Дурмиторска операција

Дурмиторска операција
	Део Другог светског рата и ; Четничко-партизанског сукоба
	; Оперативна група дивизија НОВЈ на путу за Србију форсира Ибар, након жестоких борби са Немцима. 4. август 1944.
Време	13. август – 27. август 1944.
Место	Црна Гора и Санџак
Исход	Победа НОВЈ
Сукобљене стране
Народноослободилачка војска Југославије	Немачки Вермахт; ЈВуО
Команданти и вође
Пеко Дапчевић	Оберфирер Артур Флепс, (нем. Oberführer Artur Phleps) командант V СС корпуса
Укључене јединице
Први пролетерски корпус НОВЈ; две дивизије Другог ударног корпуса НОВЈ; Дванаести ударни корпус	1. брдска дивизија; 7. СС дивизија; 181. пешадијска дивизија; 21. СС дивизија; 2. пук Бранденбург; Армијске јединице Команде Југоистока; 24. бугарска дивизија; Црногорски добровољачки корпус; Дрински корпус ЈВуО; Легија Кремплер; Албанска милиција
Јачина
16.000	50.000

Операција Рибецал (нем. Rübezahl), или у југословенској историографији Дурмиторска операција, представљала је кључну фазу битке за Србију 1944. Она представља главну карику и врхунац немачке активне одбране, и њен неуспех довео је до брзог успостављања доминације НОВЈ у Србији.

Операција је започела у зору 13. августа 1944, непосредно се надовезујући на операцију Хакфлајш (нем. Hackfleisch) у источној Босни. За ову операцију немачка команда Групе армија Ф извршила је максималну могућу концентрацију трупа. Немачке дивизије кренуле су у концентрично наступање, потискујући делове Првог и Дванаестог корпуса, са намером да их набаце на масив Дурмитора, и тамо поразе, разбију и онеспособе за офанзивна дејства. Операција је умешно осмишљена и извођена са залагањем, па су немачке снаге освојиле знатан простор и нанеле снагама НОВЈ знатне губитке.

Снаге НОВЈ такође су успешно вођене. Нису прихватале одлучне окршаје, него су користиле простор за маневар. Док су Трећа, Шеста и 37. дивизија водиле оштре задржавајуће борбе, ноћу 18/19. августа Прва пролетерска дивизија се извукла из борбеног додира и форсираним марш-маневром забацила се дубоко у позадину немачких нападних клинова. Одлучно продирући у дубину, форсирала је Лим 20/21. августа.

Овим је немачки план изигран. 7. СС дивизија хитно је интервенисала једним пуком покушавајући да ухвати Прву пролетерску. За задржавање је ангажована бугарска 24. дивизија, Златиборски корпус ЈВуО, и, дубље на правцу продора, Четврта група јуришних корпуса.

Прва пролетерска дивизија је међутим разбила Бугаре на Палисаду 27. августа, и, одбацивши четнике, наставила продор уз асистенцију 37. санџачке дивизије.

Шеста личка је за то време водила исцрпљујуће задржавајуће борбе на Дурмитору. Недељу дана након Прве, и Шеста дивизија се маневром извукла из немачког притиска и, прешавши Лим, придружила се Првој дивизији. Тиме је немачка идеја разбијања ударне снаге НОВЈ и изградње запречне линије на Лиму дефинитивно компромитована.

Услед развоја у Румунији и Бугарској, 1. брдска дивизија добила је 26. августа заповест да се хитно пребаци у североисточну Србију. Команда Југоистока наложила је штабу V СС корпуса да окрњеним снагама настави притисак, направивши нови план под кодним именом Рибешницел (нем. Rübesnitzel). Међутим, операција је изгубила замах и јединице Другог корпуса наредних дана у противофанзиви вратиле су сву изгубљену територију.

12. корпус такође се успешно ослободио притиска и 5. септембра, форсиравши Дрину северно од Вишеграда, након вишемесечних покушаја спречавања од стране Немаца, прешао у Србију. Ове снаге су у једномесечним борбама оствариле доминацију на терену у Србији.

Савезници су током ове операције пружили снагама НОВЈ значајну подршку, путем ваздушних напада, снабдевањем и нарочито евакуацијом рањеника у болнице у Италији.

Планирање офанзиве

Употребљене снаге

Команда Југоистока прикупила је за операцију следеће снаге:

а) Јужна група: главни део 1. брд. див., албанска милиција и делови СС-дивизије »Скендербег«,

б) Југозападна група: 2 ојачана батаљона 181. пеш. дивизије са III/13. СС-пука

ц) Северозападна група: 2. пук Бранденбург (без 1 бат.), 3/12. тенк. бат. з. б. В., ЦДК и четници (Дрински корпус).

д) Северна група: 14. СС-пук (без III)

е) Источна група: Виша к-да III/363. пука, 696. бат. фелджандармерије, делови 297. изв. бат., 2/201. бриг. јур. топова.

ф) Група Кремплер

г) Црногорски добровољачки корпус употребљен је по пуковима, у својству помоћних трупа немачким нападним групама.

х) Падобрански лов. батаљон Бранденбург^[1]

Падобрански батаљон, предвиђен за извођење дејстава на командни центар, на крају није употребљен. НОВЈ се није супротставила централно организованим фронталним отпором.

Са развојем ситуације, у борбу су уведене још неке снаге;

24. бугарска дивизија, делом на правцу Дурмитора, делом по дубини, на Златибору.
Златиборски корпус ЈВуО
Четврта група јуришних корпуса упућена је на крају операције ради пресретања наступајуће групације НОВЈ.

Немачке снаге биле су носилац нападних дејстава, док су четничке снаге и Муслиманска милиција употребљене као помоћне снаге за затварање мање важних праваца.

Прва брдска дивизија наступа из области Андријевице на север, главнина (дивизије) Принц Еуген под оберфирером Кумом босанске Титове дивизије са севера сатерује у Санџак, четничке јединице попуниће отворе где се појаве.(нем. Die 1 Geb Div stößt aus dem Raum Andrijevica nach N vor, die Masse der PE unter Oberf Kumm drängt von N her die bosnischen Tito-Divisonen in den Sandschak ab, Cetnik-Einheiten füllen auf, wo Lücken entstehen können.)

^[2]

Ток операције

Развој дејстава након операције

Евакуација рањеника

Током 1944. Други ударни корпус у сарадњи са Савезницима организовао је евакуацију рањеника авионима у савезничке болнице у Италији. За евакуацију су коришћени аеродром у Беранама и новооспособљена писта у Његовуђи, између Сињајевине и Дурмитора.

Међутим, током борбених дејстава у операцији Рибецал, немачке снаге запоселе су обе ове писте. Број рањеника веома је порастао, како због борби Другог корпуса, тако и због пристизања под борбом Првог и Дванаестог војвођанског корпуса. Због тога је припремљена нова писта у Брезнама, северно од Никшића. На овом простору снажан притисак на снаге НОВЈ вршили су делови 7. СС дивизије, 181. дивизије и 8. „гвоздени“ пук Црногорског добровољачког корпуса. Са ове импровизоване аеродромске писте под драматичним околностима, захваљујући упорној одбрани Треће ударне дивизије, током 21. августа 1944. евакуисано је 1.059 рањеника у Италију. На овај начин спасено је много живота, а јединице НОВЈ, ослобођене већег дела тешких рањеника, добиле су на покретљивости.

Референце

Литература

Ослободилачки рат народа Југославије, 2, преправљено и допуњено издање, књига 2 - Војноисторијски институт, Београд 1963 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. октобар 2014)
Casagrande, Thomas (2003). Die volksdeutsche SS-Division "Prinz Eugen": die Banater Schwaben und die nationalsozialisten Kriebsverbrechen. Frankfurt am Mein: Campus Verlag. ISBN 978-3-593-37234-1.
Kumm, Otto (1978). Vorwärts, Prinz Eugen! Geschichte der 7. SS-Freiwilligen-Division "Prinz Eugen". Coburg: Munin-Verlag. Архивирано из оригинала 24. 08. 2014. г. Приступљено 05. 06. 2011.
Roland Kaltenegger. TOTENKOPF & EDELWEIß. Архивирано из оригинала 27. 08. 2014. г. , Ares Verlag 2008.
Schraml, Franz (1962). Kriegsschauplatz Kroatien die deutsch-kroatischen Legions-Divisionen: 369., 373., 392. Inf.-Div. (kroat.) ihre Ausbildungs- und Ersatzformationen. Neckargemünd: Kurt Vowinckel Verlag. OCLC 4215438.
Радован Вукановић (1982). Други ударни корпус (PDF). Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 09. 05. 2013. г. : Глава IV - СТВАРАЊЕ И ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ОПЕРАТИВНЕ ОСНОВЕ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ЈЕДИНИЦА НОВЈ И ЊИХОВ ПРОДОР У СРБИЈУ
Радован Вукановић. РАТНИ ПУТ ТРЕЋЕ ДИВИЗИЈЕ (PDF). Архивирано из оригинала 20. 04. 2013. г. , Војноиздавачки завод, Београд, 1970: Други дио - ДЕЈСТВА ДИВИЗИЈЕ У САСТАВУ 2. НОУ КОРПУСА — стварање и одбрана слободне територије у Црној Гори
Ђорђе Орловић. ШЕСТА ЛИЧКА ПРОЛЕТЕРСКА ДИВИЗИЈА „Никола Тесла“. Архивирано из оригинала 11. 09. 2011. г. , Војноиздавачки и новински центар Београд, 1990: МАРШ ДИВИЗИЈЕ ОД ГЛАМОЧА ДО ЗЛАТИБОРА И БОРБЕ У СРБИЈИ
Чедо Друловић. 37. САНЏАЧКА ДИВИЗИЈА. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. , Војноиздавачки завод, Београд, 1983.
Периша Грујић: Шеснаеста војвођанска дивизија, Београд, Војно дело, 1959.

Спољашње везе

[1] Извештај Команданта Југоистока од 12. августа 1944. Врховној Команди Вермахта о саставу борбених група и њиховим правцима напада у операцији Рибецал, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том XII, књига 4, документ 108

[FOOTNOTEKumm1978250-2] Kumm 1978, стр. 250.

[1]

[2]