Свеучилиште у Мостару
Свеучилиште у Мостару је државни универзитет у Мостару. До рата у Босни и Херцеговини носио је назив Универзитет Џемал Биједић, по истоименом политичару. Међутим, након почетка рата, већинско хрватско становништво града мења му назив и усваја хрватски језик као наставни, замјенивши дотадашњи српскохрватски. Услед тога, Бошњаци су на новом мјесту створили сопствени Универзитет Џемал Биједић у Мостару, који ради и данас.[3]
лат. Universitas Studiorum Mostariensis | |
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 11. фебруар 1977.[1] |
Ректор | Зоран Томић |
Број студената | 7.510 (2022/23)[2] |
Локација | Мостар, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина |
Веб-сајт | www |
Историја
уредиУ Мостару и Херцеговини почетак и развој високог школства и школских институција датира с краја 19. века. Коријени високог школства у Мостару везују се за утемељење Фрањевачке богословије која је почела дјеловати 1895. године. Непосредно након Другог свјетског рата, 1950. године у Мостару је почела радити Виша педагошка школа. Потом слиједе Виша техничка школа (1959), Виша пољопривредна школа (1960) те одјељења Правног и Економског факултета који су од 1976. године прерасли у самосталне факултете. Од 1977. па све до 1992. године и више школе и факултети дјелују у оквиру Универзитета Џемал Биједић у Мостару, а службени је језик био српскохрватски. Од 1992. године на Свеучилишту је промијењено име и службени језик. Од тада се назива Свеучилиште у Мостару и умјесто пријашњег српскохрватског уведен је хрватски као службени језик.
Током рата у Босни и Херцеговини, 7. априла 1992. године прекинут је наставни процес јер су на Студентски дом и Економски факултет пале прве гранате. Свеучилиште није радило само у раздобљу од априла до јула 1992. године због сталног гранатирања Мостара. Љетни испитни рокови одржани су на Широком Бријегу за студенте који нису становали у Мостару. Слиједеће двије академске године (1992/93. и 1993/94) настава за прву годину студија организована је у Неуму и Широком Бријегу. Од академске 1994/95. године настава се изводи у дјелимично санираним свеучилишним објектима у Мостару. Након санирања посљедица рата започео је снажни развој Свеучилишта, а Мостар је постао универзитетски град.[4]
Организација
уреди- Агрономски и прехрамбено-технолошки факултет
- Академија ликовних умјетности
- Економски факултет
- Факултет природословно-математичких и одгојних знаности
- Факултет стројарства, рачунарства и електротехнике
- Факултет здравствених студија
- Фармацеутски факултет
- Филозофски факултет
- Факултет грађевинарства, архитектуре и геодезије
- Медицински факултет
- Правни факултет
Студенти
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „- SUM”. www.sum.ba.
- ^ „HIGHER EDUCATION 2022/2023” (PDF). fzs.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 12. 6. 2024.
- ^ „Počela nova akademska godina za 16 000 studenata Sveučilišta u Mostaru” (на језику: хрватски). Grad Mostar. 1. 10. 2013. Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 16. 12. 2014.
- ^ Owen-Jackson, Gwyneth (2015). Political and Social Influences on the Education of Children: Research from Bosnia and Herzegovina. New York: Routledge. стр. 114. ISBN 9781317570141.