Спартан крузер
Спартан крузер (енгл. Spartan Cruiser) је британски тромоторни транспортни једнокрилац за 6 до 10 путника кога је производила фирма Спартан еркрафт (енгл. Spartan Aircraft Ltd.) тридесетих година 20. века.
| Спартан крузер | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 6 до 10 | |
| Порекло |  Уједињено Краљевство
| |
| Произвођач | Уједињено Краљевство Спартан еркрафт и
| |
| Пробни лет | 1932. | |
| Уведен у употребу | 1933 | |
| Повучен из употребе | 1946 | |
| Број примерака | 17 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 11,94 m | |
| Висина | 3,05 m | |
| Распон крила | 16,48 m | |
| Површина крила | 40,5 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 1.656 kg | |
| Нормална полетна | 2.815 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни | |
| Број мотора | 3 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Џипси Мајџор III | |
| Снага КЕМ-а | 95 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 130 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 217 km/h | |
| Економска брзина | 177 km/h | |
| Долет | 514 km | |
| Плафон лета | 4.570 m | |
| Брзина пењања | 183 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Пројектовање и развој
уреди
Спартан крузер је настао од поштанског авиона Саро-Персивал који је пројектован 1931. године а први пут полетео 1932. године. Пројектовао га је Едгар Персивал, а производио га је Саундерс-Роу Лтд.(Саро) под називом Саро А.24 Мејлплејн (Saro A.24 Mailplane). Авион је био потпуно дрвене конструкције и служио је искључиво за превоз поште. То је био тромоторни нискокрилац са фиксним стајним трапом. Редизајном овог авиона, проширењем трупа и израде трупа потпуно металне конструкције настао је Спартан крузер. Основна намена овог авиона је превоз путника.
Технички опис
уредиСпартан Крузер је тромоторни путнички авион нискокрилац мешовите конструкције. Један мотор му се налази на кљуну трупа а два су на крилима. Мотори су Џипси III (Gipsy Major III) појединачне снаге 120 KS тако да укупна снага инсталисаних мотора на авиону износи 360KS. Носачи мотора су челичне конструкције (заварене челичне цеви). Два резервоара за гориво се налазе у крилима и укупна запремина им је 542 литре, што авиону обезбеђује аутономију од шест сати лета при нормалном режиму рада[1].
Труп авиона је металне конструкције обложен алуминијумским лимом. Кабина је потпуно затворена и у њој се налази шест седишта једно пилотско а пет путничких. Пилот сади на првом левом седишту а десно седиште је намењено путницима с тим што постоји могућност уградње дуплих команди тако да се и десно седиште може претворити у пилотско седиште. Ветробрани испред пилота и стакла на прозорима кабине пилота и путника, који се могу отварати, су од триплекс стакла, док си стаклене површине крова од целулоида. Репне површине авиона су направљене од алуминијума пресвучене платном, покрећу се помоћу челичних ужади која пролазе кроз труп авиона до пилотске кабине. Команде авиона се покрећу воланом а ножне педале се уколико се укаже потреба могу подешавати.
Крила су дебелог профила и дрвене конструкције са две рамењаче а облога од трослојног шпера. Облик крила је трапезаст са заобљеним крајевима. Челични носачи крилних мотора су причвршћени за предњу рамењачу. Гондоле у којима су смештени мотори су биле обложене алуминијумским лимом.
Aвион је имао класичан стајни трап са два независно вешана точка опремљена гумама високог притиска напред и трећи точак на репу авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, а у ногама стајног трапа су били уграђени уљно-опружни амортизери. Предњи точкови су били великог пречника што је била погодност за слетање на аеродроме са лоше припремљеним полетно слетним стазама. У предњим точковима су биле уграђене кочнице. Предњи точкови су имали лимене аеродинамичке облоге на точковима због смањења аеродинамичког отпора.
Варијанте
уредиПроизведене су две варијанте Спартан крузер II и Спартан крузер III и то од 6 до 10 путника зависно од варијанте.
- Спартан крузер II — са 6 седишта.
- Спартан крузер III — са 10 седишта.
Оперативно коришћење
уредиУкупно је произведено 17 примерака ових авиона. Производња је почела 1933. године а напуштена је 1942. године. Авиони су коришћени у Великој Британији и то у ваздухопловним компанијама и РАФ-у. Извезени су у следеће земље: Чехословачку, Египат, Индију, Ирак и Југославију (Аеропут). Аеропут је купио два комада од Спартан Еркрафта а трећи примерак је по лиценци израђен у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај у Земуну. Два авиона Спартан крузер су у Аеропуту коришћени до самог почетка рата, априла 1941. године, када су их заробили Немци[2]. Један од авиона овог типа је настрадао у удесу 15. јула.1936. године код Љубљане (Политика (новине)16. јули.1936. године страна 11. и 12.[3])
Особине авиона Спартан крузер II
уредиОпште карактеристике
уреди- Мотор - 3 x 130KS De Havilland Gipsy Major III (де Хевиленд џипси мајор),
- Елиса - двокрака,
- Капацитет - 6 до 10 путника,
- Посада - 2 члана.
Перформансе
уреди- Максимална брзина - 217 km/h,
- Путна брзина - 177 km/h,
- Највећи долет - 514 km,
- Плафон лета - 4.570 m,
- Брзина пењања - 183 m/min.
Земље које су користиле овај авион
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Мишовић, Мил.В (децембар 1932). „SPARTAN CRUISER Саобраћајни аероплан са три мотора”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 12: strana 82—84.
- ^ Јанић & Симишић 2007.
- ^ „Дигитална Народна библиотека Србије”. www.digital.nb.rs. Архивирано из оригинала 11. 03. 2009. г. Приступљено 14. 9. 2011.
Литература
уреди- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Боснић, Петар (2003). „„Аеропутеви“ авиони у Априлском рату”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 44: 34—35. ISSN 1450-6068.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8.
- Мишовић, Мил.В (децембар 1932). „SPARTAN CRUISER Саобраћајни аероплан са три мотора”. Ваздухопловни гласник (на језику: (језик: српски)). Нови Сад: ВВКЈ. 12: strana 82—84.
- Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068.
