СС-полицијски пук самозаштите Санџака
СС-полицијски пук самозаштите Санџака (њем. SS-Polizei Selbstschutz Regiment Sandschak, хрв. SS-policijska pukovnija samozaštite Sandžaka), познат и као Легија Кремплер, била је јединица Шуцштафела (СС) коју је на подручју Санџака успоставио старији официра Вафен-СС-а Карл фон Кремплер.[4] У октобру је посјетио Санџак и преузео мјесну добровољачку милицију са сједиштем у Сјеници коју је чинило око 5.000 муслимана антикомуниста и антисрба.[2]
| СС-полицијски пук самозаштите Санџака | |
|---|---|
| Постојање | 1943—1944. |
| Величина | 2000 |
| Надимак | |
| Ангажовање | |
| Команданти | |
| Основао и ефективно контролисао | Карл фон Кремплер |
| СС и полицајфирер | Аугуст Мајснер |
Пук је створен спајањем три батаљона албанских колаборационистичких трупа са једним батаљоном Муслиманске милиције Санџака. Нијемци нису могли обезбједити униформе, оружје и опрему за више од једног батаљона, па су други остали у јединицама Муслиманске милиције.[5][6] Након тога се ова формација понекад звала Борбена група Кремплер (њем. Kampfgruppe Krempler) или подругљивије Муслиманска група фон Кремплера (њем. Muselmanengruppe von Krempler). Кремплер је именовао Сулејмана Пачариза за формалног команданта јединице, али је он као кључни војни тренер и контакт особа за њемачког оружје и миницију, практично имао контролу.[7] У једном тренутку у Сјеници дјеловало је око 2.000 припадника пука.[8] Врховни заповједник свих полицијских снага био је СС и полицајфирер Аугуст Мајснер који је у вези полицијских акција одговарао само рајхсфиреру СС-а Хајнриху Химлеру.[9]
Сви новорегрутовани припадници пука послати су на двомјесечну обуку у Рашку и Вучитрн. Обучавали су их Фолксдојчери. Поред војне обуке, учили су њемачки језик, прво војне команде, а затим и да говоре. Пјевали су њемачке корачице док су марширали кроз насељена мјеста.[10]
У августу 1944. учествовали су у операцији Рибецал под командом 5. СС добровољачког планинског корпуса.[11] Југословенски партизани поразили су пук 14. октобра 1944. током изненадног напада током којег су заузели Сјеницу и потиснули га до Дуге Пољане, 23 километра источно. Овом акцијом означен је крај јединице у Санџаку, иако су Нијемци поново заузели Сјеницу 25. октобра 1944. године. У новембру 1944, Пачариз се са својим трупама повукао у Сарајево гдје је пук стављен под команду усташког генерала Вјекослава Лубурића. Пачариз је унапријеђен у усташког пуковника.[12]
Пачариз је заробљен у близини Бање Луке 1945, гдје му је суђено и пресуђено кривим за масакре над цивилима. Погубљен је као ратни злочинац.[13]
Референце
уреди- ^ Muñoz 2001, стр. 294.
- ^ а б Thomas 1995, стр. 23, In Sanjak, the border region between South- West Serbia and Northern Montenegro, the Italians formed a 3,000-strong anti-Partisan Moslem Militia, under Hoxha Patchariz, reformed in early 1944 as the Moslem Legion, under SS-Major Karl von Krempler..
- ^ Colić 1988, стр. 224.
- ^ Burg & Shoup 1999, стр. 38, A Muslim unit, the Legija Kempler, operated in the Sandžak region (in Serbia)..
- ^ Muñoz 2001, стр. 293.
- ^ Glišić 1970, стр. 215, Легију „Кремплер", састављени од три батаљона албанских квислиншких трупа и муслиманске фашистичке милиције у Санџаку..
- ^ „The Moslem Militia and Legion of the Sandjak”. Axis Europa Magazine. II/III (9): 3—14. July—August—September 1996. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića 1978, стр. 160, Немци су тада на подручју Сјенице имали … и око 2000 СС добровољачка легија Кремплер.
- ^ Tomasevich 2002, стр. 77, 78.
- ^ Božović & Vavić 1991, стр. 164.
- ^ Kumm 2007, стр. 241.
- ^ Muñoz 2001, стр. 295.
- ^ Zbornik dokumenata i podataka 1958, стр. 32.
Литература
уреди- Thomas, Nigel (1995). Axis Forces in Yugoslavia 1941–45 (на језику: енглески). Bloomsbury USA. ISBN 978-1-85532-473-2. Приступљено 13. 2. 2021.
- Muñoz, Antonio J. (2001). The East Came West: Muslim, Hindu and Buddhist Volunteers in the German Armed Forces, 1941—1945 (на језику: енглески). Axis Europa Books. ISBN 978-1-891227-39-4. Приступљено 13. 2. 2021.
- Kumm, Otto (2007). Vorwärts, Prinz Eugen!: Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen" (на језику: немачки). Winkelried. ISBN 978-3-938392-13-3. Приступљено 26. 3. 2023.
- Colić, Mladenko (1988). Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941-1945 (на језику: српскохрватски). Vojnoistorijski institut. Приступљено 26. 3. 2023.
- Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention (на језику: енглески). M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3189-3. Приступљено 13. 2. 2021.
- Glišić, Venceslav (1970). Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941—1944 (на језику: српски). Rad. Приступљено 13. 2. 2021.
- Simpozijum seoski dani Sretena Vukosavljevića (на језику: српски). Opštinska zajednica obrazovanja. 1978. Приступљено 26. 3. 2023.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration (на језику: енглески). Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-7924-1. Приступљено 26. 3. 2023.
- Božović, Branislav; Vavić, Milorad (1991). Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u drugom svetskom ratu (на језику: српски). Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-040-0.
- Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavija (на језику: српски). Vojnoistorijski institut. 1958. Приступљено 26. 3. 2023.
