Ресник (Вучитрн)

За друге употребе, погледајте Ресник (вишезначна одредница).

Ресник (алб. Reznik) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.366 становника. Село се дели на пет албанских и једну ромску махалу. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Ресник
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Вучитрн
Становништво
— 2011.	1.366
Географске карактеристике
Координате	42° 46′ 31″ С; 20° 58′ 08″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	536 m
Ресник Ресник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	42000
Позивни број	+383 (0)28
Регистарска ознака	02

Географија

Село је полупланинско, са равничарским земљиштем, разбијеног типа, са листопадном шумом и погодује сточарству, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Село је смештено на падини планине Чичавице, око 8 км јужно од Вучитрна, на надморској висини 520-600 метара. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Историја

У Реснику су до око 1800. године живели и оснивачи Врнице, Крсмановићи. Поред назива Крони Кишес (Црквени кладенац), који указује на то да је ту била нека црква, ниже села, према железничкој прузи, на месту Српско гробље (Ворат е Шкиве) било је гробље у коме су се Срби из овог села и из суседног села Невољана укопавали до 1900. године.

Пре досељења Албанаца у њему су живели Срби до око 1900, који су се иселили у Топлици (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у Вучитрн (Алемпићи). Албанци су се ту населили, више тог старог села, на простору који је тад био под шумом. По одласку Срба у ово село су се досељавали Албанци из Галице, Шалца и Дрвара.

Од 1922. до 1925. године доселило се 5 домаћинстава насељеника који су добили утринску земљу од државе. Гробље овог села је у Врњици.

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1936:

• Макић (6 кућа.), – Рустовић (13 кућа.), – Цуровић (3 кућа.), – Мамутовић (4 кућа.) и – Смаковић (2 кућа.), сви су од фиса (племена) Краснића. Постали су од једне куће, те им је заједничко презиме Дзон. Досељени су око 1770. из Малесије заједно са Дзонима из Шалца. Преци су им се доселили као католици, а звали се Марко, који се настанио у Шалцу, и Ђока, који се настанио у овом селу, у Реснику. Из Малесије су се иселили да избегну крвну освету. На чифлике нису хтели, а нису хтели ни да купују од вучитрнских господара чифлика, већ се и Ђока и Марко настанили у шуми, подигли куће и „заузели“ земљу. Појасеви у 1934. од досељавања за Смаковиће: Ђока, Смака, Љутфи, Садик, Рушит (90 година).

У селу је 1934. било 18 породица цигана „Ашкалије“. Имали су своје куће и своја дворишта. Живели су као надничари у својих сељака Арбанаса и Црногораца. У Ресник су се досељавали из Галице (Дреница) и суседних села Шалца и Дрвара.

Колонисти:

• Радеч (1 кућа.) и – Ковачевић (1 кућа.) 1922. од Даниловграда.

• Никчевић (1 кућа.) и – Вучинић (1 кућа.) 1922. из Јабланице, иначе старином из Пјешиваца.

• Лазаревић (1 кућа.) 1925. из Широких Њива (Топлица), а старином од Андријевице.

Демографија

Популација (ист.): Ресник (Вучитрн)

Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2011
Становништво	591	666	743	815	1.086	1.366	1.366

Еволуција становништва

Становништво по националности

Националност	Број	%
Албанци	1,364	99.85
Бошњаци	1	0.07

Литература

• Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 280. 

Спољашње везе

• (језик: енглески) Reznik/Resnik на fallingrain.com
• (језик: енглески) Maplandia