Вафен СС

Вафен-СС
Вафен-СС
	Грб Вафен-СС
Постојање	1933—1945.
Земља	Трећи рајх
Тип	Панцер дивизија; Панцергренадири; Коњица; Пешадија; Брдска пешадија; Полиција
Врста	СС
Јачина	Вафен-СС се на врхунцу снаге састојао од 38 дивизија и низа мањих јединица[тражи се извор]
Штаб	Берлин
Команданти
Командант	Хајнрих Химлер

Вафен СС (нем. Waffen SS – борбени СС) настао је од заштитних одреда Шуцштафел (нем. Schutzstaffeln) који су представљали личну стражу Адолфа Хитлера. Под руководством Хајнриха Химлера, Вафен СС ће прерасти у јаку војну организацију која је била позната по фанатизму, суровости и бескрупулозности. Упркос значајним резултатима које ће Вафен СС постићи током Другог светског рата, нарочито у борбама на Источном фронту и Нормандији, као и офанзивним дејствима током немачке Арденске офанзиве, њени припадници остаће запамћени по небројеним злочинима почињеним против цивилног становништва и ратних заробљеника.^{[тражи се извор]}

Након скромних почетака као заштитничка јединица за водство НСДАП-а, Вафен-СС ојачале су у снаге од 38 борбених дивизија са око 950.000 људи, и укључујући неколико елитних јединица. На Нирнбершким суђењима, Вафен-СС био је осуђен као део криминалне организације због великог суделовања у ратним злочинима због чега су ветеранима Вафен-СС-а одузета многа права која су додељена осталим немачким ратним ветеранима.^{[тражи се извор]}

Сви припадници СС-а су на десној подлактици имали истетовирани број - што мањи број тим виши ранг и историја у СС-у. После рата су многи СС-овци покушавали на разне начине да тај број избришу. Иста метода тетовирања је примењивана и за обележавање логораша али је подлактица била друга.^{[тражи се извор]}

Оснивање

Капа официра Вермахта (лево) и Вафен-СС (десно).

Почетком тридесетих година 20. века СС је представљао војно устројен огранак Нацистичке партије чији је значај у Немачкој, а сразмерно са тим и његово чланство, био релативно мало. Међутим, вођа СС Хајнрих Химлер није био задовољан оваквом улогом организације због чега је искористио међусобна трвења у Немачкој тридесетих година како би оснажио положај СС. Порекло Вафен-СС се може пратити до ибора групе од око 120 припадника СС-а који је у марту 1933. извршио Јозеф Дитрих да би основао Специјалну команду (нем. Sonderkommando) Берлин.^[1] По именовању за немачког канцелара Адолф Хитлер није имао поверења у јединице Рајхсвера које су биле задужене за његову безбедност. Због тога је наредио да се од припадника СА формира борбена јединица која ће на себе преузети овај задатак. До новембра 1933. ова формација је бројала 800 људи. Ова јединица представљала је Хитлерову „преторијанску гарду“ и била је задужена за његову личну безбедност. Јединица је пратила Хитлера на његовим многобројним путовањима, а из њених редова бирани су Хитлерови возачи, посилни, телохранитељи и др. На годишњици обележавања неуспешног Минхенског пуча, пук се заклео на оданост Хитлеру. У заклетвама се истицало да се заклињу на верност само њему и на послушност до смрти.^[1] Ова формација је добила назив Телесна гарда Адолфа Хитлера (нем. Leibstandarte Adolf Hitler (LAH)).^[2] По Химлеровом наређењу пук је добио назив СС Телесна гарда Адолфа Хитлера (LSSAH).^[2]

Тако је СС играо кључну улогу у Хитлеровом обрачуну са вођом СА одреда Ернстом Ремом и његовим сарадницима. У јуну 1934. године, током „ноћи дугих ножева“, Хитлер је уз помоћ СС ликвидирао свог најозбиљнијег супарника и на тај начин успоставио апсолутну личну доминацију у Немачкој.^{[тражи се извор]}

Недуго затим широм Немачке основане су СС-ВТ (СС резервне трупе) које су стајале на располагању Адолфу Хитлеру за извршење специјалних задатака у рату и миру. Трећи елемент Вафен-СС, који неће стећи признање све до немачког напада на Француску 1940. године биле су СС-ТКВ (СС јединице мртвачка глава) првобитно формиране од чувара концентрационих логора, које су поред борбених задатака биле задужене и за унутрашњу безбедност.^{[тражи се извор]}

До 1940. године. Вафен-СС се састојао од четири борбене јединице, СС Телесна гарда Адолфа Хитлера, СС Дојчланд, СС Германија и СС Фирер, као и од четири јединице из састава СС резервних трупа, СС Обербајерн, СС Бранденбург, СС Туринген и СС Остмарк, која је уједно била и прва страна СС јединица формирана од Аустријанаца.^{[тражи се извор]}

Вафен-СС корпуси^[3]

1. СС тенковски корпус
2. СС тенковски корпус
3. (германски) СС тенковски корпус
4. СС тенковски корпус - раније 7. СС тенковски корпус
5. СС планински корпус
6. СС армијски корпус (летонски)
7. СС тенковски корпус - (касније 4. СС тенковски корпус)
8. СС коњички корпус - планиран 1945, али није формиран
9. оружани Планински корпус СС (хрватски)
10. СС корпус - састављен од расформираног 14. СС корпуса
11. СС тенковски корпус
12. СС корпус
13. СС Арми корпус
14. СС корпус види горе (10. СС корпус)
15. СС козачки коњички корпус
16. СС корпус
17. Ваффен корпус оф СС (мађарски)
18. СС корпус
Српски Добровољачки Корпус (абзорбиран 1944)

Вафен-СС дивизије

Друге јединице

СС гренадирски пук (1. Румунски)^[4]
СС гренадирски пук (1. Бугарски)
Српски добровољачки корпус (абзорбиран 1944)
XV козачки коњички корпус (абзорбиран 1944)
Слободна индијска легија (абзорбиран 1944)
Британски добровољачки корпус
Легија белог орла
1. београдски специјални борбени одред Гестапоа

**Стране јединице у Вафен-СС-у**
Држава порекла	Број	Народност
Албанија	3000	Албанци
Белгија	23 000	Фламанци
Белгија	15 000	Валонци
Уједињено Краљевство	50	Енглези
Бугарска	200-1000 (?)	Бугари
НДХ	31.000	Хрвати, Бошњаци, Албанци
Данска	10.000	Данци
Индија	3500	Хиндуси
Естонија	20.000	Естонци
Финска	1000	Финци
Мађарска	15 000 (?)	Мађари
Летонија	39 000	Летонци
Холандија	50.000	Холанђани
Норвешка	6000	Норвежани
Француска	8000	Французи
Италија	20.000	Италијани
Пољска (Галиција)	25 700	Украјинци, Пољаци
СССР	12 000	Руси, Белоруси
	40.000 - 50.000 (?)	Козаци
	8000	Татари, Туркмени, Киргизи, Узбеци
Румунија	3000	Румуни
Србија	24,000	Немци, Албанци, Срби (након абзорбације)
Шпанија	200-1000 (?)	Шпанци
Шведска	100-130	Швеђани
Швајцарска	700-800	Швајцарци

Ратни злочини

Посебна организација Општи СС је била одговорна за управљање логорима смрти. Многи њени чланови, као и чланови СС-тотенкопффербенди су чинили језгро 3. СС дивизије Мртвачка глава.^[5] Током Нирнбершских процеса, Вафен-СС је проглашена за злочиначку организацију, осим регрута регрутованих од 1943. који су изузети из те пресуде јер су били приморани да ступе у Вафен-СС. Многи чланови и јединице Вафен-СС су биле одговорни за ратне злочине против цивила и савезничких војника. Послератна немачка влада третира СС као злочиначку организацију, због бројних доказа о умешаности у ратне злочине.^{[тражи се извор]}

Види још

Референце

^ ^а ^б Flaherty 2004, стр. 144.
^ ^а ^б Cook & Bender 1994, стр. 17, 19.
^ „Енглеска википедија: List of Waffen-SS divisions)”.
^ „Енглеска википедија: Waffen Grenadier Regiment of the SS (1st Romanian)”.
^ Flaherty 2004, стр. 149-150.

Литература

Chant, Christopher (1996). The Nazi War Machine. Tiger Books International. ISBN 978-1-85501-830-3.
Cook, Stan; Bender, Roger James (1994). Leibstandarte SS Adolf Hitler: Uniforms, Organization, & History. San Jose, CA: R. James Bender. ISBN 978-0-912138-55-8.
Flaherty, T. H. (2004) [1988]. The Third Reich: The SS. Time-Life. ISBN 978-1-84447-073-0.
Lumsden, Robin (1995). SS Regalia. Saturn Books. ISBN 978-1-86222-033-1.
Williamson, Gordon; Andrew, Stephen (2003). The Waffen-SS: 1. to 5. Divisions. Osprey Publishing Ltd. ISBN 978-1-84176-589-1. Архивирано из оригинала 15. 03. 2014. г. Приступљено 10. 05. 2013.

Спољашње везе

[FOOTNOTEFlaherty2004144-1] а ^б Flaherty 2004, стр. 144.

[FOOTNOTECookBender199417,_19-2] а ^б Cook & Bender 1994, стр. 17, 19.

[3] „Енглеска википедија: List of Waffen-SS divisions)”.

[4] „Енглеска википедија: Waffen Grenadier Regiment of the SS (1st Romanian)”.

[FOOTNOTEFlaherty2004149-150-5] Flaherty 2004, стр. 149-150.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]