Софија Коча

Софија Николајевић (Осијек, 31. мај 1861 — 31. јануар 1942, Земун) била српски писац прозе (романа), учитељица, наставница, гувернанта и хуманитарна радница.

Софија Коча
Лични подаци
Датум рођења	(1861-05-31)31. мај 1861.
Место рођења	Осијек, Аустроугарска
Датум смрти	31. јануар 1942.(1942-01-31) (80 год.)
Место смрти	Земун, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто)

Живот и каријера

Рођена је у Осијеку у српској породици. Након удаје, за пореског чиновника Александра Кочу, са супругом и децом живела је у Осијеку, Карловцу, Иригу и Винковцима.

После развода 1906. година, сама је води бригу о седморо деце. Преминула је у Земуну 1942. године.

Дело

Осим што је на српском језику писала и објављивала прозна дела (у сопственим издањима), Софија Коча је била приватна учитаљица немачког језика и неговатељица болесника.

Интензивно се бавила и мисионарским радом. Захваљујући коме је сакупљен новчани прилог неопходан за изградњу православне цркве у Ројчу (Словенија).

Библиографија

Монографије

• Светли карактери (1900)
• Из владавине Обреновића и Иван дањски атентат (1910)
• Моћ мајчине молитве. Намењено матерама христијанкама свете православне вере. У славу Пресветој
• Богородици. (1921)
• Доживљаји са пута кроз отаџбину (1925)
• Приче из савременог живота (1931)
• Божија правда (1933)
• Молитвеник за све христијане, на које ће се излити благодат и помоћ божије милости, ако га читају (1938)

Спољашње везе

• Софија Коча — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs