Википедија

Салва Еид Насер

 

Салва Еид Насер
Лични подаци
Пуно имеEbelechukwu Agbapuonwu (Salwa Eid Naser)
Датум рођења(1998-05-23)23. мај 1998. (26 год.)
Место рођењаОнича, Анамбра, Нигерија
ДржављанствоБахреин
Висина168 см
Спортске информације
Спорт400 м
ТренерХозе Рубио (од 2017)
Џон Обеја (2015-2017)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди48,14 на 400 м
Награде и медаље
Представљајући Бахреин Бахреин
Атлетика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2024. Париз 400 м
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2019. Доха 400 м
Сребрна медаља — друго место 2017. Лондон 400 м
Бронзана медаља — треће место 2019. Доха 4 x 400 микс
Светско првенство за млађе јуниоре
Златна медаља — прво место 2015. Кали 400 м

Салва Еид Насер (енгл. Salwa Eid Naser, рођена као Ебелечукву Агбапуонву енгл. Ebelechukwu Agbapuonwu; Онича, 23. мај 1998.) је бахреинска атлетичарка рођена у Нигерији. Спцијализована је за спринт. Била је светска шампионка 2019. са трећим најбржим временом у историји у трци на 400 метара од 48,14 секунди, поставши најмлађа шампионка икада и прва жена која је представљала азијску нацију која је победила у тој дисциплини на једном Светском првенству. Резултат од 48,14 је ставља на треће место ранг листе најбољих 400-метрашица свих времена иза спорних резултата Марите Кох (47,60; 1985) и Јармиле Кратохвилове (47,99; 1983). Насер је освојила и сребрну медаљу на Светском првенству 2017. Као чланица Бахреинске мешовите штафета 4 x 400 м, освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2019.

Насер је одслужила забрану такмичења од 30. јуна 2021. до фебруара 2023. због кршења антидопинг правила у вези са пропустом око пријављивања места пребивалишта.[1]

Одрастање

уреди

Салва Еид Насер је рођена од мајке Нигерије и оца рођеног у Бахреину.[2] [3] [4] Њена мајка се такмичила на 100 и 200 метара у школи.[5] Пре Салвиног 14. рођендана породица се преселила у Бахреин.[6] [7] 2014. прешла је у Бахреин, прихватила ислам и променила име. У 2019. рекла је да је срећна што људи у Нигерији славе њене победе.[6] [8]

Каријера

уреди

2016: Олимпијск игре

уреди

На Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, 18-годишњакиња је заузела девето место и није напредовала у финале трке на 400 метара.[9] Само недељу дана раније, Насер је изврнула скочни зглоб. После Игара, морала је да се одмори три месеца да би залечила ногу.[10]

2017–2019: Светска златна, сребрна и бронзана медаља

уреди
 
Са 19 година, Еид Насер (трећа с десна у црвеном) освојила је сребро на 400 м на Светском првенству 2017. у Лондону.

Још као јуниорка, Салва Еид Насер је освојила сребрну медаљу на 400 м на Светском првенству у Лондону 2017. са новим личним рекордом од 50,06 секунди.[11] [12] Са 19 година, Насер је постала најмлађа жена која је доспела на подијум трке на 400 м на једном Светском првенству.[13] [14] Мање од три недеље касније, победила је на митингу у Бриселу са новим личним рекордом (49,88).[15] [16]

Од новембра 2017. тренира је Доминиканац Хозе Лудвиг Рубио.[17] [18]

У 2018. на Париском митингу, победила је са новим личним рекордом од 49,55 с, обарајући азијски рекорд који је 1993. поставила Ма Јукин (49,81 с). 20. јула, на Херкулесовом митингу у Монаку, трчала је 49,08 с.[19] [20] [21]

Насер је 3. октобра 2019. постала шампионка на 400 метара на Светском првенству у Дохи, најмлађа икада и прва Азијска победница на 400 метара. Она је побољшала свој лични рекорд, постављен годину дана раније, за огромних 0,94 с, а њен резултат од 48,14 секунди био је најбржи од 1985. – то јест 34 године (када је Марита Кох поставила светски рекорд од 47,60). Насер је друга најбржа на Светском првенству (само иза Јармиле Кратоцхвилове која је трчала 47,99 1983.), и трећа најбржа свих времена.[22] [23] Додатно је узела бронзану медаљу у мешовитој штафети 4 × 400 м која је поставила азијски рекорд.

2020 – 2023: Двогодишња суспензија антидопинг прописа

уреди

У јуну 2020. Агенција за атлетски интегритет (АИУ) издала је привремену суспензију Насер због прекршаја правила пријаве пребивалишта у периоду од 12 месеци, укључујући једно неуспешно подношење пријаве и три пропуштена теста.[24] [25] У октобру 2020. Светски атлетски дисциплински суд је одбацио оптужбе и укинуо суспензију.[26] [27] [28] [29] Међутим, Светска Атлетика и Светска антидопинг агенција су уложили жалбу на ову одлуку Суду за спортску арбитражу.[30] 30. јуна 2021. Суд је усвојио жалбу, издавши Насер двогодишњу забрану такмичења која је трајала од јуна 2021. до фебруара 2023.[31] [32] [25] Сви њени резултати од 25. новембра 2019. до 30. јуна 2021. су дисквалификовани.

2024: Сребро на Олимпијским играма у Паризу

уреди

Еид Насер је освојила сребрну медаљу у финалу трке на 400 метара на Олимпијским играма у Паризу. Истрчала је 48,53 секунде и стигла иза победнице Мерилејди Паулино која је истрчала нови Олимпијски рекорд у времену 48,17 секунде.[33]

Достигнућа

уреди
 
Подијум на 400 м за жене на Светском првенству 2019. у Дохи: Шона Милер-Уибо, Салва Еид Насер и Шерика Џексон.
 
Насер након истрчаних 48,14 секунди у Дохи 2019.

Лични рекорди

уреди
Дисциплина Време (секунде.стотинке) Ветар (метара у секунди) Место одржавања Датум Напомене
100 метара 11.24 +1.3 Саламанка, Шпанија 8. јун 2019.
200 метара 22.51 +1.9 Пало Алто, САД 30. јун 2019.
400 метара 48.14 Доха, Катар 3. октобар 2019. Азијски рекорд

Међународна такмичења

уреди
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући   Бахреин
2014 Олимпијада младих Нанјинг, Кина 2. 400 м 52.74
2015 Светско првенство за млађе јуниоре Кали, Колумбија 1. 400 м 51.50
2016 Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 8. (полуфинале) 400 м 50.88
2017 Светско првенство Лондон, Уједињено Краљевство 2. 400 м 50.06
2018 Азијске игре Џакарта, Индонезија 1. 400 м 50.09
Континентални куп Острава, Чешка Република 1. 400 м 49.32
2019 Азијско првенство Доха, Катар 1. 200 м 22.74
1. 400 м 51.34
Светско првенство Доха, Катар 1. 400 м 48.14 Рекорд Азије
2024 Олимпијске игре Париз, Француска 2. 400 м 48.53

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „01 July 2021 – Athletics Integrity Unit Press Release” (PDF). Athletics Integrity Unit. 1. 7. 2021. стр. 1. Приступљено 1. 7. 2021. 
  2. ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  3. ^ O'Riordan, Ian (10. 8. 2017). „Athlete nationality issue hasn't been lost in London”. The Irish Times. Приступљено 18. 3. 2021. 
  4. ^ Efe, Ben (23. 6. 2020). „Athletics: Igboka backs Eid Naser to beat dope ban”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ Landells, Steve (21 July 2015). Naser takes a tip from George Michael and gets 400m gold in Cali. IAAF. Retrieved on 11 October 2015.
  6. ^ а б „World champion Salwa Eid Naser ready to 'go for the world record'”. Olympic Channel. 21. 11. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2021. 
  7. ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  8. ^ „Ebele Agbapuonwu becomes Salwa Naser – Nigerian athletes dump Nigeria in droves”. Daily Times Nigeria dailytimes.ng. 11. 8. 2017. Приступљено 25. 2. 2021. 
  9. ^ „Rio 2016 – Women's 400m – Standings”. Rio 2016 website. IOC. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  10. ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  11. ^ Smythe, Steve (3. 10. 2019). „Salwa Eid Naser stuns Shaunae Miller-Uibo in world 400m”. AW. Приступљено 18. 3. 2021. 
  12. ^ Johnson, Len (4. 10. 2019). „Naser vs Miller-Uibo race latest in long line of 400m upsets”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  13. ^ Dennehy, Cathal (10. 8. 2017). „Having beaten her heroes, Naser lives her teenage dreams”. World Athletics worldathletics.org. Приступљено 26. 2. 2021. 
  14. ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  15. ^ „Results − 400 Metres Women − Final” (PDF). IAAF. 9. 8. 2017. Приступљено 12. 4. 2021. 
  16. ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range” 
  17. ^ huaxia, ур. (2. 9. 2018). „Mixed feelings about naturalized athletes flourishing at Asiad”. Xinhua | English.news.cn. Архивирано из оригинала 4. 9. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2021. 
  18. ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  19. ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  20. ^ „"400m Results"” (PDF). sportresult.com. 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2021. 
  21. ^ Rowbottom, Mike. „Miller-Uibo goes sub-49 to win 400m in Monaco – IAAF Diamond League”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  22. ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range” 
  23. ^ Brown, Oliver (4. 10. 2019). „Salwa Eid Naser's astonishing world 400m performance has blown apart the possibilities over one lap”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 3. 5. 2021. 
  24. ^ Ingle, Sean (7. 6. 2020). „AIU says Salwa Eid Naser missed three drug tests before world 400m title win”. The Guardian. Приступљено 7. 6. 2020. 
  25. ^ а б „Salwa Eid Naser, world 400m champion, to miss Olympics with ban”. NBC Sports. 1. 7. 2021. Приступљено 1. 7. 2021. 
  26. ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion cleared of anti-doping violation at tribunal”. Sky News. 20. 10. 2020. Приступљено 26. 8. 2024. 
  27. ^ „SR/137/2020 – Decision of the Disciplinary Tribunal” (PDF). Athletics Integrity Unit. 14. 10. 2020. стр. 14. Приступљено 19. 3. 2021. 
  28. ^ Pérez, Ismael (20. 10. 2020). „World Athletics levanta la sanción a la campeona mundial de 400m Salwa Eid Naser”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  29. ^ „Salwa Eid Naser escapes ban on technicality”. Athletics Weekly. 20. 10. 2020. Приступљено 19. 3. 2021. 
  30. ^ Levy, Leighton (4. 3. 2021). „April dates set for CAS to hear appeals against Salwa Eid Naser exoneration”. sportsmax.tv. Приступљено 19. 3. 2021. 
  31. ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion to miss Olympics following two-year ban”. BBC News. 30. 6. 2021. Приступљено 26. 8. 2024. 
  32. ^ „Media Release; Athletics – Anti-doping” (PDF). CAS. 30. 6. 2021. стр. 1. Приступљено 30. 6. 2021. 
  33. ^ „Paulino breaks Perec’s Olympic record in historic 400m final in Paris”. 9. 8. 2024. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Салва_Еид_Насер&oldid=28395906”