Сара Ахмед
Сара Ахмед (Солфорд, 30. август 1969)[1] британско-аустралијска је списатељица и научница, чија област проучавања обухвата феминистичку теорију, лезбејски феминизам, квир теорију, теорију афекта, критичку теорију расе и постколонијализам. Њен рад, Културна политика емоција, у коме истражује друштвене димензије и циркулацију емоција, препознат је као темељни текст у пољу теорије афекта.[2][3][4]
Сара Ахмед | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 30. август 1969. |
Место рођења | Солфорд, Уједињено Краљевство |
Образовање | Универзитет у Аделејду Универзитет у Кардифу |
Занимање | списатељица, научница, професорка |
Књижевни рад | |
Језик стварања | енглески језик |
Најважнија дела | Културна политика емоција |
Званични веб-сајт | https://www.saranahmed.com/ |
Живот
уредиСара Ахмед рођена је у Салфорду, у Енглеској. Почетком 1970-их, са породицом је емигрирала у Аделејд.[5] Кључне теме у њеним радовима, миграција, оријентација, разлика, страност и помешани идентитети, директно се односе на ранија искуства у њеном животу. Дипломирала је на Универзитету у Аделејду, а докторат је стекла у Центру за критичку и културну теорију Универзитета у Кардифу.[6] Тренутно живи на периферији Кембриџа са својом партнерком Саром Френклин, која је академик на Универзитету у Кембриџу.[7]
Каријера
уредиОд 1994. до 2004. године, Сара Ахмед је радила на Институту за женске студије на Универзитету Ланкастер и једна је од његових бивших директора.[8] Од 2004. до 2009. године, радила је у Одсеку за медије и комуникацију на Голдсмитс колеџу.[9] У пролеће 2009. године била је председавајућа у женским студијама на Универзитету Рутгерс.[10] Током 2013. године била је професорка родних студија на Универзитету у Кембриџу, где је водила истраживање на тему „Вољне жене: феминизам и историја воље".[11] Главни говорник на годишњој конференцији Националног удружења за женске студије била је 2015. године.[12] Године 2016. дала је оставку на Голдсмитс колеџу у знак протеста, због наводног сексуалног узнемиравања студената од стране особља.[13] Свој рад је наставила самостално.[14] Одржава и пише блог, у коме говори и о својој књизи "Живети феминистичким животом". Написала је 10 књига, а уређивала је и велики број књига и часописа.
Теорије
уредиИнтерсекционалност
уредиИнтерсекционалност је неопходна за њен феминизам. Она наводи да је „интерсекционалност почетна тачка, тачка од које морамо кренути ако желимо да прикажемо како моћ функционише”.[15] Наводи да, ако желимо окончати сексизам, морамо обратити пажњу и на расизам и колонијалну моћ који обликују данашње друштво.[15] Интерсекционалност дефинише њен осећај себе, као и њен феминизам.
Рад на разноврсности
уредиРад на разноврсности је једна од њених честих тема. Укључен у њене многе радове, укључујући и Живети феминистичким животом. То је концепт који описује шта значи живети феминистичким животом из дана у дан у институцијама. Рад на разноврсности је „учење о техникама моћи у настојању да се трансформишу институционалне норме или у настојању да будемо у свету који не прилагођава наше биће“. Она се ослања на своја искуства обојене жене у академским круговима и на радове других, укључујући Чандру Талпаде Моханти, М. Џеки Александер и Хајди Мирза.[16]
Лезбејски феминизам и расна класификација
уредиУ свом раду на ову тему, Сара Ахмед се ослања на рад других особа које спадају у исту групу, као што су Шери Морага, Глорија Анзалдуа и Одри Лорд. За ове жене наводи да су саме себе записале у постојање. Рад и текстове ових жена Сара Ахмед види као спас.[17]
Килџој феминизам
уредиОва идеја говори о животу кроз и са феминизмом, практиковање живота кроз феминистичку филозофију. Такође жели да створи безбедан простор за дељење, како патријахални систем и опресија стварају тензију у свачијем свакодневном животу.[14][17]
Афекат и феноменологија
уредиСвој рад фокусира и на анализу проживљеног искуства и афекта или емоција. Афекте дефинише као друштвене појаве које датирају начин на који особа води свој живот. У делу "Обећање среће" она истражује начин на који срећа делује као "друштвени притисак" да се појединци приближе или удаље одређеним понашањима и искуствима.
Награде
уреди2017. године добила је Кеслер награду за свој допринос ЛГБТ+ популацији.[18]
2019. године додељен јој је почасни докторат Универзитета Малме у Шведској.[19]
Референце
уреди- ^ Ахмед, Сара. „Ahmed, Sara, 1969-”. Library of Congress. Приступљено 2023-10-24.
- ^ Athanasiou, Athena; Hantzaroula, Pothiti; Yannakopoulos, Kostas (2008). „Towards a New Epistemology: The "Affective Turn"”. Historein (на језику: енглески). 8: 5—16. ISSN 2241-2816. doi:10.12681/historein.33.
- ^ Harrison, Guy (2021). On the Sidelines: Gendered Neoliberalism and the American Female Sportscaster (на језику: енглески). U of Nebraska Press. стр. 111. ISBN 978-1-4962-2742-3.
- ^ Cuddon, J. A. A Dictionary of Literary Terms and Literary Theory (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-32600-8.
- ^ Sian, Katy (2014). Conversations in Postcolonial Thought (на језику: енглески). Palgrave. стр. 17—18.
- ^ „Differences That Matter” (PDF). 1998. Приступљено 2023-10-24.
- ^ „Sara Ahmed”.
- ^ „People - Centre for Gender and Women's studies, Lancaster University, UK”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2016. г.
- ^ „Centre for Feminist Research”. 2016-09-26. Приступљено 2023-10-24.
- ^ „Spring Newsletter 2009” (PDF). Приступљено 2023-10-24.
- ^ „Previous Visiting Professors — University of Cambridge Centre for Gender Studies”. www.gender.cam.ac.uk. 17. 10. 2014. Приступљено 2023-10-24.
- ^ Koch-Rein, Anson (2015-11-09). „NWSA Conference 2015”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г.
- ^ „London university professor quits over sexual harassment of female students by staff”. 9. 6. 2016.
- ^ а б Ahmed, Sara (26. 8. 2013). „Feministkilljoys”. Приступљено 2023-10-24.
- ^ а б Ahmed, Sara (2017). Living a feminist life. Durham: Duke University Press. стр. 5. ISBN 9780822363040. OCLC 946461715.
- ^ Ahmed, Sara (2017). Living a feminist life. Durham: Duke University Press. стр. 91. ISBN 9780822363040. OCLC 946461715.
- ^ а б Living a feminist life, Sara (2017). Living a feminist life. Durham: Duke University Press. стр. 230. ISBN 9780822363040. OCLC 994735865.
- ^ „Kessler Award – CLAGS: Center for LGBTQ Studies”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2021. г. Приступљено 2023-10-24.
- ^ „'Feminist Killjoy' Sara Ahmed to be appointed new honorary doctor at Malmö University | Malmö University”.