt195,08	Злато79Au196,97	Жива80Hg200,59	Талијум81Tl204,38	Олово82Pb207,2	Бизмут83Bi208,98	Полонијум84Po[209]	Астат85At[210]	Радон86Rn[222]
7	Францијум87Fr[223]	Радијум88Ra[226]	Актинијум89Ac[227]	Радерфордијум104Rf[267]	Дубнијум105Db[268]	Сиборгијум106Sg[269]	Боријум107Bh[270]	Хасијум108Hs[270]	Мајтнеријум109Mt[278]	Дармштатијум110Ds[281]	Рендгенијум111Rg[282]	Коперницијум112Cn[285]	Нихонијум113Nh[286]	Флеровијум114Fl[289]	Московијум115Mc[290]	Ливерморијум116Lv[293]	Тенесин117Ts[294]	Оганесон118Og[294]

				Церијум58Ce140,12	Празеодијум59Pr140,91	Неодијум60Nd144,24	Прометијум61Pm[145]	Самаријум62Sm150,36	Европијум63Eu151,96	Гадолинијум64Gd157,25	Тербијум65Tb158,93	Диспрозијум66Dy162,50	Холмијум67Ho164,93	Ербијум68Er167,26	Тулијум69Tm168,93	Итербијум70Yb173,05	Лутецијум71Lu174,97
				Торијум90Th232,04	Протактинијум91Pa231,04	Уранијум92U 238,03	Нептунијум93Np[237]	Плутонијум94Pu[244]	Америцијум95Am[243]	Киријум96Cm[247]	Берклијум97Bk[247]	Калифорнијум98Cf[251]	Ајнштајнијум99Es[252]	Фермијум100Fm[257]	Мендељевијум101Md[258]	Нобелијум102No[259]	Лоренцијум103Lr[266]

1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)

Примордијални Од распада Синтетички Руб показује налажење елемента у природи

Стандардна атомска тежина (A_r)^[1]

Ca: 40,078 — формална кратка вредност, заокружено (нема несигурности)^[2]
Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа

Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:

Метал						Металоид	Неметал			Непозната хемијска својства
Алкални метал	Земноалкални метал	Лантаноид	Актиноид	Прелазни метал	Постпрелазни метал		Полиатомски неметал	Диатомски неметал	Племенити гас

^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.

[goldbookElement-1] IUPAC (ур.). „chemical element”. International Union of Pure and Applied Chemistry. doi:10.1351/goldbook.C01022.

[LosAlamos-2] Los Alamos National Laboratory (2011). „Periodic Table of Elements: Oxygen”. Los Alamos, New Mexico: Los Alamos National Security, LLC. Приступљено 7. 5. 2011.

[fn_2-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае ^аж ^аз Састав изотопа овог елемента варира у појединим геолошким узорцима и те варијације могу бити веће од оних датих у таблици.

[fn_4-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м Састав изотопа варира у земљишту, па не може се дати прецизнија вредност атомске масе.

[fn_1-5] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ ^о ^п ^р ^с ^т ^ћ ^у ^ф ^х ^ц ^ч ^џ ^ш ^аа ^аб ^ав ^аг ^ад ^ађ ^ае Елемент нема стабилно језгро и вредност у загради, нпр. [209], указује да је у питању масени број најпостојанијег изотопа елемента. Ипак, три елемента, Торијум, Протактинијум и Уранијум, имају карактеристичне изотопе у земљи, па су зато њихови масени бројеви дати.

[fn_3-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Састав изотопа овог елемента може варирати у комерцијалним материјалима, што узрокује да атомска маса значајно варира од дате вредности.

[7] Атомска маса комерцијалног литијума може варирати између 6.939 и 6.996–анализа специфичног материјала је неопходна ради проналажења што тачније вредности.

[CIAAW2016-8] Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[FOOTNOTEIUPAC2016Табела_2,_3_комбиновано;_несигурност_уклоњена-9] IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[1]

[2]