Никуда не идем (мкд. Не одам никаде) је збирка прича македонске књижевнице Румене Бужаровске (мкд. Румена Бужаровска) објављена 2018. године.[1] Српско издање књиге објавила је издавачка кућа Booka из Београда 2019. године у преводу Ирене Шентевске.[2]

Никуда не идем
Корице издања књиге Никуда не идем на српском језику, 2019. година
Настанак и садржај
Ориг. насловНе одам никаде
АуторРумена Бужаровска
Земља Северна Македонија
ЈезикМакедонски
Жанр / врста делаприче
Издавање
Датум2018.
Превод
ПреводилацИрена Шентевска
Датум
издавања
2019.
Класификација
ISBN?978-86-80830-21-6
ISBN ? ориг.9786082610016

О аутору

уреди

Румена Бужаровска је рођена 1981. године у Скопљу. Објавила је до сада збирке прича: Жврљотине (2007), Осмица (2010), Мој муж (2014) и Никуда не идем (2018). Ауторка је и студије о хумору у савременој македонској и америчкој краткој причи О смешном: Теорије хумора кроз призме кратке приче (2012).[3] Књиге су јој превођене на енглески, француски, српски, хрватски, словеначки и бугарски језик. На Филолошком факултету у Скопљу је запослена као доцент америчке књижевности. Бави се и књижевним преводом са енглеског на македонски језик.[4] Коауторка је и коорганизаторка вечери приповедања женских прича ПичПрич.[3]

О књизи

уреди

Румена Бужуровска књигом Никуда не идем „проширује подручје борбе“ и у жижу ставља однос локалног и глобалног, „наших“ и „странаца“, као и позиције наших тамо и странаца овде.[4]

Ауторка говори о македонској емиграцији, о дилемама које су посвећене економској и присилној емиграцији Македонаца у западни свет.[5]

Књига Никуда не идем је сачињена од седам прича које говоре о свакодневици, тематизоване жељом сваког од нас да одемо из ове средине где живимо, и да будемо срећни и задовољни на неком другом месту. Ту је галерија ликова који због своје неодлучности живе „ни тамо ни вамо“. У причи Сиса Јелена је растргнута између емоција према родном крају где је отишла да види свог оца који је на самрти, и живота преко океана где не може да се прилагоди. Риста не може да се помири са судбином његове изгубљене фамилије и изневере његове супруге у Мелбурно у причи Ту сам. Никуда не идем. Софија и Иван су само смешна прича манифестирајући своју успешност и притом стављајћи на тацну своју сировост у причи Медуза. Супруга и дете тензичног Владе показују сву своју тупавост покушавајући да прихвате све оно што њима нуди Феникс у Аризони као свој дом у причи Чероки црвена. Таква је и претставица у Америчкој амбасади где јадна Весна, чији је брак на стакленим ногама, покушава да буде у истом расположењу са супругом америчког амбасадора у причи Осми март.[5]

Иако су јунаци ових прича из Македоније, њихово искуство се може упоредити са искуствима људи из свих земаља у региону. Ово се односи на ситуције који се дешавају у Македонији, али и на оне које се дешавају у иностранству. Приповетка која најбоље осликава ову „балканску другост” је прича Чероки, која сликовито описује одлазак једног балканског пара са дететом да тражи „бољи живот” у Америци. Приказани су у исто време и одушевљавања и гађења, а слом различитих очекивања и сусрет култура најснажније се види кроз очи збуњеног дечака. Инфериорност која се осећа у односу на Запад, надокнађује се лажном супериорношћу у односу на „друге”, који су дати кроз ликове Мексиканаца.[6]

Садржај

уреди

Књига Никуда не идем садржи седам прича:[4]

  • Ваза
  • Купине
  • Сика
  • Ту сам. Никуда не идем
  • Медуза
  • Чероки црвена
  • Осми март (Хармоника)

Референце

уреди
  1. ^ „Не одам никаде”. goodreads.com. Приступљено 8. 11. 2022. 
  2. ^ „Nikuda ne idem / Rumena Bužarovska”. plus.cobiss.net. Приступљено 8. 11. 2022. 
  3. ^ а б „RUMENA BUŽAROVSKA”. booka.rs. Приступљено 8. 11. 2022. 
  4. ^ а б в Bužarovska, Rumena (2019). Nikuda ne idem. Beograd: Booka. стр. 215, unutrašnja strana presavijenog koričnog lista. ISBN 978-86-80830-21-6. 
  5. ^ а б „NIKUDA NE IDEM – priče o bolnim dolascima i odlascima”. sinhro.rs. Приступљено 8. 11. 2022. 
  6. ^ Nikuda ne idem”: Minijature svakodnevnih odnosa”. bookvica.net. Приступљено 8. 11. 2022. 

Спољашње везе

уреди