Славонски дијалекат
Славонски дијалект, односно источнославонски дијалект, је један од дијалеката штокавског наречја.[1] Спада у групу староштокавских дијалеката. Говори се првенствено у деловима источне Славоније (отуда и назив), где је подељен у две зоне, јужну (посавску) и северну (подравску). Такође се говори у појединим деловима Босанске Посавине, западног Срема, западне Бачке и јужне Барање.[2]
Овим дијалектом првенствено говоре славонски Шокци, који су све до 19. века свој језик називали шокачким.[3] Данас се већина славонских Шокаца изјашањава у смислу припадности хрватској нацији, те свој дијалекат сматра варијантом хрватског језика.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ивић 1956.
- ^ Okuka 2008, стр. 293-295.
- ^ Kordić 2010, стр. 265.
Литература
уреди- Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč.
- Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
- Ивић, Павле (1956). Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско наречје (1. изд.). Нови Сад: Матица српска.
- Kordić, Snježana (2010). Jezik i nacionalizam (PDF). Zagreb: Durieux.
- Okuka, Miloš (2008). Srpski dijalekti. Zagreb: Prosvjeta.