Симеон Богопримац
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Симеон Праведни или Симеон Богопримац је хришћански светитељ.
У време цара мисирског Птолемеја Филаделфа изабран је као један од седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Када превођаше пророка Исаију, па дође до пророчанства: „Ево дјева ће затрудњети и родиће сина“, он се збуни, па узе нож да избрише реч „дјева“ и замени је са речју „девојка“, и да тако и преведе на грчки.[1] Али у том тренутку јави се Симеону анђео Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. И рече му још весник Божји, неће умрети док не види Месију рођенога од девојке. Када Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол.[2] Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје“ (Лк 2, 29-30). Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.[3]
Празник
уредиСрпска православна црква слави Симоњдан 3. фебруара по црквеном, а 16. фебруара по грегоријанском календару.
Референце
уреди- ^ admin. „Свети Симеон Богопримац”. Српска православна црква - Епархија Аустријско- Швајцарска (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ „Свети Симеон Богопримац”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24.
- ^ Milankovic, Mirjana (2022-02-15). „Свети Симеон Богопримац”. Manastir Osovica. Приступљено 2024-01-24.
Напомене
уредиНапомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
