Сана
Сана је ријека у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине. Извире у општини Рибник, дуга је 146 km, са површином слива од 3370 km². Улијева се у ријеку Уну, код Новог Града. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства и чистоће (лат. sano, sanare = лијечити).
Сана | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 140 km |
Басен | 3369,4 km2 |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Доња Пецка |
В. извора | 400 m |
Ушће | Уна |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Босна и Херцеговина |
Област | Република Српска Федерација Босне и Херцеговине |
Притоке | види |
Река на Викимедијиној остави |
Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села Доња Пецка и Јасенови Потоци, и крака под именом Корана. Након отприлике 1,5 km, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.[1]
Ток
уредиИзвор—Кључ
уредиУ горњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. Уна.
Кључ—Сански Мост
уредиУ овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од Кључа према Санском Мосту има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча.
Сански Мост—Приједор
уредиОд извора, до Санског Моста дужина тока износи 72 km, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од Санског Моста, кроз Приједор, до Новог Града, износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.
Приједор—Нови Град
уредиСве до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300 m прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница.
До рата у БиХ, фабрика папира у Приједору, Целпак, испуштала је отпадне воде на изласку Сане из града, тако да се даљи ток ријеке, до Новог Града, сматрао загађеним. У рату и након рата, па све до данас, фабрика је угашена, а испуштање отпадних вода одвија се у много мањој мјери.
У другој половини тока између Приједора и Новог Града, Сана представља границу између два историјска региона, Поткозарја и Подгрмеча.
На самом улазу у Нови Град налази се и ушће Сане у Уну.
Галерија слика
уредиРеференце
уреди- ^ Пецка пуна успомена, Приступљено 9. 10. 2010.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.