Светско првенство у атлетици на отвореном 2011 — маратон за жене
Маратон у женској конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2011. у Тегуу је одржан 27. августа.
Освајачи медаља
уредиЕдна Киплагат, Кенија | Приска Џепто, Кенија | Шарон Чероп, Кенија |
Кенијске атлетичарке, победнице у маратону, ушле су у историју, пошто су први пут у на светским првенствима освојиле све три медаље за једну земљу у једној дисциплини, као и прве које су то урадиле у маратонској трци у обе конкуренције.
Рекорди пре почетка Светског првенства 2011.
уредиСветски рекорд | Пола Редклиф Уједињено Краљевство |
2:15:25 | Лондон, Уједињено Краљевство | 13. април 2003. |
Рекорд светских првенстава | Пола Редклиф Уједињено Краљевство |
2:20:57 | Хелсинки, Финска | 14. август 2005. |
Најбољи резултат сезоне | Мари Кеитани Кенија |
2:19:19 | Лондон, Уједињено Краљевство | 17. април 2011. |
Афрички рекорд | Катерин Ндереба Кенија |
2:18:47 | Чикаго, САД | 7. октобар 2001. |
Азијски рекорд | Мизуки Ногучи Јапан |
2:19:12 | Берлин, Немачка | 25. септембар 2005. |
Североамерички рекорд | Дина Кастор Сједињене Државе |
2:19:36 | Лондон, Уједињено Краљевство | 23. април 2006. |
Јужноамерички рекорд | Кармен де Оливеира Бразил |
2:27:41 | Бостон, САД | 18. април 1994. |
Европски рекорд | Пола Редклиф Уједињено Краљевство |
2:15:25 | Лондон, Уједињено Краљевство | 13. април 2003. |
Океанијски рекорд | Бенита Вилис Аустралија |
2:22:36 | Чикаго, САД | 22. октобар 2006. |
Најбољи резултати у 2011. години
уредиДесет најбољих тркачица на маратону пре почетка првенства (26. августа 2011), имале су следећи пласман.[1]
1. | Мери Џепкосгеј Кејтани | Кенија | 2:19:19 | 17. април |
2. | Една Нгерингвони Киплагат | 2:20:46 | ||
3. | Лидија Черомеј | 2:22:34 | 8. мај | |
4. | Asselefech Medessa Mergia | Етиопија | 2:22:45 | 21. јануар |
5. | Приска Џепто | Кенија | 2:22:55 | 10. април |
6. | Изабела Андерсон | Шведска | 2:23:41 | 21. јануар |
7. | Безунеш Бекеле | Етиопија | 2:23:42 | 17. април |
8. | Атседе Бајса | 2:23:50 | ||
9. | Јошими Озаки | Јапан | 2:23:56 | 20. фебруар |
10. | Јукико Акаба | 2:24:09 | 17. април |
Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на СП 2011.
Квалификационе норме
уредиA норма | Б норма |
---|---|
2:43:00 |
Сатница
уредиДатум | Време | Коло |
---|---|---|
27. август 2011. | 9,00 | Финале |
Краћи преглед трке
уредиПошто је Танит Максвел из Јужноафриче Републике није стартовала, у трци су учествовале 54 такмичарке, из 22 земље. Маратон је почео у 9 часова, са погрешним стартом, по облачном времену на температури од 24°C и влажности ваздуха изнад 80%. До 10 км, маратонке су трчале у групи и на пролазу су прошле у времену 36:26. На челу су биле Безунеш Бекеле (Етиопија), Каролин Ротич (Кенија), -Aselefech Mergia}- (Етиопија), Атседе Бајса (Етиопија), Азуса Нојири, Реми Наказато, Јукико Акаба (Јапан), Чен Ронг (Кина), Мариза Барос (Португал), Шарон Чероп (Кенија) и Лисхан Дула (Бахреин) са проласком од 36,27-28. Нојири покушава да наметну свој темпо и наставља да предводи групу. У првом кругу на 15 км са 54:11, три Етиопљанке преузимају вођство, али Портигалка Барош хвата корак и преузима водећи улогу. На 20 км у времену 1:12:39, 31 маратонка се груписала из водеће Приске Џепто (Кенија), у мање од четири секунде. Само је 31. Лусија Кимани, (Босна и Херцеговина убрзо након тога одустала. После 1 сат и 30 минута, 30 маратонки је тесно груписано.
Тек након два сата трке 5 маратонки се издваја из групе и преузима вођство. Ту су биле две Етиопљанке: Aselefech Mergia и Безунеш Бекеле и три Кенијке Шарон Чероп, Една Киплагат и Приска Џепто. Кенијке убрзо стичу надокнадиву предност и тада постаје сигурно да ће Кенијке освојити светско првенство. На 40 км Киплгат са 2:21:30 има предност од другопласиране Џепто 9 секунди, 11 од треће Чероп, а 36 од четврте Бекеле. Киплагат лако побеђује са 2:20:43.
Резултати
уредиФинале
уредиНа старту је било пријављено 55 маратонки.
Пролазна времена
уредиДистанца | Атлетичар | Држава | Време |
---|---|---|---|
5 км | Безунеш Бекеле | Етиопија | 18:34 |
10 км | Безунеш Бекеле | Етиопија | 36:263 |
20 км | Приска Џепто | Кенија | 1:12:39 |
40 км | Една Киплагат | Кенија | 2:21:30 |
Резултати за светски куп
уредиПоз. | Репрезентација | Атлетичарке | Време |
---|---|---|---|
1. | Кенија | 7:26:27 | |
1. | Една Киплагат | 2:28:43 | |
2. | Приска Џепто | 2:29:00 | |
3. | Шарон Чероп | 2:29:14 | |
13. | Irene Jerotich Kosgei | (2:31:29) | |
29. | Каролин Ротич | (2:37:07) | |
2. | Кина | 7:31:35 | |
6. | Чунсју Џоу | 2:29:58 | |
8. | Ванг Ђали | 2:30:25 | |
11. | Чен Ронг | 2:31:11 | |
16. | Ђа Чаофенг | (2:31:58) | |
26. | Wang Xuequin | (2:36:10 ) | |
3. | Етиопија | 7:32:30 | |
4. | Безунеш Бекеле | 2:29:21 | |
12. | Аберу Кебеде | 2:31:22 | |
14. | Atsede Baysa | 2:31:37 | |
Aselefech Mergia | () | ||
Дире Туне | () | ||
4. | Јапан | 7:32:58 | |
5. | Јукико Акаба | 2:29:35 | |
10. | Реми Наказато | 2:30:52 | |
18. | Јошими Озаки | 2:32:31 | |
19. | Азуса Нојири | 2:33:42 | |
22. | Маи Ито | 2:35:16 | |
5. | Украјина | 7:45:44 | |
15. | Тетјана Хамера-Шмирко | 2:31:58 | |
21. | Олена Бурковска | 2:34:21 | |
33. | Тетјана Холовченко | 2:39:25 | |
Јулија Рубан | () | ||
Катерина Цеценко | () | ||
6. | Сједињене Државе | 7:47:55 | |
17. | Тера Муди | 2:32:04 | |
30. | Кејти Њубери | 2:37:28 | |
32. | Алиса Мек-Кег | 2:38:23 | |
38. | Colleen De Reuck | (2:44:35) | |
40. | Зојла Гомез | (2:46:44) | |
7. | Јужна Кореја | 7:59:53 | |
28. | Kim Sung-eun | 2:37:05 | |
34. | Lee Sook-Jung | 2:40:23 | |
35. | Chung Yun-Hee | 2:42:28 | |
43. | Park Jun-Sook | (3:03:34) | |
44. | Choi Bo-ra | (3:10:06) |
Референце
уреди- ^ „Светска ранг листа у 2011 - сајт ИААФ”. Приступљено 12. 6. 2019.
- ^ „Стартна листа финала”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2012. г. Прибављено 2.12.2023.
- ^ „Резултати финала”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2012. г. Прибављено 2.12.2023.
- ^ Водећа после 13 км дисквалификована након конзумирања пића од непознатог лица у маси поред стазе, што је забрањено првалима ИААФ.
- ^ Пролазна времена
- ^ Резултат екипног пласмана Прибављено 12.6.2019.
Спољашње везе
уреди- „Резултати женског маратона на званичном сајту”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. ИААФ