Википедија

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 400 метара препоне за мушкарце

Такмичење у трчању на 400 м препоне у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 12., 13. и 15. августа на стадиону Лужники.

Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.
Official Video

Титулу светског првака из Тегуа 2011. бранио је Британац Дејвид Грин.

Земље учеснице

уреди

Учествовала су 37 атлетичара из 24 земље.

  1.   Алжир 1
  2.   Аустралија 1
  3.   Бахаме 1
  4.   Бразил 1
  5.   Куба 1
  6.   Комори 1
  7.   Доминиканска Република 1
  8.   Естонија 1
  9.   Француска 2
  10.   Уједињено Краљевство 3
  11.   Немачка 1
  12.   Јамајка 3
  13.   Јапан 3
  14.   Луксембург 1
  15.   Филипини 1
  16.   Папуа Нова Гвинеја 1
  17.   Порторико 2
  18.   Јужноафричка Република 3
  19.   Русија 2
  20.   Сенегал 1
  21.   Србија 1
  22.   Тринидад и Тобаго 1
  23.   Уругвај 1
  24.   САД 3

Освајачи медаља

уреди
 
Светски првак 2013. Џехју Гордон
     
Џехју Гордон
  Тринидад и Тобаго 		Мајкл Тинсли
  САД 		Емир Бекрић
  Србија

Рекорди

уреди

Рекорди пре почетка Светског првенства 2013.

уреди

10. август 2013.[1].

Светски рекорд Кевин Јанг,   САД 46,78 Барселона, Шпанија 6. август 1992.
Рекорд светских првенстава Кевин Јанг,   САД 47,18 Штутгарт, Немачка 19. август 1993.
Најбољи резултат сезоне Мајкл Тинсли,   САД 47,96 Де Мојн, САД 22. јун 2013.
Афрички рекорд Самјуел Матете,   Замбија 47,10 Цирих, Швајцарска 7. август 1991.
Азијски рекорд Хаџи Суан ел Сомаили,   Саудијска Арабија 47,53 Сиднеј, Аустралија 27. септембар 2000.
Северноамерички рекорд Кевин Јанг,   САД 46,78 Барселона, Шпанија 6. август 1992.
Јужноамерички рекорд Бајано Камани,   Панама 47,84 Хелсинки, Финска 7. август 2005.
Европски рекорд Стефан Дијагана,   Француска 47,37 Лозана, Швајцарска 5. јул 1995.
Океанијски рекорд Рохан Робинсон,   Аустралија 48,28 Атланта, САД 31. јул 1996.

Нови рекорди после завршетка Светског првенства 2013.

уреди
Најбољи резултат сезоне Џехју Гордон,   Тринидад и Тобаго 47,69 Москва, Русија 15. август 2013.

Најбољи резултати у 2013. години

уреди

Десет најбржих атлетичара 2013. године на 400 метара, пре почетка светског првенства (10. августа 2013) заузимало је следећи пласман.[2]

1. Мајкл Тинсли   САД 47,96 22. јун
2. Џехју Гордон   Тринидад и Тобаго 48,00 19. јул
3. Џони Дач   САД 48,02 18. мај
4. Керон Клемент   САД 48,06 22. јун
5. Бершон Џексон   САД 48,09 22. јун
6. Хавијер Кулсон   Порторико 48,14 4. јул
7. Омар Сиснерос   Куба 48,44 27. јул
8. Џастин Гејмон   САД 48,46 27. јул
9. Мамаду Касе Ан   Сенегал 48,50 19. јул
10. Реџиналд Вајт   САД 48,58 7. јун
10. Феликс Санчез   Доминиканска Република 48,58 4. јул
13. Емир Бекрић   Србија 48,76 13. јул

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2013.

Квалификационе норме

уреди
А норма Б норма
49,40 49,60

Сатница

уреди
Датум Време Коло
12. август 2013 11:05 Квалификације
13. август 2013 19:40 Полуфинале
15. август 2013 21:00 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+4)

Резултати

уреди
Легенда: КВ Квалификовани по пласману кв Квалификовани по резултату НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд ЛРС Лични рекорд сезоне

Квалификације

уреди

У квалификацијама 37 такмичара било је подељено у 5 група, а у полуфинале су се пласирала по четири првопласирана из сваке групе (КВ) и четири према постигнутом резултату (кв).[3],[4].

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 1 3 Мајкл Тинсли   САД 49,07 КВ
2 1 8 Емир Бекрић   Србија 49,16 КВ
3 3 7 Феликс Санчез   Доминиканска Република 49,20 КВ
4 1 7 Тимофеј Чаљи   Русија 49,33 КВ
5 4 6 Мамаду Касе Ан   Сенегал 49,33 КВ
6 3 2 Керон Клемент   САД 49,43 КВ
7 4 3 Лефорд Грин   Јамајка 49,45 КВ
8 5 5 Џехју Гордон   Тринидад и Тобаго 49,52 КВ
9 5 7 Иса Филипс   Јамајка 49,57 КВ
10 3 6 Ансерт Вајт   Јамајка 49,63 КВ
10 5 8 Расмус Меги   Естонија 49,63 КВ
12 1 4 Корнел Фредерикс   Јужноафричка Република 49,66 КВ
12 1 6 Себастијан Роџер   Уједињено Краљевство 49,66 кв
14 4 8 Бершон Џексон   САД 49,76 КВ
15 5 6 Ерик Алехандро   Порторико 49,79 КВ
16 5 4 Дејвид Грин   Уједињено Краљевство 49,79 кв
17 1 5 Тристан Томас   Аустралија 49,80 кв
18 3 3 Рис Вилијамс   Уједињено Краљевство 49,85 КВ
19 2 6 Омар Сиснерос   Куба 49,87 КВ
20 2 4 Хавијер Кулсон   Порторико 49,91 КВ
21 2 2 Такајуки Ташимото   Јапан 49,96 КВ
22 5 3 Махау Сугимати   Бразил 50,00 кв
23 2 5 Микаел Франсоа   Француска 50,02 КВ
23 3 5 Денис Кудрјавцев   Русија 50,02
25 2 8 Луис Јакоб ван Зил   Јужноафричка Република 50,05
26 1 2 Јоан Десимус   Француска 50,21
27 4 1 Џефри Гибсон   Бахаме 50,25 КВ
28 3 4 Андрес Силва   Уругвај 50,48 ЛРС
29 4 5 Јасухиро Фуеки   Јапан 50,66
30 2 7 Милуд Рахмани   Алжир 50,79
31 3 8 ПЦ Бенеке   Јужноафричка Република 51,14
32 5 2 Такатоши Абе   Јапан 51,41
33 4 4 Мовен Боино   Папуа Нова Гвинеја 51,49 ЛРС
34 4 7 Ерик Креј   Филипини 52,45
35 2 3 Маулида Даруече   Комори 53,28
2 1 Жак Фриш   Луксембург НЗ
4 2 Силвио Ширмајстер   Немачка НС

Полуфинале

уреди

У финале су се квалификовала по два првопласирана из три полуфиналне групе (КВ) и два према постигнутом резултату (кв).[5],[6].

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 3 5 Омар Сиснерос   Куба 47,93 КВ,СРС
2 3 4 Фелкс Санчез   Доминиканска Република 48,10 КВ, ЛРС
2 1 6 Џехју Гордон   Тринидад и Тобаго 48,10 КВ
4 3 6 Керон Клемент   САД 48,21 кв
5 2 4 Мајкл Тинсли   САД 48,31 КВ
6 2 5 Емир Бекрић   Србија 48,36 КВ, НР, ЕРС
7 1 4 Хавијер Кулсон   Порторико 48,42 КВ
8 1 5 Мамаду Касе Ан   Сенегал 48,69 кв
9 1 7 Корнел Фредерикс   Јужноафричка Република 48,85
10 2 3 Лефорд Грин   Јамајка 48,88 ЛРС
11 3 3 Ансерт Вајт   Јамајка 49,17 ЛР
12 3 2 Дејвид Грин.   Уједињено Краљевство 49,25
13 1 3 Иса Филипс   Јамајка 49,28 ЛРС
14 2 8 Рис Вилијамс   Уједињено Краљевство 49,29
15 1 2 Себастијан Роџер   Уједињено Краљевство 49,32
16 3 8 Расмус Меги   Естонија 49,42
17 3 7 Ерик Алехандро   Порторико 49,44 ЛРС
18 1 1 Тристан Томас   Аустралија 49,91
19 2 6 Тимофеј Чали   Русија 50,06
20 2 1 Махау Сугимати   Бразил 50,27
21 3 1 Џефри Гибсон   Бахаме 50,51
22 2 2 Микаел Франсоа   Француска 50,58
2 7 Такајуки Кишимото   Јапан ДИСК. чл. 168.7(а)
1 8 Бершон Џексон   САД НЗ

Финале

уреди

[7]

Пласман Стаза Атлетичар Држава Време Белешке
  6 Џехју Гордон   Тринидад и Тобаго 47,69 НР, СРС
  3 Мајкл Тинсли   САД 47,70 ЛР
  8 Емир Бекрић   Србија 48,05 НР, ЕРС
4. 5 Омар Сиснерос   Куба 48,12
5. 4 Феликс Санчез   Доминиканска Република 48,22
6. 7 Хавијер Кулсон   Порторико 48,38
7. 2 Мамаду Кас Ан   Сенегал 48,68
8. 1 Керон Клемент   САД 49,08

Извори

уреди
  1. ^ Рекорди трке на 400 м са препонама за мушкарце на сајту ИААФ Преузето 10.08.2013
  2. ^ Светска ранг листа трчака на 400 метара 2013. сајт ИААФ Преузето 10.08.2013
  3. ^ Резултати квалификација по групама на сајту ИААФ Преузето 06. 09. 2013
  4. ^ Збирни резултати квалификација на сајту ИААФ Преузето 06. 09. 2013
  5. ^ Резултати полуфинала по групама на сајту ИААФ Преузето 06.09.2013
  6. ^ Збирни резултати полуфинала на сајту ИААФ Преузето 06.09.2013
  7. ^ Резултати финалне трке на 400 м препоне на сајту ИААФ Прибављено 20.08.2013.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_2013_—_400_метара_препоне_за_мушкарце&oldid=27001876”