Крива Река (Горњи Милановац)
Крива Река је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године било је 71 становника. Према новинском чланку из Политике, 2013. у селу има само 22 становника.[1]
Крива Река | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  71 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 09″ С; 20° 23′ 28″ И / 44.119166° С; 20.391166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 319 m |
.svg)  Крива Река Крива Река на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Село је удаљено 19 км од Горњег Милановца и на траси је пруге уског колосека у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 300 до 420 м и површини од 1.026 ха.[2]
Село је припадало општини Бољковци све до друге половине 19. века, а касније општини Шилопај. Основна школа им је била у Шилопају. До краја тридесетих година 20. века припадало је црквеној парохији цркве Свете Богородице у Бољковцима, а касније цркви Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Бели петак.[2]
Историја
уредиСело је добило име по реци која тече кроз село и прави већи број кривина. Село спада у средњовековна насеља о којима нема писаних помена.[2] Није извесно да ли се у Кривој реци налазила црква, задужбина деспота Ђурђа Бранковића, у којој је он и сахрањен 1456, или је ово било везано за исти топоним ближе селу Мајдан. У близини поменуте Криве реке налазио се и летњиковац у коме је 1457. умрла његова жена, Проклета Јерина.[3] Не зна се где су остаци летњиковца и цркве.
Кроз село је својевремено пролазила пруга уског колосека Београд-Чачак, а у селу се налазила станица.[1]
Становништво се иселило пред најездом Турака. Остало је мало староседелачког становништва. За време Првог српског устанка новодосељено становништво дошло је из рејона Сјенице и Ужица 1809. године. По предању, у селу је постојао спахија који се звао Лоја који је имао земљу и велика стада оваца која је раја чувала. У устанку спахија је убијен а његова земља је подељена досељеницима. После Другог српског устанка било је досељеника и из околине Београда.[2]
Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Кривој Реци.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 87 ратника. Погинуло их је 43 а 44 је преживело.[2]
Демографија
уредиУ пописима село је 1910. године имало 436 становника, 1921. године 376, а 2002. године тај број је спао на 99.[2]
У насељу Крива Река живи 98 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,3 година (53,0 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Најпознатији криворечанин у двадесетом веку био је рашљар Милош Ђуковић.[1] Тврдио је да је помоћу рашљи открио место где је закопано благо деспота Ђурђа.[4] Умро је 2010. године.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 2 | 6 | ||
| 75—79 | 2 | 6 | ||
| 70—74 | 5 | 9 | ||
| 65—69 | 3 | 6 | ||
| 60—64 | 7 | 6 | ||
| 55—59 | 5 | 7 | ||
| 50—54 | 5 | 3 | ||
| 45—49 | 2 | 4 | ||
| 40—44 | 3 | 0 | ||
| 35—39 | 3 | 1 | ||
| 30—34 | 1 | 0 | ||
| 25—29 | 4 | 2 | ||
| 20—24 | 1 | 1 | ||
| 15—19 | 0 | 1 | ||
| 10—14 | 1 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 1 | ||
| 0—4 | 1 | 1 | ||
| Просек : | 53,0 | 61,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 44 | 12 | 26 | 4 | 2 | 0 |
| Женски | 54 | 3 | 22 | 28 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 98 | 15 | 48 | 32 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 20 | 13 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 12 | 8 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 32 | 21 | 0 | 0 | 5 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Галерија
уреди-
Крива Река, бунар -
Крива Река, споменик погинулима у НОБ-у -
Крива Река, зграда -
Крива Река
Референце
уреди- ^ а б в Политика: Крива Река скрајнута и у изборним кампањама, 13. јануар 2013.
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 260.
- ^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
- ^ „Глас јавности: Рашљама до блага деспота Ђурђа, 20. март 2003.”. Архивирано из оригинала 04. мар 2016. г. Приступљено 02. јун 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |archive-date=(помоћ) - ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
