Свеучилиште у Мостару

Свеучилиште у Мостару је државни универзитет у Мостару. До рата у Босни и Херцеговини носио је назив Универзитет Џемал Биједић, по истоименом политичару. Међутим, након почетка рата, већинско хрватско становништво града мења му назив и усваја хрватски језик као наставни, замјенивши дотадашњи српскохрватски. Услед тога, Бошњаци су на новом мјесту створили сопствени Универзитет Џемал Биједић у Мостару, који ради и данас.[3]

Свеучилиште у Мостару
лат. Universitas Studiorum Mostariensis
Типдржавни
Оснивање11. фебруар 1977.; пре 47 година (1977-02-11)[1]
РекторЗоран Томић
Број студената7.510 (2022/23)[2]
ЛокацијаМостар, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина
Веб-сајтwww.sum.ba

Историја

уреди

У Мостару и Херцеговини почетак и развој високог школства и школских институција датира с краја 19. века. Коријени високог школства у Мостару везују се за утемељење Фрањевачке богословије која је почела дјеловати 1895. године. Непосредно након Другог свјетског рата, 1950. године у Мостару је почела радити Виша педагошка школа. Потом слиједе Виша техничка школа (1959), Виша пољопривредна школа (1960) те одјељења Правног и Економског факултета који су од 1976. године прерасли у самосталне факултете. Од 1977. па све до 1992. године и више школе и факултети дјелују у оквиру Универзитета Џемал Биједић у Мостару, а службени је језик био српскохрватски. Од 1992. године на Свеучилишту је промијењено име и службени језик. Од тада се назива Свеучилиште у Мостару и умјесто пријашњег српскохрватског уведен је хрватски као службени језик.

Током рата у Босни и Херцеговини, 7. априла 1992. године прекинут је наставни процес јер су на Студентски дом и Економски факултет пале прве гранате. Свеучилиште није радило само у раздобљу од априла до јула 1992. године због сталног гранатирања Мостара. Љетни испитни рокови одржани су на Широком Бријегу за студенте који нису становали у Мостару. Слиједеће двије академске године (1992/93. и 1993/94) настава за прву годину студија организована је у Неуму и Широком Бријегу. Од академске 1994/95. године настава се изводи у дјелимично санираним свеучилишним објектима у Мостару. Након санирања посљедица рата започео је снажни развој Свеучилишта, а Мостар је постао универзитетски град.[4]

Организација

уреди
  • Агрономски и прехрамбено-технолошки факултет
  • Академија ликовних умјетности
  • Економски факултет
  • Факултет природословно-математичких и одгојних знаности
  • Факултет стројарства, рачунарства и електротехнике
  • Факултет здравствених студија
  • Фармацеутски факултет
  • Филозофски факултет
  • Факултет грађевинарства, архитектуре и геодезије
  • Медицински факултет
  • Правни факултет

Студенти

уреди
Број студената‍
Академска година Број студената
1995/96.
  
3.200
2004/05.
  
5.556
2005/06.
  
5.864
2006/07.
  
6.256
2007/08.
  
6.993
2008/09.
  
7.767
2009/10.
  
8.298
2011/12.
  
9.431
2012/13.
  
9.896
2013/14.
  
11.193
2014/15.
  
10.712
2015/16.
  
9.966
2016/17.
  
9.781
2017/18.
  
9.758
2018/19.
  
9.418
2019/20.
  
8.158
2020/21.
  
8.737

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „- SUM”. www.sum.ba. 
  2. ^ „HIGHER EDUCATION 2022/2023” (PDF). fzs.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 12. 6. 2024. 
  3. ^ „Počela nova akademska godina za 16 000 studenata Sveučilišta u Mostaru” (на језику: хрватски). Grad Mostar. 1. 10. 2013. Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 16. 12. 2014. 
  4. ^ Owen-Jackson, Gwyneth (2015). Political and Social Influences on the Education of Children: Research from Bosnia and Herzegovina. New York: Routledge. стр. 114. ISBN 9781317570141. 

Спољашње везе

уреди

43° 20′ 32″ N 17° 48′ 09″ E / 43.34222° С; 17.80250° И / 43.34222; 17.80250