Румена Бужаровска
Румена Бужаровска (Скопље, 1981) македонска је књижевница и преводилац. Предаје америчку књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Скопљу.[1]
| Румена Бужаровска | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1981. |
| Место рођења | Скопље, СФРЈ, данас Северна Македонија |
| Књижевни рад | |
| Период | од 2006. |
| Утицаји од | амерички мајстори приповедања |
| Најважнија дела | Мој Муж |
Књижевни рад
уредиСа књижевношћу се Румана Бужаровска срела још у детињству. Њена баба Вера Бужаровска такође је била позната македонска књижевница.[2]
У време када је похађала средњу школу Румена је боравила у Америци, где се срела са модерном и савременом америчком књижевношћу која и данас, како сама каже, утиче на њен начин писања. Озбиљно почиње да се занима за писање у време студија.[3] До садa је објавила неколико збирки прича, а књижевни критичари често је упоређују са америчким мајсторима кратке приче.[4]
Прве приче Румена Бужаровска објављује у часопису Маргина 2005. године. Њена прва збирка прича изашла је из штампе 2007. Године 2006. била је стипендисткиња Култур Контакта (KulturKontakt) у Бечу, где је провела месец дана, а 2008. стипендисткиња Интернатионалес Међународне куће аутора (Internationales Haus der Autoren) у Грацу. У међувремену њене приче објављиване су на немачком у часописима Manuskripte, Ostragehege и Lichtungen. На српском језику приче су јој објављене у часописима Бетон, Трећем Тргу и Кикинда Шорт (Kikinda Short) 2010.[3]
Хрватски преводи збирки приповедака „Осмица” и „Мој муж” постигле су тренутни успех и претвориле Румену Бужаровску у најистакнутију нову наду регионалне књижевне сцене.[3] Две њене књиге, „Мој муж” и „Никуда не идем”, за кратко време постале су хитови. Обе су се нашле међу десет топ најпродаванијих књига издавачке куће Боока (у оригиналу Booka) у 2019. години.[5] Као једно од најважнијих имена савремене македонске и регионалне књижевне сцене 2020. године била је гост књижевног фестивала „Крокодил” у Београду.[6] Њене књиге су преведене на језике простора бивше Југославије, енглески, немачки, мађарски, италијански, француски, албански, бугарски и украјински.[6]
Осим писањем, бави се и превођењем. Са енглеског на македонски језик превела је дела Луиса Керола (Алиса у свету огледала), Џона Мајкла Куција (Живот и времена Мајкла К, Срамота), Трумана Капотеа (Хладнокрвно убиство), Џозефа О’Конора, Чарлса Буковског и Ричарда Гвина (Боја пса који бежи).[7] Коауторка је и коорганизаторка вечери приповедања женских прича „ПичПрич”.[8]
Библиографија
уреди- Жврљотине (збирка прича, 2006)
- Осмица (збирка прича, 2010)
- О смешном : Теорије хумора кроз призме кратке приче (студија о хумору у савременој македонској и америчкој краткој причи, 2012)
- Мој муж (збирка прича, 2014)
- Никуда не идем (збирка прича, 2018)
Признања
уредиПлатформа „Књижевна Европа уживо” (Literary Europe Live), у оквиру организације „Књижевност преко граница” (Literature Across Frontiers), уврстила је 2016. године Румену Бужаровску међу десет најзанимљивијих младих европских писаца.[8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Rumena Bužarovska”. Na pola puta. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ „Paul Filev translates Buzarovska's 'The Last Summer in the Old Bazaar'”. SBS Macedonian. 6. 9. 2017. Приступљено 10. 11. 2022.
- ^ а б в „RUMENA BUŽAROVSKA”. Krokodil. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ Devčić, Karmela (25. 4. 2016). „Rumena Bužarovska: Ne moram biti udana i s djecom da bih bila potpuna i realizirana”. Jutarnji list. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ Labović, Ljubeta (20. 1. 2020). „Žene i dalje „vladaju“ u domu”. Pobjeda. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ а б Jovandić, Matija (30. 8. 2020). „Rumena Bužarovska: Muškarci će se navići da nas čitaju”. Nova S.
- ^ Zablocki, Tamara (19. 4. 2017). „Rumena Bužarovska: Iza svoja četiri zida”. Urban magazin. Приступљено 7. 3. 2021.
- ^ а б „Rumena Bužarovska”. Zvanični veb-sajt. Booka. Архивирано из оригинала 19. 04. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2021.
Спољашње везе
уреди- Milenković, Ivan; Pančić, Teofil (16. 11. 2017). „Lukavstvo je ropstvo, iskrenost je pobuna”. Vreme. 1402. Приступљено 7. 3. 2021.
- „RUMENA BUZAROVSKA”. Bodyliterature (на језику: енг.). Приступљено 7. 3. 2021.
