Роман Шухевич
Роман Јосипович Шухевич (укр. Роман Йосипович Шухевич; Краковец, 30. јун 1907 — Лавов, 5. март 1950), познат и под псеудонимом Тарас Чупринка (укр. Тарас Чупрынка), био је украјински националист[1], политичар и револуционар, заповедник Украјинске устаничке армије у Другом светском рату. Био је један од вођа масакра Пољака у западној Галицији и Волинији, где је убијено око 100.000 Пољака.[2][3] Након рата крио се код Лавова, где је 5. марта 1950. ликвидиран од полиције.
Роман Шухевич | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Роман Јосипович Шухевич |
Датум рођења | 30. јун 1907. |
Место рођења | Краковец, Аустроугарска монархија |
Датум смрти | 5. март 1950.42 год.) ( |
Место смрти | Лавов, Совјетски Савез |
Војна каријера | |
Војска | Украјинска устаничка армија |
Учешће у ратовима | Други светски рат |
Биографија
уредиРоман Шухевич потиче из традиционалне украјинске породице која се кроз своју историју јавно залагала за одвајање украјинске територије од пољске и руске доминације. Године 1934. Роман је завршио студије грађевинарства у склопу Лавовског политехничког института у граду Лавову. Уз своје студије, бавио се професионално атлетиком и музиком за шта је добио низ угледних награда. Убијен је док се крио у Лавову 5. марта 1950.
Спорна личност
уредиУкрајински председник Виктор Јушченко 12. октобра 2007. издао је указ да му се постхумно дедели звање хероја Украјине, а поред Шухевича звање је добио и лидер УНА Роман Јосипович.[4]
Недељу касније (19. октобра 2007) власти Луганске области позвале су председника Јушченка да повуче одлуку о звању хероја за Шухевича, а исти позив је упутило 23. октобра и градски савет Луганска. 21. априла 2010. апелациони суд Доњецка (административни град Доњецке области) акт председника назвао је незаконитом, „јер Шухевич није био грађанин независне Украјине”.[5] Решење доњецкога суда је одма ступило у закон. Дана 5. марта 2010. нови председник Украјине (Виктор Јанукович) потврдио је да ће укинути акт о звању хероја Шухевичу и (другој спорној личности) Степану Бандери. 16. фебруара 2011. високи административни суд Украјине одбацио је Шухевичу звање хероја.[6]
Неслагање истока и запада Украјине се прије и касније показало са наранџастом револуцијом (2004-2005), ратом у Донбасу (од 2014) и инвазијом Русије на Украјину (2022), где је једна од руских захтева и денацификација.
Споменици Роману Шухевичу
уреди- Ивано-Франковск, скулптура постављена 24. маја 2019. на улици Романа Шухевича код школе № 2
- Калуш (Ивано-Франковска област), споменик генералу УНА Роману Шухевичу за 105. годишњицу рођења. Открито 30. јуна 2012 од уметника Игора Семака
- Лавов (микрорејон Белогорша), у том рејону су постаљене 3 бисте-скулптуре; једна стоји поред музеја, друга скулптура постављена је 2006, трећа (биста) је постављена 5. марта 2009 (рад вајара Јарослава Скакуна)
- Лавов (Личаковско гробље) меморијал са написом укр. Славної пам`яті головного командира УПА Романа Шухевича 1907—1950
- Воља Задеревацјка (Лавовска област) на алеји бораца украјинске независности (аутор Тарас Бјелоус)
- Горишни (Лавовска област), бронзана композиција састављена од фигура Степана Бандере, Шухевича и Тараса Шевченка код Богородичине цркве, постављено 25. августа 2011
- Заболотивци (Тернопољска област), открито 1. марта 2009, вајар Богдан Дјачук
- Књагиничи (Ивано-Франковска област), постављен 13. новембра 2005.
- Моршин (Лавовска област), постављен 14. октобра 1997. (вајар Василиј Гурмак)
- Тишковци (Ивано-Франковска област) постављен 2007.
- Тјудив (Ивано-Франковска област) постављен 9. јуна 2009.
- Хмељницки, бар-рељеф постављен 2018[7]
Почасни грађанин
уреди- Хуст (Закрпатска област, Украјина), изгласан од градског већа 10. марта 2010. заједно са Степаном Бандером, одлука преклицана закрпатским судом 20. маја 2011. након притужбе грађана Хуста[8]
- Тернопољ (Тернопољска област, Украјина), изгласан 30. априла 2010. од градског већа (заједно са Степаном Бандером)[9]
- Ивано-Франковск (Ивано-Франковска област, Украјина) изгласан од градског већа 6. маја 2010. (заједно са Степаном Бандером)
- Лавов (Лавовска област, Украјина) изгласан од градског већа 7. маја 2010. (заједно са Степаном Бандером)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Shekhovtsov 2011, стр. 203–228
- ^ Rudling 2016
- ^ McBride 2016, стр. 630–654
- ^ „УКАЗ ПРЕЗИДЕНТА УКРАЇНИ № 965/2007”. president.gov.ua. Архивирано из оригинала 11. 07. 2014. г. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Суд оставил Бандеру и Шухевича без звания Героя”. pravda.com.ua. Украјинска Правда. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Share Tweet LinkedIn Pocket Higher Administrative Court rules Shukhevych’s Hero of Ukraine title illegal”. www.kyivpost.com. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „В Хмельницком открыли барельеф нацистского коллаборанта Шухевича”. politnavigator.net. Приступљено 9. 3. 2022.
- ^ „Закарпатский город отобрал у Бандеры и Шухевича почетные звания”. lenta.ru. Приступљено 8. 3. 2022.
- ^ „Бандера и Шухевич стали почетными гражданами Тернополя”. unian.net. Приступљено 8. 3. 2022.
Литература
уреди- McBride, Jared (2016). Peasants into Perpetrators: The OUN-UPA and the Ethnic Cleansing of Volhynia, 1943–1944. стр. 630—654.
- Rudling, Per Anders (2016). The Cult of Roman Shukhevych in Ukraine Myth Making with Complications (PDF). Lund University.
- Shekhovtsov, Anton (2011). The Creeping Resurgence of the Ukrainian Radical Right? The Case of the Freedom Party, Europe-Asia Studies.