Рудник (Горњи Милановац)

Рудник
Рудник;
	Трг на Руднику
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	1490
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 00″ С; 20° 31′ 00″ И / 44.133333° С; 20.516666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	595 m
	Рудник Рудник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32313
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Рудник је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1490 становника. Налази се на истоименој планини. Удаљено 12 км од Горњег Милановца, налази се на путу Горњи Милановац - Топола, поред Ибарске магистрале. Састављено је од села и варошице. Налази се на надморској висини од 400 до 750 м и на површини од 2.336 ха.^[1]

Историја

Динар краља Драгутина, познат као први српски динар са ћириличним натписом

Име Рудник први пут се помиње у Дубровачком архиву 1296. године. Име је добио по богатим налазиштима олова, цинка, бакра, гвожђа и сребра. Налазишта руда експлоатисали су још Римљани.^[1] Рудник је био средиште живе рударске делатности много пре доласка Словена: локалитет Прљуша је најстарији познат праисторијски рудник. У то доба је превасходно био рудник горског кристала и малахита; оксидне и сулфидне руде бакра.^[2] Највећи процват рударства на Рудник био је у средњовековној Србији и то за време владавине Немањића и српских деспота. За време турске окупације био је седиште рудничке нахије.^[1]

Према траговима материјалне културе и писаних извора може се закључити да је на Руднику било значајно римско насеље са ковницом новца. У месту Старо Рудничиште, западно од Цвијићевог врха, откривена је римска бакарна плоча са латинским натписом који у преводу гласи: „Император, Цезар, Луције Септимије Север, Истрајни, Узвишени, обнови обновљени храм Мајке Земље, старањем Касија Лигуринца, царског намесника. На молбу колониста Публиа Фундани Етихета и Публиа Елија Муциана.“^[3] Император Септимије Север владао је Римским царством од 193. до 211. године. Из текста на плочи видимо да се на Руднику налазило седиште царског намесника. Обнова храма Мајке Земље потврђује да је на Руднику било насеље и пре владавине цара Септимија Севера. У римско доба, на Руднику се копало олово, сребро^[2] и гвожђе.

И у време немањићке Србије овде је била ковница новца. Динар краља Драгутина, кован на Руднику, први је српски динар са ћириличним натписом. У 14. веку на Руднику су своје колоније имали Дубровчани и Саси, а посебан значај Рудник добија после пада Новог Брда под турску власт, 1441. године. На Руднику се налазио летњи двор Ђурђа Бранковића.

У средњем веку је Рудник био седиште читаве ове области, а то је био и у турско време. Након првог српског устанка, устаници на Руднику убијају Сали-агу, а насеље пале, тако да се после тога седиште округа сели у Брусницу, а онда из Бруснице у новосаграђено насеље Горњи Милановац.^[4]^[5]

Рудник има школу почев од 1808. године. Припада парохијама цркава у Мајдану и Јарменовцима. Пијачни дан је недеља, а вашар је на Михољдан.^[1]

Ово село је више пута рушено, паљено и обнављано. Рушевине града постоје и данас. Увек је било центар рудничког краја: средњовековна жупа, рудничка нахија и качерски срез.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 217 ратника. Погинуло их је 107 а 110 је преживело.^[1]

До 1965. ово насеље је било седиште Општине Рудник (на приближној површини дотадашњег Качерског среза) коју су чинила насељена места: Брезовица, Церова, Давидовица, Драгољ, Крива Река, Мајдан, Мутањ, Рељинци, Рудник, Шилопај, Трудељ, Угриновци, Варнице и Заграђе. После укидања општине, њено подручје је у целини ушло у састав општине Горњи Милановац.

Знаменитости

У центру варошице, поред основне школе, је споменик под којим је сахрањен чувени војвода из првог српског устанка, Арсеније Лома.

Прве податке о археолошким налазима на Руднику дао је још Јанко Шафарик 1865. године. На Руднику су почетком 21. века после вишедеценијске паузе настављена археолошка истраживања, која су само потврдила раније претпоставке о значају насеља у средњем веку.^[6] Пронађени су остаци једне палате и две велике цркве, а обимна истраживања тек се очекују.^[7]

У близини дечјег одмаралишта налазе се остаци мале цркве, највероватније из 14. или 15. века.^[8]^[9]

На Маџарском брду се налазе остаци цркве из највероватније 14. века.^[10]

У околини се налазе бројни остаци старих рударских окана, а у пределу планине који се зове Теферич (источно од насеља), налазе се остаци старе џамије, познате под називом Миса.

На тргу у центру се налази бронзани споменик рударима.

Овде се налазе Стари надгробници крај пута Рудник-Јарменовци и Крајпуташ у центру варошице Рудник.

Географија

Данас се место Рудник налази у општини Горњи Милановац и смештено је између 500 и 700 m надморске висине. Варошица и планина су повезане асфалтним путем и великим бројем стаза здравља. На планини се налази и мноштво планинарских стаза.^[11]

Рудник се налази на око 100km јужно од Београда, петнаестак километара северно од Горњег Милановца.

Јавне делатности

У варошици се налази основна школа Арсеније Лома у којој ђаци уче од првог до осмог разреда, а школа има и истурена одељења у околним селима. Уз школу, која је савремено опремљена и има фискултурну салу, у насељу се налазе и станица полиције и здравствена амбуланта.

Туристички смештај

Најпознатије место за смештај је хотел „Неда“ који се налази у самом центру варошице. На планини се налази и чувени ресторан „Шумска кућа“, као и дечје одмаралиште, а смештај је могућ и у бројним приватним апартманима.

Демографија

У пописима село је имало: 1910. године 1.174, 1921. године 764 а 2002. године 1.767 становника.^[1]

У насељу Рудник живи 1395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,9 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 598 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[12]
Година	Становника
1948.	1.314
1953.	1.535
1961.	1.869
1971.	1.854
1981.	1.983
1991.	1.811	1.807
2002.	1.706	1.754
2011.	1.490

Етнички састав према попису из 2002.‍^[13]

Срби	1.676	98,24%
Македонци	5	0,29%
Словенци	4	0,23%
Црногорци	3	0,17%
Хрвати	3	0,17%
Југословени	3	0,17%
Роми	1	0,05%
непознато	7	0,41%

Становништво према полу и старости^[14]


	м	ж
?	8	14
80+	10	11
75—79	17	37
70—74	48	57
65—69	55	68
60—64	59	64
55—59	36	42
50—54	50	60
45—49	85	72
40—44	82	68
35—39	54	55
30—34	43	48
25—29	45	62
20—24	60	47
15—19	41	60
10—14	46	47
5—9	49	37
0—4	26	43
Просек :	40,9	41,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	259	378	530	547	632	600	598

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	118	179	94	128	51	19	6	2	1	0	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	693	184	463	28	14	4
Женски	765	141	454	135	24	11
УКУПНО	1.458	325	917	163	38	15

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	369	19	0	185	54
Женски	299	13	0	35	125
УКУПНО	668	32	0	220	179
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	8	22	19	12
Женски	2	0	39	34	4
УКУПНО	9	8	61	53	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	3	7	14	3
Женски	1	2	3	21	13
УКУПНО	2	5	10	35	16
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	10
Женски	3	2	0	2
УКУПНО	8	2	0	12