Рогожарски Бруцош
Рогожарски Бруцош (НМС) је југословенски школски авион за основну обуку пилота, једномоторни нискокрилац са два члана посаде који је произведен 1940. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.[тражи се извор]
| Рогожарски Бруцош | ||
|---|---|---|
 Рогожарски Бруцош | ||
| Опште | ||
| Намена | школски авион за основну обуку пилота | |
| Посада | 2 (ученик + инструктор) | |
| Произвођач | Рогожарски Београд | |
| Први лет | 1940 | |
| Почетак производње | прототип | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,10 m | |
| Размах крила | 10,00 m | |
| Висина | 3,10 m | |
| Површина крила | 16,00 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 615 kg | |
| Нормална полетна | 872 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | Џипси Мајџор I 130KS | |
| Снага | 96 kW | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 185 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 210 km/h | |
| Долет | 840 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 150 m/min | |
Пројектовање и развој
уреди
У жељи да замени застарели авион за обуку војних пилота, двокрилац Физир ФН, Команда ваздухопловства војске је средином 1936. године расписала конкурс за избор новог типа школског авиона за основну обуку пилота. Услови конкурса су били да нови авион буде нискокрилац што је требало да обезбеди лакши прелаз на модерне нискокрилне ловце тога доба који су се налазили у наоружању Југословенског војног ваздухопловства (Харикен, Месершмит и ИК-3). Фабрика Рогожарски је решила да учествује на овом конкурсу па је за ту прилику ангажовала два већ позната ваздухопловна инжењера Мирослава Ненадовића и Миленка Митровића – Спирту, који су се одмах латили овог задатка.
Израда прототипа је почела исте године а завршена је маја месеца 1940. године када је направљен и први пробни лет. После детаљног фабричког испитивања авион је предат опитној групи на испитивање. Након испитивања у опитној групи авион је пребачен у Прву пилотску школу у Панчеву а затим у Другу пилотску школу у Краљеву како би и инструктори летења дали свој суд о употребљивости авиона Бруцош.
Технички опис
уредиАвион Бруцош (или НМС назив према иницијалима конструктора) је слободно носећи нискокрилац дрвене конструкције. Крила су трапезестог облика заобљена на крајевима, обложена су шпером, имају две ремењаче, а за труп су причвршчена завртњима. Репне површне су класичне израде од дрвета обложене шперплочама а кормила су такође дрвене конструкције обложена платном. Труп је правоугаоног попречног пресека, костур трупа се састоји из четири уздужнице учвршћене оквирима у целости је израђен од дрвета, обложен шпером. Два резервоара за бензин се налазио у крилима запремине 160 литара. Стајни орган (трап) се састоји од две еластичне ноге са механичким амортизерима и везане су за предње рамењаче. Гуме на стајном органу су нископритисне. За мотор је имао ваздухом хлађен шестоцилиндрични линијски мотор са висећим цилиндрима енглеске производње де Хевилендов Џипси Мејџор I снаге 96 kW (130KS) који се у то време користио за погон авиона таквих или сличних намена широм света .[1]
Оперативно коришћење
уредиАвион Бруцош је произведен у 1 примерку као прототип у серијску производњу није ушао јер је Команда ВВ изабрала авион Аеро-2 на конкурсу.
За време тестирања у пилотској школи у Краљеву 20. јуна 1940. године пилот инструктор Владимир Обад је после нормалног приземљења зарио леви точак авиона у меку земљу и поломио крило. Поправка авиона у фабрици је искоришћена да се отклоне недостаци који су уочени у току тестирања па је авион поново оспособљен за летење пре каја октобра исте године. Истовремено са поправком извршена је и реконструкција крила тако да су се крила могла склапати уназад (то је био први југословенски авион са склапајућим крилима)[2].
Нажалост Комисија команде је већ дала мишљење о тестираним авионима које није било повољно за Бруцоша. Фабрика Рогожарски је уложила приговор на ово мишљење па је формирана нова комисија која је поново додатно испитала све авионе који су учествовали на конкурсу. И друга комисија је прогласила авион Аеро-2 за најбољи.
Желећи ипак да пласира свој авион, а сарађујући у то време много са Поморским ваздухопловством фабрика Рогожарски је направила пројект хидроверзије Бруцоша са снажнијим мотором Валтер Сикс снаге 140 kW, и металним пловцима канадске фирме ЕДО. Овај авион је понуђен Команди морнарице као хидроавион за основну обуку.
Авион Бруцош у Другом светском рату
уредиУ тренутку почетка Априлског рата авион Бруцош је био у хангару Опитне групе на земунском аеродрому одакле је 10. априла 1941. године прелетео на ратни аеродром у Великим Радинцима где је била дислоцирана Прва ловачка бригада. Верује се да је Бруцош ту спаљен са осталим авионима да не би пао непријатељима у руке[3].
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Јанић, Чедомир. „Рогожарски „Бруцош“". Аеромагазин: стр.. ISSN 1450-6068
- ^ Јанић & Петровић 2010.
- ^ Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
Литература
уреди- Јанић, Чедомир. „Рогожарски „Бруцош“”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ББ Софт. ISSN 1450-6068.
- Петровић, Огњан (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3. ISSN 1450-684X.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 978-0-7153-5734-7.
- Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8.
- Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр.. pp. 167–189.
- Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Боснић, Петар (2003). „Домаћи школски и прелазни авиони 1924-1941. године”. Наша крила (на језику: (језик: српски)). Београд: Југословенски Аероклуб "Наша крила". 36: 7—9. ISSN 0354-5121.
- Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.
